Mozda niste znali da ...

Fazan teroriše selo

Jedan fazan uterao je strah u kosti stanovnicima sela Njušam, blizu Ričmonda u Velikoj Britaniji. Ptica već danima teroriše čitavo selo, napada ljude i uništava im imovinu.

Sonja Hal, jedna od meštanki napadnuta je dok se šetala sa dvogodišnjim unukom Džejkobom. Probala je da otera fazana tašnom, ali on ju je uporno napadao pa je prošla sa ožiljkom na nozi.

„Poštar je prolazio tuda i video napad, pa je dotrčao da joj pomogne. Sada se i on plaši da dođe u selo da ga fazan ne bi napao,“ rekao je Robin Leonard, partner napadnute žene.

Bob De’At, predsednik parohijskog saveta kaže da ovaj problem zabrinjava nadležne, jer postoji realna opasnost da neko dete bude povređeno. On je potvrdio da se posle brojnih žalbi lokalna vlast obratila za pomoć službama za spašavanje i zaštitu životinja.

Međutim, oni izgleda nemaju razumevanja za meštane Njušama.

„Slične stvari se dešavaju kod mnogih vrsta ptica u vreme kada se približava proleće i sezona parenja. Ta ptica samo štiti ono što smatra svojom teritorijom,“ rekla je Lindsi Vadel, predsednica organizacije ’National Gamekeepers’.



SrbijaNet | 06 februar 2010

kako tvrde strucnjaci,gotovo je nemoguce zamisliti savrseniji mehanizam za letenje od pticjeg.Elastican i jak skelet ptica ispresecan je supljinama ispunjenim vazduhom narocito kod vecih ptica sto ga cini izvanredno lakim.Kljun,lobanja,noge i sve ostale kosti odraslog pelikana nisu tezi od 650 grama.Ptica svuda po telu ima medjusobno povezane vazdusne kese koje funkcionisu zajedno s plucima. U stvari,cirkulacija vazduha,je svojevrsni sistem hladjenja koji eliminise suvisnu toplotu i vlagu istovremeno sa razmenom ugljendioksida i kiseonika,koja se odigrava groznicavom brzinom.Sistem hladjenja je neophodan posto letenje predstavlja veci napor od bilo koje vrste kretanja kod zivotinja.Pticje srce ima povecan broj otkucaja,disanje je ubrzano, a telesna temperatura je povisena;kod caplje ona iznosi 431 stepen Celzijusa,kod patke 42,8,a kod ciope 44 stepena.Posto letenje podrazumeva veliku potrosnju "goriva" mnoge ptice imaju voljku,prosirenje jednaka u obliku kese gde nagomilavaju hranu koju postepeno ubacuju u stomak.
Ovim "gorivom"napajaju se,pre svega,grudni misici koji su glavni pokretac krila prilikom letenja.Oni su sa donje strane tela ptice cime se teziste dovodi u idealan polozaj za let.Grudni misici su kod dobrih letaca snazniji i masivniji nego svi ostali misici zajedno.Vratni prsljenovi ptice su skolski primer elasticnosti kicmenog stuba.Oni omogucuju ptici da lako dohvati kljunom bilo koji deo tela i pomazu joj da odrzava ravnotezu dok leti.Cak i zdepasti vrabac ima dvostruko vise vratnih prsljenova (14)od najvise zirafe(7).Ipak,glavna odlika ptica je perje koje je tako gradjeno da veoma malu tezinu udruzuje s izuzetnom cvrstinom.Pticji let nije jednostavno mahanje krilima gore-dole.Ptica krilima pravi pokrete u obliku osmice cime pokrece telo u napred kao sto propeler gura camac napred pokretima upravnim na pravac kretanja camca.Po spretnosti leta ptice su daleko ispred aviona,pri cemu osim razlicitih pokreta krila koriste rep koji mogu da rasire kao lepezu.
Neke ptice sa opnama na nogama,kao guske,koriste noge kao krmu,a istovremeno se pomazu i vratovima.Rep je najvazniji za manevrisanje gore-dole i levo-desno.Ptice s jakim repom mogu da izvode luping,da lete gore-dole, ili da prave salto u natrag.Uvrnut kao stap ili rasiren do 180 stepeni,sposoban da skrene pod bilo kojim uglom,rep sluzi za sve;kao stabilizator,padobran,zastava ili stap.Teskim pticama je potrebna ogromna energija za poletanje.Nekima kao sto su mlabudovi potrebna je dugacka pista za trcanje potpomognuto snaznim zamasima krila da bi postigle dovoljnu brzinu i odlepile se od zemlje.Druge kao liska su lakse,ali manje snazne i polecu kao stari avion s jednim motorom od tri cilindra.Sve velike ptice uzlecu protiv vetra iz istog razloga kao avioni.Oblik krila bitno utice na efikasnost leta.Kod ptica se mogu sresti razliciti oblici krila kao i kod razlicitih tipova aviona.Kod brzih i snaznih letaca kao sto su sokoli laste,ciope i kolibrikrila su uska i siljata dok su kod onih koje lete u brzom,klizecem letu,kao na primer leganj,zakrivljena u zglobovima.Siroka krila pomazu pri laganom lebdenju kod ptica kao,sto su neke vrste misaraKratka,zaobljena krila svojstvena su brzim sumskim letacima kao sto su lestarke,zebe i senice.Galeb i albatros imaju uska,spicasta krila prilagodjena dugom,klizecem letu i "jedrenju" iznad otvorenog mora.
Albatros je tako dobro prilagodjen zivotu u vazduhu da ne moze da savije svoja duga krila,potpuno, uz bokove,bilo da je na zemlji ili da je u vazduhu.Kad se sele ptice obicno lete u V formaciji,neki smatraju da to cine iz istih razloga kao ratni avioni.To je najjednostavniji nacin pracenja vodje,a da pri tom vidno polje nicim ne bude zaklonjeno.Ali,manevrisanje u gustom jatu, malih ptica mnogo je teze.Jato se povremeno krece kao veliki talas u kome se pojedine ptice cas penju,a cas spustaju.U ovako velikom jatu ptica gubi individualnost da bi postala deo letece mase.Niko jos nije objasnio ovo jedinstvo akcije,ali je sigurno da ono ne pociva samo na vizuelnom kontaktu.....

Preneto iz casopisa;(Reader s digest)

odlican letac,gavran,iako ga mnogi ne vole zbog predrasuda

HOBI-pasija,strast,najmilija razonoda.omiljeno zanimanje,omiljen posao
DOMESTIFIKACIJA-pripitomljavanje,ukrocivanje.U pticarstvu se odno0si na ptice koje su se toliko navikle na "zarobljenistvo" da se u njemu cak i pare i podizu potomstvo
KARNIVORE-(ornitoloski)-ptice koje se hrane mesom,uglavnom sitnim kicmenjacima.Svrstavaju se u mekokljune.
HALKUS-prvi prst stopala pticaObicno je okrenut pozadi.
DIURNAL-dnevni,aktivan danju

-idealno mesto za nacionalni park,delta reke Po je odnedavno postala steciste najraznovrsnijih vrsta ptica kao sto je ruzicasti galeb.Ova retka ptica stigla je iz juzne Evrope,sa Kaspijskog mora,iz Grcke i Turske.Pored ruzicastog galeba u delti se mogu sresti i druge vrste neobicnih ptica,izmedju ostalih i mali gnjurac,najmanji medju evropskim kormoranima.
Ornitolozi pokusavaju da objasne zbog cega se na nekim mestima izvesne vrste ptica iznenada pojavljuju,a dreruge nestaju.Proucavanja su pokazala da su se sa delte Poa u poslednjih deset godina odselile mnoge ptice koje se hrane insektima jer su i nsekti u ovoj oblasti istrebleni raznim hemijskim sredstvima.......

Umetnicka dela fotografa Dzona Sunga (John Soong) koji inace kao inspiraciju za svoja dela ima ptice. Ovo je njegova kolekcija slika kojom je zabelezio "slavlje" ptica u cast zavrsetka zime i pocetka proleca.

John Soong is the top bird photographer and he takes the photos from an artistic perspective. He began his photography on birds from 2006. In just few years lot of people worldwide have viewed and commented on his photographs. Soong is happy to share the beauty of his native Taiwan with the world and much of his work has been inspired by reactions from the online community.
"Today I heared various little birds singing in the trees surrounding me. It appeared like all birds waking up after the cold winter and like they were celebrating the end of the winter and beginning of spring.
The following photos are a tribute to all birds celebrating a new beginning."

-po svoj prilici,naucnici su uspeli da odgovore na pitanje;Mogu li ptice grabljivice da obole od besnila?.Strucnjaci Veterinarskog instituta u Hajdelbergu SR nemacka,posle dugogodisnjih ispitivanja,nedvosmisleno su utvrdili da ptice grabljivice na nasim geografskim sirinama ne obolevaju od besnila.Sumnji je,medjutim bilo.U vise navrata zabelezeni su slucajevi napada grabljivica na ljude.Jedan od tih bio je napad jastreba na jednog biologaTada se posumnjalo da je u pitanju pobesnela ptica.Po misljenju veterinara,radilo se o pogresnoj dijagnozi jer u to vreme jos nije bila uvedena imunolosko-fluorescentna metoda za utvrdjivanje sigurne dijagnoze.Posle uvodjenja novih metoda nije zabelezen ni jedan pozitivan nalaz besniola kod ptica-grabljivica.Osim toga,sada je sigurno ustanovljeno da dosadasnja mikroskpska ispitivanja mozga zivotinja, za koje se sumnjalo da su besne,nisu dala pozitivne rezultate....

-posto su utvrdili da se broj kalifornijskih kondora,spustio do kriticne granice,americki biolozi u saradnji sa clanovima Udruzenja za zastitu prirode preduzeli su sve potrebne mere da se ova retka ptica spasi od istrebljenja.Pritom sui koristili iskustva u proucavanju mnogobrojnijih juznoamerickih kondora sa Anda.Potrebne informacije o zivotu kalifornijskih kondora dobijaju zahvaljujuci odasiljacima pricvrscenim za njihova krila.Na osnovu ovih podatakakoje prikuplja kompjuter strucnjaci mogu da utvrde kakvi su zivotni uslovi potrebni za opstanak ove pticje vrste.Postoje i planovi da se kondori pare u posebnim uzgajalistima a mladi pustaju na slobodu.
Prve dve slike su kondora sa Anda a treca slika prikazuje kalifornijskog kondora,tako da se mogu uociti slicnosti i razlike.....

-LEGLO ili NASAD-ukupan broj broj jaja na kojima lezi zenka u jednom gnezdu ili ukupan broj mladih koji se izlegao u jednom gnezdu

-VOSTANICE-meki pokrivac gornjeg dela kljuna(kod papagaja naprimer).Mogu biti jasno obojene i da tako predstavljaju znak raspoznavanja polova(kao kod papagaja tigrica)

-TVRDOKLJUNE-ptice koje se hrane semenjem(granivore)

-MEKOKLJUNE-ptice koje se hrane insektima(insektivore)

OMNIVORE-ptice koje se hrane i biljnom i zivotinjskom hranom.Obicno se svrstavaju u mekokljune

-Nekolicina ptica koje zive na visoravni Monte Neblina takodje su se prilagodile zivotu vetrovitom podrucju.Carici su ovde naprimer mnogo krupniji nego inace sto ujedno predstavlja i najbolje resenje za cuvanje telesne toplote jer su noci u ovom podrucju veoma hladne.Naucnici se nadaju da ce im proucavanja na visoravni Monte Neblina pruziti odgovor na neka nerazjasnjena pitanja iz istorije evolucije.Utvrdjeno je da je danasnja visoravan samo deo prostranog podrucja koje je rascepkano posle jakih geoloskih potresa u dubljim slojevima zemlje za poslednjih sto miliona godina.Nedaleko odatle,medju visokim nepristupacnim planinama postoji jos neispitanih zona,slicnih ovoj.Istrazivacki program americkih i venecuelanskih naucnika predvidja takodje ispitivanje ovih zona i rasporedjivanje njihovih eko sistema.Ako naucnici otkriju da su zivotinjske vrste u ovi m izolovanim oblastima veima slicne znaci da se ne razlikuju mnogo od zajednickog pretka koji je ovde ziveo pre nekoliko miliona godiona.Ali ako izmedju njih otklriju velike razlike to bi bio dokaz da evolucija napreduje veoma brzo.....

-"revue de l* elevage" iz Pariza donosi zanimljivu pricu jednog francuskog golubara-amatera po imenu Pino,evo sta on prica:
-Pre nekoliko godina jedan divan golub pismonosa,umoran od dugog leta,sleteo je pred vrata mog golubarnika.Negovao sam ga,hranio,iako sam znao da ce jednog dana kada se oporavi odleteti u svoje prebivaliste.Medjutim na moje najvece iznenadjenje om se spario sa mojom golubicom.Posto je golub imao noznu znacku,obavestio sam vlasnika iz Brisela u Belgiji,no on mi je ljubazno odgovorio da njegovog goluba mogu da zadrzim.Svi golubovi-pismonose moraju obavezno da nose prsten sa brojem na nozi,ali su vrlo dosadne formalnosti oko prebacivanja pismonosa preko granice,jer se golubovi pismonose smatraju kao najbolji pomagaci spijunima.
Novi par u mom golubarniku,nastavlja Pino,dobio je dva mladuncetaBelgijski golub je bio vrlo pazljiv prema svojoj porodici,ali je jednog dana iznenada nestao...Posle tri dana dobijem pismo od njegovog prvobitnog vlasnika,kojim mi javlja da mu se golub vratio.Moja golubica sama je produzila da se stara o svojim mladuncima.A;o,jedne veceri,belgijski pidsmonosa se vratio i sto je najinteresantnije punih 18 meseci on je svaki treci dan prevaljivao put od 600 kilometara i tako se brunuo na dva mesta o svojim porodicama.Naposletku,belgijska golubica je pobedila, i on se njoj potpuno predao...No,nebi me nista iznenadilo da se on, ipak jednog dana ne pojavi u mom golubarniku.Ali,sada bi svoju zenicu u Parizu nasao "preudatu"....Clanak je izasao pod naslovom GOLUB "BIGAMISTA" i izazvao veliku paznju tamosnje javnosti,pogotovo iz sveta golubara......

Jeste li znali koja ptica ima najveće jaje?

Najveće jaje ptice na Svijetu je nojevo jaje. Nojevo je jaje 24 puta puta veće od kokošjega i teško oko 1.900 grama. Da bi se tvrdo skuhalo, potrebno je dva sata, ako nađete dovoljno velik lonac. Ljuska će ostati vruća i nakon dva sata. Noj liježe jaje svaka dva do tri dana. Ženka noja će dijeliti gnijezdo s drugim ženkama i pojedino gnijezdo može sadržavati do 50 jaja. Ljuska jajeta je tako tvrda da može podnijeti majčinu težinu od 136 kilograma. Na slici ispod vidimo razliku između jaja kolibrića i jaja noja, impresivno zar ne?!

Mužjaci noja (lat. Struthio camelus) su visoki između 210 i 275 cm a teški su od 100 do 130 kg, a ponekad čak i do 150 kg. Ženke su manje, visoke su 175 do 190 cm a teže 90 do 100 kg. Noj ima vrlo duge noge sa snažnom muskulaturom. On u punom trku dosiže brzinu od oko 70 km/h, dok brzinom od 50 km/h može trčati oko pola sata. Prirodno područje rasprostranjenosti nojeva je Afrika, a naročito njen istočni i južni dio.

Znate li koja ptica najbolje oponaša zvukove?


Lyra ( Menura novaehollandiae ) je ptica koja živi u Australiji. Nalazi se u području prašume u Viktoriji , New South Walesu i jugoistoku Queenslanda , kao i na Tasmaniji , gdje je uvezena u 19. stoljeću. Mužjaci su dužine 80- 98, dok su ženke dugačke 74- 84 cm. Ime je dobila po glazbenom instrumentu lyra (instrument sličan harfi), jer mu vanjska pera izgledaju poput okvira, a unutarnja pera poput žica.

Lyra je kukcojed, a hrani se glistam, paucima, beskralježnjacima, rakovima, puževima itd. Ovo je ptica koja ima jedan od najspektakularnijih načina udvaranja na Svijetu. Ono po čemu je ova ptica posebna je njezina sposobnost oponašanja zvukova (mimikrija).

Njezina snaga oponašanja je toliko jaka da će oponašati zvukove ostalih ptica, motornih pila, opernih pjevača, fotoaparata, eksplozija, pasa i to toliko uvjerljivo da nećete biti sigurni dali je to lyra ili ono što bi to stvarno trebalo biti. Najnevjerovatnija je činjenica da ju lyra nauči ako ju i samo jednom čuje u svom životu i to u par sekundi (koliko je dugo trajao taj zvuk). Kako ovo sve zvuči dosta nerealno i gotovo nemoguće da bi bilo istina prepustit ću Vas clipovima u kojima možete pogledati i čuti ovu nevjerovatnu pticu u onom u čemu je najbolja na Svijetu- oponašanju zvukova!

https://www.youtube.com/watch?v=KOFy8QkNWWs&feature=player_embedded

https://www.youtube.com/watch?v=VjE0Kdfos4Y&feature=player_embedded

Isječak iz dokumentarne emisije Davida Attenborougha - BBC wildlife

Jeste li znali koja ptica najbrže leti?


Ptica koja najbrže leti je sivi sokol ( Falco peregrinus ), poznat u Americi i kao patkoliki sokol. To je najčešća ptica grabljivica na Svijetu. Hrani se svim manjim pticama, sisavcima i gmazovima, koje može pronaći na livadama gdje najčešće i lovi. Najčešća hrana su mu manje ptice pjevice. Njegova rasprostranjenost je gotovo po cijelom Svijetu, osim vrlo visokih planina, ekstremnih polarnih regija i veći dio prašuma. Spolnu zrelost postiže sa 1 godinom starosti, a gnijezdi se na rubovima litica, te sve češće na visokim zgradama.

Ova prekrasna ptica grabljivica u svom smrtonosnom obrušavanju na plijen postiže nevjerojatnih 320 km/h ili 200 mph, što ga čini najbržom životinjom na svijetu!!! Takvu brzinu postiže samo kad se prikrada plijenu. Lovi tako da se digne vrlo visoko u zrak, gdje lagano kruži i svojim izuzetnim vidom pronalazi plijen. Tek tada skuplja krila i obrušavanjem od 320 km/h udara plijen svojim oštrim kandžama, a kakav je to poljubac lovine i plijena ne možemo ni zamisliti. Ali jedno je sigurno to je najbrže živo biće na zemlji (koje koristi samo svoje Bogom dane kvalitete).

Jeste li znali koja je najmanja ptica na Svijetu?


Najmanja ptica na Svijetu je Bumbarski kolibrić (Mellisuga helenae). To se izuzetno mala ptica može pronaći samo na Kubi i na Isla de la Juventudi. Ptica je veličine nevjerojatnih 5,7 cm, od čega pola otpada na kljun i rep i težine 1,6 g. Začudili bi se da tako mala ptica može letjeti gotovo 80 km/h, pri čemu joj pomažu krila kojima zamahne i do 80 puta u sekundi. Njeno srce u stanju mirovanja otkuca i do 500 puta u minuti dok za vrijeme aktivnosti ptice njeno srce otkuca u minuti i do 1200 ili više puta. Starost koju ta ptica može doživjeti je 8 godina.

Kod ove vrste ptica specifično je njihovo hranjenje. Dok lebdi iznad cvijeta, svojim dugim kljunom u obliku slamčice i još dužim jezikom, vadi pelud iz cvijeta. Zbog svog izuzetno brzog bioritma kolibrić mora jesti svakih 10 minuta, što znači da u danu obiđe oko 1500 cvjetova. Ženka sama odgaja mlade. Nakon što napravi gnijezdo od mahovine i lišajeva promjera 2 – 2,5 cm, izlegne 2 jaja malo manja od zrna kave.

Sa svojih 5,7 cm ukupne dužine ovo je stvarno najmanji pernati rekorder!!!

Znate li da postoje otrovne ptice?!


Bio sam strašno začuđen,a u isto vrijeme i strašno fasciniran novom spoznajom da naši pernati prijatelji mogu biti otrovni?! Siguran sam da se u ovom trenutku većina Vas osjeća kao i ja u tom trenutku. Kako je to moguće, odakle im otrov, za što ga koriste, gdje se nalazi taj otrov na njima...? Nakon ovako zanimljive spoznaje odlučio sam saznati sve o njima i sve to objaviti u ovom članku.

Počeo bi tekst sa zanimljivim susretom istraživača i otrovne ptice. Daleke godine 1989 istraživač John P. Dumbacher Nacionalnog zoološkog parka u Washingtonu, DC imao je zanimljiv susret na Novoj Gvineji pod nazivom Pitohui dichrous ( " ptica smeće", por. Pachycephalidae). Uzeo je pticu u ruku i osjetio kako ga ruka peće i osjećaj da su mu ruke isječene. Nakon što je polizao tu istu ruku , istaknuo je ukočenost njegovih usana i osjećaj pečenja u ustima, što upućuje na prisutnost otrova. On je to opisao ovako: "... U roku od minute, jezik utrne, onda gori, a usta ostaju obamrla nekoliko sati. Kao da ste na degustaciji feferonki ili dodirujete 9-voltne baterije ....". To je bilo vrlo čudno jer u to vrijeme nije bilo poznato da ptice mogu biti otrovne. Nakon analize utvrđeno je da se u perju i koži ptice nalazi homobatrachotoxin. Djeluje na natrijeve kanale kod nadraženih tkiva, kao što su živčano tkivo i mišićni spojevi. Vezanje homobatrachotoxina na natrij kanale dovodi do depolarizacije stanične membrane zbog povećanog priljeva natrija. Ti toksini se vežu za natrij kanale. Sličan otrov se nalazi i na koži jednoj od najotrovnijih žaba (Phyllobates terribilis).

Nakon ovog otkrića trebalo je saznati još par nepoznanica. Kako otrov dolazi u tijelo ptice i dali je to jedina ptica koja sadrži otrov? Primijetili su da ptice koje su odgajane u zatočeništvu nisu sadržavale homobatrachotoxin, a ni ptice koje su živjele u prirodnom okruženju nisu sve bile istog intenziteta otrova u koži i perju. Taj fenomen je mogao značiti samo jedno: ptice uzimaju otrov iz svoje hrane, pa bi i količina takve hrane značila jači intenzitet otrova. Saznalo se da je uzrok ovog fenomena mala buba dužine 7 mm, pod nazivom Cheosine koja je također sadržavala homobatrachotoxin, a slučajno ju je naša ptica rado konzumirala. Naravno postavljalo se pitanje zašto im je to potrebno? Bila su tu dva razloga: prvi je bio zbog nametnika, a drugi zbog predatora!

Nakon što se zagonetka otkrila došla je nova. Osim Pitohui dichrous ili ptica smeće otkriveno je da ovaj fenomen nema samo ova vrsta, nego su tu još i druge: pitohui ferrugineus, pitohui nigrescens, pitohui dichrous, pitohui kirhocephalus meridionalis, pitohui kirhocephalus brunneiceps, pitohui kirhocephalus pallidus, pitohui cristatus, kao i ptica koja je živjela na 2000 m višoj nadmorskoj visini od pitohui, to je bila Ifrita kowaldi ili "gorka ptica", kao i Colluricincla megarhyncha jedna iz vrste drozdova.

Pitohui dichrous ili ptica smeće: osim ove najpoznatije vrste postoji još šest vrsta ptica u ovom rodu i svima im je ista boja. To je crno- narančasta kombinacija boje. Pitohui je rod ptica endemičan na Novoj Gvineji, pripadaju obitelji Pachycephalidae. Hrane se raznim sjemenjem i kukcima.

Ifrita kowaldi ili plavo kapa irfita je još jedna od otrovnih ptica koja žive na Novoj Gvineji. Tamošnji mještani je nazivaju i gorkom pticom. Također ima sve karakteristike otrovnih ptica.

Colluricincla megarhyncha ili mali riđi drozd Vas lako može zavarati jer nije kao ostale otrovne ptice upadljivih boja. Njena prirodna staništa su suptropske i tropske vlažne nizinske šume i suptropske i tropske vlažne planine. Također je pronađena u Australiji i Indoneziji.

Zanimljivo je da su domoroci koristili njihov otrov kako bi pojačali svoje strijele, tako što bi namazali vrh strijele sa otrovom iz perja ptice. Ako netko pomisli da je saznao sve o našim pernatim pticama neka još jednom dobro razmisli koliko mi još trebamo učiti!

Cijeli tekst koji sam napisao zajedno sa slikama možete naći na http://www.ptice-osijek.com/index.php?option=com_content&task=view&id=109&Itemid=26

-po evidenciji strucnjaka,danas u prirodnim uslovima zivi samo tri kalifornijska kondora i to muzjaka.Naucnici planiraju da ih uhvate i smeste u razne zooloske vrtove u SAD u kojima zive oko 24 zenki.To bi bio poslednji pokusaj da se spasi ova vrsta ptica od potpunog unistenja.Medjutim,ukoliko se u zooloskim vrtovima i dobije potomstvo,pitanje je dali ce ono,pusteno na slobodu,moci da se snadje u surovim prirodnim uslovima.Da bi se to izbeglo ornitolozi su resili da najpre prouce kako ce se u takvim uslovima ponasati andski kondori-njima slicna vrsta kojoj ne preti istrebljenje.Iz raznih zooloskih vrtova u Kaliforniju ce biti pusteno na slobodu tako 15 takvih ptica koje ce posle dve godine uloviti i prouciti,kako bi se pomoglo kalifornijskim kondoruima da opstanu.........

Ja bih malo da se nadovezem na pricu o kondorima. Gledao sam dokumentarac kako pokusavaju da podignu jedinke koje ce moci da zive na slobodi i reprodukuju se. Naravno oplodnja jajeta je vantelesna i zenka sluzi da snese jaje, jaje ide u inkubator do izleganja to i nije neka filozofija. Ali pazi ovo, odkad se izlegne ptic nijednog trenutka on ne vidi coveka u svojoj okolini. Napravili su savrsene uslove, jelte jer tako mogu, temperatur, vlaznosti i osvetlje. Ptic se hrani rucno, ali kako, Posao coveka je da na ruku navuce rukavicu koja na kraju ima celu glavu i kljun kondora i tako parcicima mesa hrani ptica. Ovako uzgojen ptic koji nije video coveka i koji ceo zivot vidi samo 'majku' rukavicu ima velike sanse da ce odgajati svoje ptice. Naravno da postoji i nastavak price velike letilice za vezbanje krila itd, ali ovo sa hranjenjem je bilo vredno pomena.

areal rasprostranjenja nojeva

porodica nojeva

-oko 100.000 nojeva-dzinovskih ptica,koje ne mogu da letegaje se na farmama u Juznoj AfriciNedeljno se zakolje skoro hiljadu nojeva,jer od sesnaeste godine starosti opada im kvalitet perja.Sveze meso se prodaje delikatesnim radnjama,a ostatak se preradjuje u omiljeni "Biltong"(suvo meso)Od pre izvesnog vremena koristi se i koza noja,koja se preradjuje za izradu tazni i slicnih predmeta i postize visoka cena.Nojeva jaja se jedu.U kajgani jedno jaje odgovara kolicini ods oko 24 kokosjih.....