Hrana i lek - biljke,povrće i voće

Otvorio sam ovu temu , upravo zbog nasih ptica sada kada se nalaze u ovom periodu , periodu mitarenja.
Voleo bih da cujem vasa misljenja , sugestije, i koje biljke , voće i povrće dajete svojim pticama kako bi im pomogli da se sto brze i bolje izmitare.

Na prvom mestu najviše dajem maslačak, od ranog proleća pa sve dok ga ima u prirodi, dajem svojim pticama.
Citao sam na nekim forumima gde pticari stavljaju maslacak u zamrzivac da bi ga odmrzli usred zime i dali svojim pticama.
Ja licno mislim da svako povrće koje se stavlja u zamrzivac ono gubi svoje vitamine i svoj pravi ukus , jer ga zamrzavanje takoreci ispije i on gubi svoju vlaznost i vitamine.

Sto se tice jabuke nju dajem 3-4 puta nedeljno, i ptice je rado prihvataju.
Na meniju su i sveza paprika koju dajem rasecenu na snitove, dajem iskljucivo zutu papriku zajedno sa semenkama.
Sargarepu dajem jednom nedeljno i to u komadu, ne rendanu, ali nju ptice nesto slabije prihvataju.
Od voća dajem i koru od lubenice, i mogu da vam kazem da je rado kljucaju.
Preko zime dajem suvi bosiljak i suvu divlju nanu (divlji dzo-dzo).

CIKORIJA (gologuza)
Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo cika, želtenica, žucanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, san toga, šurlin.
Latinski naziv: Cichorium intybus

Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde ".

Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. .

Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .


Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .

MASLAČAK

Latinski naziv: Tarxacum officinale

Opis biljke: Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslačak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslačkov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..

BOSILJAK

Drugi nazivi: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan
Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,

Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.

CICAK

Drugi nazivi: cicak zeleni, gorki lepuh, konjski cicak, lepušina, podlanica, repuh, veliki cicak, veliki lepuh.
Latinski naziv: arctium lappa .

Opis biljke: cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu.

Stanište: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre

Izvor:

http://www.herbateka.eu/

Kad su kanarinci u pitanju ne treba pretjerivati sa vocem i zelenisom i mislim da je bolje ne dati nista od toga nego nesto za sto sumljamo da je prskano, zagadjeno ili bilo kako necisto.

Ubijedjen sam da je za ptice najbolji maslacak i da ga treba davati UVIJEK. Kad sam imao vise slobodnog vremena znao sam sa drugom da odemo i 40 km od podgorice na okolne planine kako bi ubrali tuckova koje mogu izdrzati u frizideru i po nekoliko dana.

E sad to sebi ne mogu priustiti jer nemam vremena, maslacka imam u dvoristu ali ga ne dajem jer drzim pse, pa preferiram voce i povrce koje moze da se oguli jabuku krusku i krastavac. Krastavac je u doba mitarenja i visokih temperatura svaki dan na meniju i ptice ga rado jedu, dajem ga uvijek oljustenog.

U doba odhrane mladih od ove godine uveo sam grasak. Ideja je potekla od kolega sa hrvatskog foruma, u pocetku smo zbijali sale, ali sam probao i garantujem vam uvijek cu ga koristiti. Nikakvih negativnih posledica nsam primjetio, ptice su se brzo naucle da ga jedu, a odlican je kod pripreme suve jajcane hrane u kombinaciji sa proklijalim sjemenom. Kupujem smrznuti Ledo ili Frikom.

Mislim da je odlicna i kopriva, ove godine je nemam, prosle sam je davao pticama, a dobra je stvar potopit je u vodu dan ranije, ocijediti i stavit za kupanje.

Kako dajes grasak jel ga izmrvis sa jajima?
Cuo sam da je spirulina(alga) cudo kao dodatak u ishrani ptica ali je tesko naci cistu u prahu pa ako neko zna gde je ima neka javi

Nista ta spirulina nije posebno, ja sam je davao samo jedne sezone, vise ne planiram..........


Pozdrav

da li neko daje glog papigama?
ja ga imam u svojoj okolini svuda,razna su misljenja!
pozdrav!

Glog moze da se daje pticama,samo kao i sa svime ne treba preterivati.
Moji papagaji jedu dren redovno,dok egzote nece ni da ga pogledaju.

SPIRULINA
Sadržaj : čista morska alga spirulina u prahu
Sadržalj: širok spektar vitamina, minerala i aminokiselina. Spirulina je bogata gvožđem , vitamina grupe B i beta karotinom.Spirulina ima značajan uticaj na imunološki sistem , ima detoksikacioni efekat za jetru,bubrege i krv.
Spirulina se daje preko hrane i ne postoji rizik od predoziranja.
Na sastanku sekcije-ptičara je održana prezentacija ovog a i još nekih proizvida firme Biofaktory, a eskluzivni zastupnik za Srbiju je firma IMANUEL iz Novog Sada tel-021-459-774

Ja sam sam prošle sezone po prvi put koristio ovaj prirodni preparat , nekih značajnijih promena nisam uočio kod ptica , ali jato mi je skroz Ok , nisam imao nikakvih problema ni sa prolivom , ono što sam primetio da recimo kod Jap. galebića perje je mnogo jače ( perje kod galebića je inače dosta slabo pa često se dešava da prilikom hvatanja ptice perje iz repa zapravo poispada ) pa redko se dešava da prilikom hvatanja ptice poispadaju recimo perje iz repa što je najčešći problem . da je oa promena od ovog preparata to nemogu da tvrdim ali očito je da ima neki značaj .
Ja sam spirulinu dodavao jajčanoj hrani .
pozzz ROBY

hvala na obavestenju

Upravo ti je Nenad odgovorio za spirulinu, svi je nesto pominju i daju, a niko jos nije primjetio ikakav efekat od nje.

Grasak samo malo viljuskom namecis i pomijesas sa jajcanom hranom.

Grasak samo malo viljuskom namecis i pomijesas sa jajcanom hranom.[/quote]


Kako dajes grasak svez ili prokuvan.

Uvek sveze (sirovo) . Ako ga imas zamrznutog , samo sipas u cediljku i pod mlazom vrele vode on se brzo odmrzne! Ili ga jednostavno sacekas da se odmrzne u frizderu !!!

Ja sam grasak davao zebama i koprivu, a tek sto vole tresnje.... Ja pticama raznorazne travke i voce i povrce dajem, ali umereno jer moze da bude kontraproduktivno

Treba davati sto vise voca i povrca ja mojim kanarincima dajem sta mi padne pod ruku a najvise vole u letnjem periodu smokvu i paradajz samo sto se tice paradajza mora stogo da se vodi racuna da nije prskan raznim preparatima koji mogu da budu opasni po zivot ptice

ivan83 ::

Ja sam grasak davao zebama i koprivu, a tek sto vole tresnje.... Ja pticama raznorazne travke i voce i povrce dajem, ali umereno jer moze da bude kontraproduktivno

Znaci egzote mogu jesti grasak jel tako a da im nije malo krupan kako ga jedu.Velik pozdrav

Pa izgnjecis ga naravno i to im daj samo par zrna, moje su ga obozavale.

Je; se u meku hranu podrazumeva klijalo seme, crvi, vasi ili nesto drugo???

zucko ::

Je; se u meku hranu podrazumeva klijalo seme, crvi, vasi ili nesto drugo???

zucko mozez sve to da stavis i bice to super !

Ja hocu da pitam jel je neko davao pticama cveklo jel moze da se daje ?