Šantekler beli

Početkom dvadesetog veka, posle uporne i veoma duge usmerene selekcije, stvorena je kanadska rasa živine šantekler. Sveštenik Vilfrid gajio je živinu u svojoj parohiji u oblasti Oka, koja se nalazi u Kvebeku, blizu Montreala. Pošto je među živinom, koju su držali, bilo evropskih i američkih rasa, odlučio je da selekcioniše prvu originalnu kanadsku rasu kokoši. Pre nego što je ukrstio živinu, postavio je nekoliko oštrih kriterijuma kojih se držao i u kasnijoj višegodišnjoj selekciji.
Nova kanadska rasa živine morala je imati odlične proizvodne kombinovane odlike, odnosno da bude dobre nosivosti jaja i proizvodnje mesa. Morala je imati isključivo belo perje, veoma malu krestu i podušnjake kako se ne bi smrzavala na izuzetno niskim temperaturama.
Vilfrid je prva ukrštanja otpočeo 1908. godine, a novu rasu nazvao je šantekler. Beležio je sve, pa su sačuvane šeme ukrštanja koje je primenjivao pri dobijanju originalne rase kanadske živine. Prvo je ukrštao tamne korniše, koji imaju male grašaste kreste, sa belim leghornom, a od njih je u novu rasu želeo da utka gen dobre nosivosti. Prvi melezi bili su sivkasti, meso im je bilo lošeg kvaliteta, ali su imali znatno manje kreste od leghorna. Da bi popravio nosivost i kvalitet mesa, u novu etapu ukrštanja ubacio je crvenog rodajlanda, svetlu i belu vijandotu. Oštrom selekcijom dobio je čisto belu živinu, malih grašastih kresti, koja je još uvek slabo nosila. Zato je 1913. godine najbolje koke iz stvorenog zapata ukrstio sa petlom plimutroka u beloj boji. Nakon toga, jato je podelio u dva dela, a izvestan broj koka ukrstio sa petlom bele vijandote. Oko 1916. godine novodobijena rasa živine uglavnom je imala odlike koje je Vilfrid postavio na početku selekcije. Petlovi su imali masu od oko 3,5 kg, meso im je bilo odličnog kvaliteta, a koke su nosile i do 90 jaja za 120 dana u prolećnom periodu.
Od 1935. do 1938. g. kod šantekler živine razvijen je jarebičasti varijetet boje, a nešto kasnije i žuti. Bili su obuhvaćeni važećim standardom koji je revidiran 1985. godine - po njemu je masa petla šantekler od 3,4 - 3,9 kg, a koka 2,5 - 3 kilograma. Nosivost od prosečno 210 jaja godišnje, mase od 58 do 60 g, potvrđuje da se zaista radi o sjajnoj rasi živine kombinovanih odlika.
Tekst preuzet sa sajta http://www.zov.rs/

Slika iz 1926.

ova easa jaoi da je nabildovana

jako intresantna rasa ocigledno lijepo bilo vidjeti neke fotke u boji i cuti iskustva odgajivaca

o ovoj rasi zivine nema jos uvjek ni jedna poruka ali volio bih da cujem misljenja i iskustva odgajivaca ako ih imakod nas