Osnove antibiotske terapije

Među svim zaraznim bolestima kod životinja najčešće su one izazvane bakterijama.Zbog veoma teškog načina utvrđivanja tačne dijagnoze i krivog izbora lekova, te bolesti osim što mogu rezultovati smrću životinje, u velikoj meri se mogu odraziti na plodnost i ponašanje bolesne životinje.Preduslov za nastanak bilo koje zarazne bolesti jeste prisustvo mikroorganizama koji su patogeni(sposobni da izazovu bolesno stanje) i samog organizma(životinje,čoveka,...)koji je prijemljiv za datog uzročnika.Kada se susretnu uzročnik i njegov domaćin veoma važnu ulogu peuzima imuni sistem domaćina,koji odlučuje o tome da li će bolest nastupiti ili ne.Upravo iz gore navedenog dva najbitnija faktora preveniranja,sprečavanja,nastanka bolesti jesu:
1. svesti na minimum prisutnost mikroorganizama u okolini ptice-postiže se redovnim održavanjem higijene i mikroklimatskih uslova u objektima gde borave ptice(pod ovim uslovima se podrazumevaju:temperatura,vlažnost i brzina strujanja vazduha,trajanje i intenzitet svetlosti,itd.).Osim toga što su navedeni činioci neophodni za normalan život ptica,svaki od njih može da utiče pozitivno ili negativno na razvoj bakterija u njihovom neposrednom okruženju.Npr.:visoka vlažnost i dugotrajne visoke temperature u odsustvu Sunčeve svetlosti pogoduju razvoju bakterija, dok velika brzina strujanja vazduha(promaja,ako govorimo o zatvorenoj prostoriji),isušivanjem, uveliko uništava one bakterije koje se ne nalaze u sporogenom obliku.Pošto je veoma teško i skupo održavati ovakve parametre na optimalnim vrednostima,posebno tako da odgovaraju uzgajanoj ptičijoj vrsti i da ne pružaju opasnost od prevelike prisutnosti bakterija,treba imati na umu da su neizbežna upotreba dezinfekcionih sredstava,koja pravilnom i stalnom primenom pružaju izvesnu zaštitu.Takođe,mora se uzeti u obzir i opasnost od unošenja novih ptica(koji su potencijalni nosioci patogenih bakterija) koje se možemo osloboditi primenom karantena.Izgradnja karantena i pretrage na pticama koje se moraju obaviti dok one borave u njemu,su veoma složeni i zahtevaju veliki prostor za diskusiju.Ipak bilo bi važno da svi odgajivači ptica nakon nabavke novih jedinki drže iste odvojene od ostalih ptica bar u trajanju od 3-5 nedelja(po pravilu to vreme bi trebalo biti i preko 10 nedelja, a kod sumnje na teberkulozu i do 2 godine).
2. stimulacija imunog sistema životinje.Imuni sistem predstavlja glavnu liniju odbrane životinje od uzročnika bolesti.Njegova spremnost zavisi od mnogo toga,a najvažniji faktori su zasigurno genetskog porekla, a osim toga način držanja,ishrane,nege...Imuni sistem između ostalog stimuliše i prisustvo bakterija u okruženju ptice,što je sasvim prirodno,a i nije moguće ptice držati u sterilnim uslovima.Iz ovoga sledi zaključak da se pri uzgoju ptica u svemu,pa i u stepenu higijene drži do kontinuiteta,tj. do izbegavanja velikih razlika u "stepenu čistoće" objekta gde se one čuvaju,naravno uvek treba težiti što većoj higijeni.Druga veoma važna stavka koja utiče na imunitet jeste stres.Nažalost ovaj se pojam često veoma krivo tumači kao negativan uticaj spoljašnjih faktora na organizam(dok on podrazumeva odgovor organizma na sve podražaje- i štetne i korisne-koji utiču na organizam).U svakom slučaju potrebno je svesti na minimum nepoželjne,štetne činioce koji iz spoljašnje sredine ugrožavaju zdravlje ptica.Pri tome treba imati u vidu da dobar deo drugih činioca vuče koren iz naglih promena koje se dešavaju u neposrednij okolini ptica,npr. promene u smeštaju,ishrani,vlažnosti vazduha,temperaturi,dužine svetlosti,prisustvo drugih ptica,...Naravno mnoge od ovih promena su neophodne i neminovne ,ali uvek treba gledati da se ,bar one koje se mogu kontrolisati, događaju u što laganijem ritmu.Postoje i neka sredstva za stimulaciju imunog sistema koja se baziraju na sadržaju vitamina,minerala,aminokiselina,biljnih ekstrakta,...
Ukoliko bolest ipak nastane, od ključne je važnosti što pre to primetiti i adekvatno odreagovati.Raznolikost bakterijskih vrsta , a samim tim i bolesti koje one mogu izazvati je veoma velik, i iako se brojni simptomi podudaraju jako je zahtevno u pogledu prostora opisati i najčešća oboljenja.Podatak koji lepo ilustruje navedenu tvrdnju , jeste da samo jedna,jedina vrsta bakterija iz roda Salmonella, ima 7 podvrsta i čak 2100 sojeva,koji se često razlikuju u simptomima koje izazivaju i u vrstama domaćina koje napadaju.Bakterije,generalno,su jednoćelijski organizmi koji su za razliku od virusa sposobni da se samostalno razmnožavaju.Upravo zbog toga, one imaju nezavisan metabolizam,koji nam omogućuje da izvesnim materijama delujemo na njih.Sva sredstva koja se u medicini koriste protiv bakterija dele na:bakteriostatska-sprečavaju razmnožavanje bakterija, i baktericidna-direktno ubijaju bakterije.Antibiotici uglavnom deluju bakteriostatski,dok svi dezinficijensi deluju baktericidno.Pravilnu upotrebu antibiotika u praksi veoma često otežava(pa čak i onemogućava) uspostavljanje tačne dijagnoze.Naime ,ako se ne utvrdi TAČNO o kom se uzročniku radi upotreba antibiotika je često uzaludna.Za tačno utvrđivanje bolesti nije dovoljno gledati samo spoljašnje simptome(nakostrešeno perje,pojava proliva,gubitak apetita,povraćanje,...)već se moraju uzeti u obzir i neki klinički pokazatelji:pretrage krvi,obdukcija već uginulih ptica,koprološki pregled-pregled izmeta,uzimanje briseva iz usne duplje,sa kloake,...
Nakon obavljanja ovih pretraga izoluje se uzročnik,a zatim,ako je u pitanju bakterija,izrađuje tkz. antibiogram.On se sprovodi tako da se dobijeni soj bakterije(izolovan iz bolesne ptice) "posije" na hranljivu podlogu gde se prirodno može razmnožavati.Na ovu se podlogu takođe nanese i nekoliko vrsta antibiotika,za koje se predpostavlja da deluju protiv poznatok uzročnika,a zatim se sve ostavi na temperaturi koja odgovara za rast bakterija neko vreme da se bakteruje namnože.Očitavanje se sastoji u tome da se oko svake vrste antibiotika meri gustoća izmnoženih bakterija, i oko one vrste antibiotika gde su se bakterije najgušće razmnožile zaključujemo da najslabije deluje na njih,a oko antibiotika gde su bakerije malobrojnije znamo da bolje može da se koristi u lečenju.Ovaj postupak je prilično skup i dugotrajan,i nažalost je slabo primenljiv za odgajivače ptica(barem kod nas).Ipak ovo je najčešće jedina tačna metoda za utvrđivanje adekvatne vrste antibiotika za lečenje.Baš zbog nemogućnosti izvođenja antibiograma potrebno je dobro poznavati antibiotike i grupe simptoma onih bolesti na koje deluju.
Kada se priča o načinu aplikacije(primene) antibiotika ,sredstva se mogu podeliti u dve grupe:one sa spoljašnjim i unutrašnjim načinom upotrebe.Spoljašnjim se putem uglavnom daju kapi i neke masti za oči,nos,uši, a oni najčešće sadrže sledeće antibiotike:neomicin,gentamicin,hloramfenikol, oksitetraciklin,...U nekim od ovih preparata osim antibiotske komponente nalazi se i veoma važno jedinjenje:deksametazon.Ono je zaduženo za suzbijanje upale i time pomaže delovanje antibiotika.Interesantno je naglasiti da je to u suštini veštački proizveden hormon kore nadbubrežne žlezde- kortizol,sa 25 puta jačim dejstvom.Antibiotike sa unutrašnjom primenom dalje možemo podeliti na one koji će se posle upotrebe apsorbovati kriz creva ili druge delove organa za varenje-enteralni način(grč. entera=creva) i ova sredstva se daju u vodi za piće,hrani ili se direktno kapaju u kljun,a antibiotici koji se davaju inekcionim putem ili inhalacijom i ne podležu upijanju iz creva predstavljaju parenteralne lekove.Svaki preparat se sastoji od dve osnovne komponente(često ih ima mnogo više,ali ove dve su neizbežne):
1.aktivne supstance-u našem slučaju samog antibiotika koji deluje na datog uzročnika(NAPOMENA: sva imena antibiotika u ovom tekstu se odnose upravo na aktivne supstance,namerno su izostavljeni nazivi preparata pojedinih firmi jer se oni mogu promeniti, a u sastavu su naznačeni uvek nazivi samih antibiotika-generički nazivi)
2. nosača-supstanca koja omogućuje pravilnu apsorpciju-kod enteralnih puteva i samu distribuciju(raspodelu) leka u organizmu(NAPOMENA: upravo u ovoj komponenti leži najvažnija razlika između lekova koji se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini,i zbog toga nije uvek efikasno dati lek za ljude životinjama,jer količina i vrsta nosača(i njegovog odnosa prema akt.supstanci) ne odgovaraju životinji, mogu se raspasti odmah u guši(ingluvium-u) ili izbaciti iz organizma pre početka delovanja).U veterinarskoj farmakologiji je često najveći izazov proizvesti dobar nosač.Srećom poslednjih godina je učinjem veliki pomak,ali upravo zato su vrhunska sredstva veoma skupa.
Nakon odabira sredstva,nastupa problem doziranja istog.Antibiotici,pa i drugi lekovi,se mogu dozirati na dva načina:
- prema telesnij masi životinje
- prema količini(zapremini) vode ili hrane u koju se mešaju
Da bi se malo pomoglo oko procene količine leka može se reči da u količini od jedne male i ravne kafene kašičice ima oko 1g leka.Često se misli da lek ima utoliko jače dejstvo ukoliko se jače dozira.To naravno nije tačno i organizam(posebno jetra,gde se skoro svi lekovi podležu metabolizmu)se samo bespotrebno optereti preradov ogromne količine leka,kada je i sam iznuren bolešću.Ipak postoji jedan mali izuzetak,koji se uglavnom odnosi samo na antibiotike:to je tkz. udarna doza,koja se sastoji u tome da se SAMO prvog dana(ili prvog puta) kada se lek aplikuje doza poveće za 1,5-2 puta.Interesantno je navesti da se pravilu(a to se često i sprovodi kod lečenja vrednijih grla,dok je u humanoj medicini to česta praksa)lekovi ne doziraju prema telesnoj masi,već prema površini tela.Uzrok tome jeste činjenica da je površina tela ona koja je u stalnom i direktnom kontaktu sa okolinom i preko nje se brojne materije eliminišu iz organizma ,a isto tako i apsorbuju u njega.
Veoma važno je i vreme trajanja terapije,upravo nepridržavanje vremenu propisane terapije dovodi do stvaranja rezistentnih(otpornih) bakterija,protiv kojih je voma teško boriti se u praksi.MINIMALNO vreme davanja bilo kojeg antibiotika,čak i za prevenciju, jeste 3 uzastopna dana,npr. kos salmoneloze to je 10-14,a kod ornitoze i do 30 dana.NAPOMENA:
antobiotike uvek davati u kontinuitetu,tj. uzastopno bez pauza i preskoka,kako bi se izbeglo stvaranje otpornih sijeva bakterija.
Nakon što se antibiotik primeni dolazi do njegovog upijanja i do delovanja.Postoje,međutim neke grupe antibiotika koje se primenjuju enteralno ali se ne apsorbuju iz creva.Drugim rečima davanje ovih lekova je opravdano samo u slučaju poremećaja u probavnom traktu(jer do ostalih tkiva i organa uopšte ne dopiru).To može biti izrazito povoljno,jer ako smo sigurni da je u pitanju oboljenje želuca ili creva,primenom ovih lekova(enteralno) pošteđujemo organizam od prerade nepotrebnih antibiotika,tj. ne opterećujemo ga suvišno.To su sledeći antibiotici:neomicin,kolicin,streptomicin,gentamicin,spektinomicin.U slučaju nekih antibiotika,npr. amoksicilina važno je da se ptici daje posle jela,jer se tada bolje upija,dok je kod ampicilina slučaj obrnut,tj . treba ga davati na prazan želudac.U slučaju doksicilina(najznačajniji antibiotik za lečenje zloglasne ornitoze-psitakoze) uporedo sa davanjem leka ptici u vodu treba dati i nešto malo jabukovog sitćeta,jer se ovaj lek mnogo bolje apsorbuje pri niskoj pH vrednosti,odn. u kiseloj sredini.Pošto su antibiotici(pogotovo penicilini) po hemijskog strukturi slični belančevinama,pogotovo polipeptidima,uneti u organizam oni deluju poput stranih tela kojih se organizam nastoji osloboditi.Zato oni podlezu metabolizmu,tj, razlažu se(neki od njih,ne svi) i izlučuju(svi).Za njihovo razlaganje najvažnija je jetra,i prevelika doza leka šteti upravo njoj.Izlučivanje se dešava u zavisnosti od vrste antibiotika putem mokraće,izmeta,nosnog , očnog iscedka,...Najčešći način eliminacije je međutim ipak onaj preko bubrega,zato kod nekih vrsta antibiotika,npr. cefaleksina u slučaju bolesti bubrega moramo izbegavati njihovu upotrebu.Ptice nemaju znojne žlezde,tako da taj vid eliminacije ne postoji.Postoji jedna specifičnost koja se odnosi na sve golubove i flamingoe,naime ove ptice su jedine(osim carskog pingvina) koje luče ingluvijalno("golubije")mleko koje služi za ishranu mladih u početnom periodu, i upravo preko njega se izlučuje velika količina leka,tako da treba obratiti pažnju da lečenje prilikom postojanja mladih ptica u gnezdu.
Baš kao što postoji više vrsta antibiotika,tako postoji i mnogo njihovih međusobnih kombinacija prilikom upotrebe(kao i kod upotrebe antibiotika sa nekim drugim lekovima).Prilikom toga često dolazi do međudelovanja(interakcije) između njih.U slučaju da se oni međusobno potpomažu,govorimo o sinergistima(npr.neomicin i oksitetraciklin),a ukoliko poništavaju,pobijaju međusobno dejstvo govorimo o antagonistima(npr. gentamicin sa skoro svim ostalim lekovima osim amoksicilina).Ovo su samo neki primeri,a u praksi postoji veoma velik broj mogućnosti i zato se treba raspitati o navedenom problemu pre upotrebe leka.Najzad treba razjasniti i tačan princip delovanja antibiotika:mnogi misle da su oni glavni u samom procesu izlečenja bolesti,što nije tačno.Antibiotik deluje najčešće bakteriostatski,ređe baktericidno,i time on sano pomaže imunom sistemu organizma koji je glavni zaslužan za sanaciju bolesti.još pre upotrebe treba imati u vidu neželjena dejstva,koja ima skoro svaki preparat,i uzeti u obzir gubitke.Međutim nakon korišćenja antibiotika trebamo biti svesnijednog sigurnog gubitka:poremećaja crevne flore,koju trebamo isšraviti.I pre otkrića prve grupe antibiotika-penicilina 1928.(A. Fleming) viši organizmi su imali načina da se suoče sa patogenim mikroorganizmima.U pojedinim,naročito završnim partijama creva(zavisno od vrste životinje) postoji prirodan balans između štetnih-patogenih i korisnih-saprofitskih bakterija.Poznato je da svega 1,5% svih bakterija izaziva bolesti,dok postoje i veoma korisne(pomislimo samo na spravljanje jogurta,sireva,kišeljenje kupusa,proizviodnju alkohola,čak i inzulina,...)I u debelim crevima(ponekad i u tankim) postoje neophodne bakterije za život ptica,npr. one koje same proizvode K i sve B vitamine,bakterije koje proizvode enzim neophodan za varenje celuloze kod gusaka,potom one za varenje hitina kod pripadnika porodice zlatovrana,...Primenom antibiotika mnoge od ovih korisnih bakterija propada što ugrožava zdravlje ptice(NAPOMENA:doksiciklin najmanje šteti crevnoj flori).Upravo zato,nakon primene antibiotika,moramo u trajanju od 5 dana tretirati ptice sa nekim PROBIOTIKOM(posebno je važno za golubove,nešto manje za ostale ptice).To su preparati koji sadrže žive kulture korisnih bakterija i nadomeštaju izgubljen balans u crevima nakon davanja antibiotika.Posle upotrebe probiotika poželjno je dati neki preperat na bazi frukto-oligo saharida(vrsta šećera koja pospešuje brojnost poželjnih bakterija)-ovo je važnije za ukrasne ptice(papagaji,egzote,..) manje za golubove.
Najznačajnije grupe antibiotika:
AMPICILIN- penicilin širokog spektra,posebno dobro deluje protiv E. coli i Salmonella.Nije previše toksičan , ali bitno narušava crevnu floru,nije preporučljiv za mlade ptice.
AMOKSICILIN- penicilin širokog spektra,efikasan protiv E.coli,Salmonella,kokoidnih bakterija(Streptococcus,Staphilococcus,..),Haemophilus-a,... često se koristi kod infekcija gornjeg dela dišnog sistema.Dobro i brzo se upija iz creva.Neki sojevi salmonela proizvode enzim kojim ga razlažu,pa se tada daje u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom,kada je efikasniji.
APRAMICIN- od nedavno se koristi,pa je dobar za borbu protiv Salmonella koje još nisu razvile rezistentnost
CEFALOSPORINI- polusintetski preparati,posebno dobri protiv kokoidnih oblika,često se daju kod gnojnih i drugih upala kože.Slabo su toksični,dobri u kombinaciji sa apramicinom.
DOKSICIKLIN- ubraja se u tetracikline.Najbitnije vezano za ovaj antibiotik jeste da veoma dobro deluje na mikoplazme i klamidije(izazivač ornitoze- Chlamidia psittaci),koje su veoma često odgovorne za infekcije dišnog sistema.Salmonele i E.coli su rezistentne prema njemu.Kod primene treba dati jabukovo sirće i obavezno oduzeti grit,sipinu kost i druge izvore kalcijuma pošto oni za sebe vežu deo leka i tako sprečavaju njegovo dejstvo.Preporučljimo davanje "udarne doze".Dobar je u kombinacuiji sa tilozinom,ali nije za davanje mladim pticama.
ENROFLOKSACIN- "revolucionarni" antibiotik u veterini . Po definiciji derivat kinolona treće generacije.Nedavno dospeo na tržište,pa još ne postoji značajna rezistencija prema njemu,efikasan protiv svih najčešćih bakterija,posebno važan protiv Salmonella.Veoma dobra distribucija,dobro dopire do svih tkiva.NAPOMENA:ispostavilo se ,nažalost, da iz nepoznatih razloga, da se ovaj antibiotik prebrzo eliminiše iz afričkih sivih papagaja,zato se kod ove vrste preporučuje veoma srodam norfloksacin, ili nešto jača doza enrofloksacina.Nije pogodan u kombinaciji sa drugim sredstvima, i ne treba ga primenjivati neposredno pre ili u toku gnežđenja, jer može da izazove neoplođena jaja i leganje avitalnih mladih.Nažalost prilično skup.
NORFLOKSACIN- veoma sličan predhodnom,posebno efikasan u slučaju infekcije mokraćno-polnog sistema.
ERITROMICIN- posebno dobar kod infekcija respiratornog sistema(pluća.dušnih,bronhije,vazdušne kese,..) i sinusa.Daje se na prazan želudac.Ne sme dugo stajati u vodi,jer se raspada,pogodan za primenu u toku gnežđenja jer je slabo toksičan.
FURAZOLIDON- eventualno pogodan protiv salmonela,al zbog duge primene česta je rezistentnost.
GENTAMICIN- širok spektar delovanja,retka rezistentnost.Dobar u kombinaciji sa amoksicilinom,ali se sa bilo kojim drugim preparatom(uključujući i vitamine) ne sme davati.Dosta je toksičan i nije pogodan za mlade ptice.
OKSITETRACIKLIN- tetraciklin širokog spektra.Efikasan protiv respiratornih infekcija,ređe protiv salmonela i E.coli.Slično treba postupati tokom davanja kao i sa doksicilinom(jab. sirće,oduzeti kalcijum).Treba paziti na materijal posude,pošto ga gvožđe,magnezijum i cink vežu za sebe,daje se često u kombinaciji sa tilozinom.
TILOZIN- izuzetno dobar kod respiratornih infekcija,ali ne deluje na salmonele i E.coli.Ne sme se kombinovati sa linkomicinom.Pogodan za tretiranje jaja(prskanjem, 2,5 g/l) u slučaju jake zaraze mikoplazmama.
LINKOMICIN- pogodan kod resp. inf.,daje se isključivo na prazan želudac,najefikasniji dat u obliku inekcije.Dobar u kombinaciji sa spektinomicinom.
SPEKTINOMICIN- širok spektar delovanja, efikasan kako na mikroorganizme koji napadaju dišni sistem ,tako i na salmonele.Veoma slabo toksičan,ali dat enteralno ne upija se iz creva,zato ga u slučaju nekih drugih oboljenja(osim digestivnog trakta)treba dati u vidu inekcije.Pogodan za upotrebu u toku leženja.



Iz svega navedenog vidi se da je upotreba antibiotika prilično složena, i zahteva odgovornost i preciznost.Međutim treba ponovo naglasiti da je mnogo važnije pravilno držati ptice i tako izbegavati situacije kada je nužno davanje lekova,a ako do toga ipak dođe,treba obratiti što više pažnje na simptome i time svesti na minimum rizik od izbora krivod antibiotika.Loše izabran lek ne samo da neće ništa pomoći,već samo otežava izlečenje i predstavlja uzalud bačen novac.








Stanko Galić - Bezdan


Text postavljen uz odobrenje autora

Trazim savjet-u jatu tigrica papagaja imam dvije jedinke koje brisu oci o stapice volijere i imam osjecaj da ih svrbe,nakon toga kapci kao da nateknu i ptica jedva vidi i to se vremenom smiri,jednoj ptici jedno oko drugoj oba,ostale ptice su sa njima i u redu su,veterinar je predlozio antibiotik kremu za oci hloramfenikol,pticama je bilo bolje ali nikako do kraja da prestane pa je vet.sada predlozio gentamicin cisto radi promjene ali je nisam mogao naci a veterinar se pravdao da ne zna mnogo o pticama jer se ne bavi njima,ja pretpostavljam da treba neki oralni antibiotik (koji) jer su u pitanju najvjerovatnije bakterije i da napomenem da sam ptice dobio u kompletu i da su takve dosle kod mene,trazim savjet Luckyboy ili neko drugi !

Ispiraj kamilicom, 2%-tnom otopinom borne kiseline i primjeni antibiotike u obliku masti sa kortizonom(geokorton). Takodjer je efikasna tetraciklin mast za oci, koja se upotrebljava 2-3 puta na dan. Ptice odvoji od ostalih, drzi ih na mjestu sa slabijim svjetlom. Volijeru sa ostalim pticama dezinficiraj, promjeni im precke gdje stoje. I u buduce kad uzimas ptice dobro pazi!!!

Imam jedno pitanje,
Kanarinac mi je od skora poceo da kaslja ali nije to klasican kasalje vec kako ja kazem FUCA, iliti tesko dise, pokusao sam sa enrocinom 5 uzastopnih dana ali nije bilo nekog uspeha ,mozda se disanje malo poboljsalo ali opet tesko dise ali normalno jede, malo se nakostresio....

Koji bi bio predlog , sta bih mogao da mu dam za tu vrstu prehlade...
Ne verujem da su crevni paraziti u pitanju jer mu je izmet odlican, nema proliva, jedino moze da bude grinje vazdusnih vrecica ili prehlada....

Cekam vase misljenje