Princ od velsa (Polytelis alexandrae)

Naseljaveju prostore zapadne i deo srednje Australije. Obitavaju često na mestima udaljenim od vode. Kada lete u potrazi za hranom veoma su tihi, kao i pri samom činu konzumiranja hrane, ali su zato prilično bučni kada se sele u šumski zastor, sve dok ne pronađu odgovarajuća drveta uz čije se grane izuzetno kamufliraju pribijajući se uz iste, kako bi ostali neopaženi u slučaju da im preti opasnost.
Ova vrsta papagaja ima izuzetno pastelne boje, a zbog dobrog podnošenja hladnoće često se čuva u spoljnim volijerama. Nije divlja, niti stidljiva ptica, ali zbog veoma dugog i gracioznog repa u kućnim uslovima treba je držati u nešto većem i višem kavezu. Ako im se pruži dovoljno prostora pokazače svu lepotu pri letu, kada i njegov raskošni pastelni kolorit i dolazi do punog izražaja.
Kavezi ili volijere mogu biti izgrađeni i od drveta, s'obzirom da ova vrsta papagaja ne spada u glodače. Imajući u vidu da nisu ratoborni, to se u jednoj volijeri mogu držati i dva para, ili jedan par prinčeva sa parom bergova ili parom pevajućih papagaja.
Hrane se prosom, ovsom, konopljom, sirkom metlašem, šećercom i američkom sirkom, jabukama, šargarepom, spanaćem, grančicama peršuna, itd. U vreme parenja treba im davati puno klijalog zrnevlja kao i obavezno mešavinu tvrdo kuvanog jajeta, keksa i maka. Prinčevi često uzimaju klijalo semenje sa zemlje, te su s toga podložni dobijanju crevnih obolenja. Kao preventivni tretman koristi se ''Konkurat'' ili ''Panacur''. Polnu zrelost postižu posle dve godine kada ih treba pariti. Od svih vrsta papagaja prinčevi imaju najkarakterističniji i najleoši čin udvaranja u periodu parenja. Pri tom mužjak skakuće oko ženke, čas sa jedne, čas sa druge strane pokušavajući pri tom da joj da hranu. To je sve praćeno veoma prijatnim pevanjem u više različitih tura, dok mu se pri tom, što je i najveća zanimljivost, zenice kontrahuju u tačkicu, a ostatak oka je narandžasto-crven.

Što se tiče parenja u prirodi, ženka u duplji drveta polože 4-6 jaja, a inkubacija traje 20-21 dana, dok mladi operjaju posle pet nedelja kada i napuštaju gnezdo i ostaju uz roditelje još do mesec dana, posle čega se osamostaljuju i tada se u potpunosti odvajaju od roditelja.

rinčevi su dugi oko 45cm od čega im dobar deo dužine(2/3) sačinjava rep. Mužjak ima nešto duža pera u repu, a jedno pero na trećem paru perija je duže 12-14mm od repnog pera ženke, što je i osnovna karakteristika pri određivanju pola. Boja vrata kod ženke je sivlja, sa bledo ljubičastim primesama, a zelena pera u krilima imaju tamno maslinastu liniju.Čeoni deo glave je plavičast, podbradak rozikasto ljubičast, grudi žućkasto zelene dok je spoljna boja krila splet mnogih zelenih nijansi, preko koga su u razmacima zastupljena tamno zelena pera. Rep je sa spoljne strane zelenkasto plav i kad ptica stoji na grani on je skupljen, tako da nam se čini da rep sačinjava samo jedno pero.Unutrašnjost repa je zaista raritetna pojava u papagajskom svetu. Naime, sva pera su pola crna, a pola boje ciklame i to gledajući po dužini pera, što je naročito impresivno prilikom leta, jer mu je rep tada raširen i oboren, pri čemu je sva ta lepota, koju samo priroda može da nam priušti, dostupna našem pogledu i divljenju. Kljun mu je relativno mali i rozikaste je boje sa blago povijenim gornjim delom, tako da više liči na kljun neofema nego na kljun papagaja.

Ne može da nauči da oponaša ljudski govor, ali ga tiho oglašavanje, u više kompleksnijih arija, čini cenjenim i krajnje poželjnim kućnim ljubimcem. Ako uzmete u obzir da nije plašljiv, da je radoznao, ljubopitljiv, da se lako pripitomljava, da ne zne da ''ugrize'', kao što veliki broj drugih vrsta zna, čini ga favoritom među pernatim ljubimcima. Jedini uslov je da mu se omogući visok kavez, kako ne bi došlo do krzanja krajnje ekstraordinarnog repa. Posle petnaestak dana pticu treba puštati iz kaveza i ona će vam vrlo brzo demonstrirati svoju blagu narav, slećući vam na rame, ili jedući vam iz ruke.

Kod ove vrste papagaja izvedeno je više vrsta mutacija i to plava, žuta, oliva i prbližno bela (albino) mutacija. Lično meni, ova vrsta papagaja je najlepša u svojoj osnovnoj boji, jer je taj kolorit najbogatiji pastelnim bojima i kontrasnim perima na krilima,vratu i repu.

Svaka cast Karolina na trudu i na tekstu...............

Samo opusteno dosla si u pravo jato, koje nesto znaci na ovoj pticarskoj sceni...............

Dal neko ima naparene Princeve.
Kakvo vam je iskustvo. Imam utisak da je Princ prilicno meka ptica i da nije vesela.Bio sam kod par uzgaivaca koji us put imaju i princeve ali mi se cinilo da su neaktivni.Ja licno planiram da uzmem zute,mada se slazem da je standard u naj lepsoj boji.
dal se tesko naparuju i kakavi su kao roditelji,treba li im nesto posebno od hrana kada dobiju mlade ili je sve isto kaao i kod ostalih srednjih vrsta.

Ja lično nemam prinčeve,ali ih nekolicina mojih prijatelja ima.Njihova iskustva su upravo kao što si i sam saznao.
Mekana,nežna,teško se uparuje,teško odhranjuje mlade,i još teže mladi ostaju u životu.
Hrane ih klasičnom hranom za srednje papagaje,jajčana hrana,malo voća i povrća koju retko prihvataju.
Puno muke ...