Razmnozavanje štiglica u avikulturi

Priprema ptica za narednu reproduktivnu sezonu počinje čim se predhodna  sezona reprodukcije završi.  Ili  konkretnije rečeno  priprema ptica za narednu reproduktivnu sezonu počinje njihovim mitarenjem u ovoj kalendarskoj godini.  Od kvaliteta  mitarenja,  zavisi će u velikoj meri  priplodna kondicija štiglića za narednu reproduktivnu sezonu.  Samo besprekorno izmitarene ptice biće dobri i kvalitetni priplodni primerci.  Kako će proces mitarenja teći i kao će se završiti zavisi od  osobina ptice (gemnotip) i od  truda  odgajivača da ptici obezbedi maksimalno moguće uslove za zdravo menjanje perja.  Svako produženo mitarenje je patološko makar se ono završilo sa korektno izmenjanim perjem.  Štiglić produženog mitatenja nije priolodna ptica.  Bar to nije za tekuću sezonu razmnožavanja.  Brzina mitarenja zavisi od mnogih faktora. Kako spoljašnjih (temepartura, vlaga, svetlost, ishrana...) tako i od osobnina (genotip) same ptice.  Stres, bilo koje vrste značajno će uticati na dužinu i kvalitet mitarenja ptice. Jak stres, može u periodu mitarenja štiglića biti uzrok, ne samo prestanka procesa mitarenja na neodređeno, vreme već i uzrok bolesti ptice pa čak i uginuća.
Svi štiglići bilo da se radi o maladim pticama ili starim u Decembru  mesecu moraji imati svo perje. Štiglić koji još uvek krajem kalendarske godine nije  kompletno ,,odeven,, smatra se pticom produženog patološkog mitarenja.  Takav primerak se neće planirati za matično jato naredne reproduktivne sezone.  Čak i da se kojim slučajem tokom zime izmitari u potpunosti. Što ne znači da se ta ptica ne može pariti ako sledeće mitarenje obavi bez ikakvih problema.  Pametnije je da štiglić produženog patološkog mitarenja propusti jednu reproduktivnu sezonu. U slučaju da i sledeće mitarenje nije fiziološko (normalno) definitivno takav primerak nije za matično jato.  Dva  produžena patološka mitarenja u dve kalendarske godine apsolutno diskvalifikuju pticu iz reproduktivnog procesa.  U genotipu takve ptice postoji neka greška. Da se ona ne bi prenosila na potomke pametnije je ne pariti takvu pticu.  
Ova zapažanja odnose se isključivo na odgoj štiglića autohtonih podvrsta.  U kojoj meri su ona primnljiva i validna  u procesu odgoja drugih ptica faune Evrope  nije mi poznato.  Odgoj različitih vrsta ptica faune Evope ima dodirnih tačaka ali i dosta specifičnosti za svaku vrstu.
U nedostatku  naučnih saznanja, baziranih na istraživanjima i činjenicama,  oslanjam se na vlastita iskustva i zapažanja u odgoju autohtonih štiglića, koja se protežu kroz relativno kratak period od jedne decenije.
Štiglići različite starosti u različitim fazama mitarenja:

Sinoć sam razgovarao sa jednim odgajivačem štiglića  pri čemu  je rezigniranirano reka da je imao ove godine velike gubitke, kako među mladim tako i među starim štiglićima.  Primenio je sve potrebne mere  lečenja ptica, ali bez uspeha.  Davao je kvalitetnu hranu i brojne vitaminsko mineralne suplementa ali nije uspeo da  prekine uginuće kod ptica.  Požalo se kako je  uspeo da odgaji jednog lepog belobradog mladunaca, koji je pri kraju mitarenja uginuo.
Nije ovo jedini slučaj  povećanog  uginuća štiglća.  Slična pojava možda manje drastična događala se i kod ostalih odgajivača.
 Oni koji samo čuvaju ali ne odgajaju štigliće imali su manje problema sa pticama.
Velika je razlika između čuvanja i odgajanja štiglića.  Isto toliko velika kao između dresure jedinki neke vrste i domestifikacije  jedinki iste vrste. Dresura je proces koji relatino kratko traje  i obavlja se uz pomoć  uslovnoh refleksa  jadinki.  Dresurom se ne menja vrsta, već svaka jedinka  posebno,  bez ikakvog uticaja na genotip jedinke.  Privremeno ili trajno, promenjene su neke osobine jedinke,  koje jedinka nije u stanju da prenese na potomke.
Kada se ljubitelj štiglići odluči da ih odgaja,  prvi zadatak   je da im pomogne da prežive u  novonastalim uslovima. Zatim, da se prilagode  uslovima koje odgajivač može da im pružu.
Redosled poteza je logičan. Preživljavanje pa prilagođavanje.  Štiglić se evolucijom formirao milionima godina.  U potpunosti je prilagođen da živi u slobodi  uz oderđeni način ishrane i određene,  prirodnom selekcijom stečene navike.
To se ne može promeniti za kratko vreme.  Čak  i generacija F10 štiglića izleženih u veštačkim uslovima ima još uvek jake navike i osobine ( koje su u genima upisane) iz prirode .
Put do uspeha u odgoju štiglića je u tome da  ptice žive i raprodukuju se u uslovima što sličnijim prirodnim.  Da ishrana  bude što sličnija ishrasni  njihovih slobodnih srodnika.
U početku procesa domestifikacije  odgajivač se mora prilagođavati  štiglićima.  Time će omogućiti pticama da uspešno prežive period  drastične promene ambijenta .  Stres kojim se  izlaže svaka jedinka  u procesu domestifikacije je veliki. Masa ptica neće preživeti nagle promene prostora i ishrane.  To je ralnost sa kojom odgajivač mora da račina i smatra je neizbežnom.
Za izvesno vreme (ne baš kratko) i štiglići i odgajivač prolaziće  kroz određene traume. Uginuća naročito mladih ptica do prvog mitarenja  biće znatna.  Pojava za ljubitelja štiglića je traumatična i razočaravajuća.  Mnogi će se obeshrabriti i odustati od odgoja štiglića.    Rad na domestifikaciji vrste ( bilo koje)  težak je i odgovoran posao.  Samo najvredniji i najuporniji će uspeti u tome.

Svaka cast Mico, na upornoscu sa ovim tekstovima o fauni...


Pozdrav  

mica ::

Sinoć sam razgovarao sa jednim odgajivačem štiglića  pri čemu  je rezigniranirano reka da je imao ove godine velike gubitke, kako među mladim tako i među starim štiglićima.  Primenio je sve potrebne mere  lečenja ptica, ali bez uspeha.  Davao je kvalitetnu hranu i brojne vitaminsko mineralne suplementa ali nije uspeo da  prekine uginuće kod ptica.  Požalo se kako je  uspeo da odgaji jednog lepog belobradog mladunaca, koji je pri kraju mitarenja uginuo.
Nije ovo jedini slučaj  povećanog  uginuća štiglća.  Slična pojava možda manje drastična događala se i kod ostalih odgajivača.
 Oni koji samo čuvaju ali ne odgajaju štigliće imali su manje problema sa pticama.
Velika je razlika između čuvanja i odgajanja štiglića.  Isto toliko velika kao između dresure jedinki neke vrste i domestifikacije  jedinki iste vrste. Dresura je proces koji relatino kratko traje  i obavlja se uz pomoć  uslovnoh refleksa  jadinki.  Dresurom se ne menja vrsta, već svaka jedinka  posebno,  bez ikakvog uticaja na genotip jedinke.  Privremeno ili trajno, promenjene su neke osobine jedinke,  koje jedinka nije u stanju da prenese na potomke.
Kada se ljubitelj štiglići odluči da ih odgaja,  prvi zadatak   je da im pomogne da prežive u  novonastalim uslovima. Zatim, da se prilagode  uslovima koje odgajivač može da im pružu.
Redosled poteza je logičan. Preživljavanje pa prilagođavanje.  Štiglić se evolucijom formirao milionima godina.  U potpunosti je prilagođen da živi u slobodi  uz oderđeni način ishrane i određene,  prirodnom selekcijom stečene navike.
To se ne može promeniti za kratko vreme.  Čak  i generacija F10 štiglića izleženih u veštačkim uslovima ima još uvek jake navike i osobine ( koje su u genima upisane) iz prirode .
Put do uspeha u odgoju štiglića je u tome da  ptice žive i raprodukuju se u uslovima što sličnijim prirodnim.  Da ishrana  bude što sličnija ishrasni  njihovih slobodnih srodnika.
U početku procesa domestifikacije  odgajivač se mora prilagođavati  štiglićima.  Time će omogućiti pticama da uspešno prežive period  drastične promene ambijenta .  Stres kojim se  izlaže svaka jedinka  u procesu domestifikacije je veliki. Masa ptica neće preživeti nagle promene prostora i ishrane.  To je ralnost sa kojom odgajivač mora da račina i smatra je neizbežnom.
Za izvesno vreme (ne baš kratko) i štiglići i odgajivač prolaziće  kroz određene traume. Uginuća naročito mladih ptica do prvog mitarenja  biće znatna.  Pojava za ljubitelja štiglića je traumatična i razočaravajuća.  Mnogi će se obeshrabriti i odustati od odgoja štiglića.    Rad na domestifikaciji vrste ( bilo koje)  težak je i odgovoran posao.  Samo najvredniji i najuporniji će uspeti u tome.

Bicu kratak, a nadam se i jasan!

Ispunjavanjem neloliko bitnih preduslova nebi trebalo biti gubitaka u velikom broju. A to su adekvatni smestajni prostor, adekvatna ishrana, higijena, preventiva i lečenje( po potrebi), velikoj selekciji i odabirom mladih kao i starih štiglica sticemo dobar preduslov da gore spomenute probleme izbegnemo ili smanjimo na zanemarljiv t.j. podnosljiv gubitak mladih i starih ptica za odgajivaca.

A sad jedno pitanje

Koliko smo u mogucnosti da gore spomenute preduslove obezbedimo i ispunimo?

Ja bih na Marjanov spisak dodao jos jednom higijena i izbacio preventivu.
U svom kratkom periodu odgajanja stiglica, u posetima kod pticara koji se zale na takve probleme bolesti uvek dodjem do sopstvenog zakljucka da je uvek problem u odgajivacu.

Bogdanik ::

Ja bih na Marjanov spisak dodao jos jednom higijena i izbacio preventivu.
U svom kratkom periodu odgajanja stiglica, u posetima kod pticara koji se zale na takve probleme bolesti uvek dodjem do sopstvenog zakljucka da je uvek problem u odgajivacu.

Preventiva je veoma bitan faktor!!!!!!!!!!

Jer pod preventivom podrazumevam

- kad osvezavam krv svojih ptica, itekako biram od kog odgajivaca uzimam pticu i u koji period uzimam istu
- svaka donesena nova ptica boravi u kARANTIN dve nedelje pa tek onda ulazi u pticarnik
- preventivno dezinfikujem prostoriju- pticarnik kada imam posetu odgajivaca , srestvom asepssol- aerosol
..........................

To sve moze da spada pod higijenu, a ja sam mislio da mislis na preventivno lecenje i isto odmah izbacio jer sam protiv istog.
Usput jos jedno pitanje, kako konkretno delujes sa tim sredtvom i koliko kosta?

Marjan ::

Bogdanik ::

Ja bih na Marjanov spisak dodao jos jednom higijena i izbacio preventivu.
U svom kratkom periodu odgajanja stiglica, u posetima kod pticara koji se zale na takve probleme bolesti uvek dodjem do sopstvenog zakljucka da je uvek problem u odgajivacu.

Preventiva je veoma bitan faktor!!!!!!!!!!

Jer pod preventivom podrazumevam

- kad osvezavam krv svojih ptica, itekako biram od kog odgajivaca uzimam pticu i u koji period uzimam istu
- svaka donesena nova ptica boravi u kARANTIN dve nedelje pa tek onda ulazi u pticarnik
- preventivno  prostoriju- pticarnik kada imam posetu odgajivaca , srestvom asepssol- aerosol
..........................

Slazem se sa Marjanom skroz slican je postupak kod mene u pticarniku pogotovo kad se radi o posetiocima ,posle posete ribanje podova nekim srestvom za dezinfekciju.Samo karantin traje kod mene 21 dan.

Bogdanik ::

To sve moze da spada pod higijenu, a ja sam mislio da mislis na preventivno lecenje i isto odmah izbacio jer sam protiv istog.
Usput jos jedno pitanje, kako konkretno delujes sa tim sredtvom i koliko kosta?

Sredstvo asepssol- aerosol kupujem u humanu apoteku. Cena oko 300 dinara za  1 litar. Pumpicom sa rasprskivacem poprskam pod i malo po vazduhu i to je to

Značaj fotografije u savremenom ptičarstvu je veliki. Ne samo da je dokaz, da radite to što radite, već je specifičan dokument o fazama odgojnog procesa. Foto dokumentacija je važana komponenta administracije u toku odgojnog procesa ali i prikaz određene odgojne metodologije.
Na fotografijama koje slede su nasadi priplodnih štiglića sezone 2013. Predstavljene su samo jasnije i uspelije fotografije, koje čine deo foto dokumentacije odgoja protekle odgojne sezone. Na ovaj način želim da podstaknem odgajivače na češće korišćenje fotografije u procesu odgoja. Ne samo zbog toga što je lepo videti takve prizore, već i zbog toga što je korisno kao dokumen, dokaz i kao svojevrsna popularizacija odgoja faune:

veoma je lepo videti ovakve slike, svaka cast Mico na ocigledno uspesnoj sezoni.

Na pragu smo nove reproduktivne sezone Štiglića.  Dosta toga je već ranijih godina napisano o odgoju štiglića, ali kako  latinsaka izreka kaže ,,Repeticio mater studiore est,, nije na odmet obnoviti i osvežiti znanja u vezi sa tom problematikom.
Godinama sam proučavao metodologiju odgoja štiglića. Slušajući iskusnije, čitajući literaturu, prateći forume na netu uz istovremeni praktičan rad sa štiglićima autohtonih podvrsta.
Prividno, stiče se utisak da je o odgoju štiglića sve poznato, ali praksa govori  drugačije. I pored svog znanja, rezultati odgoja često su  ispod očekivanih .
Odgoj autohtonih štiglića koji su u procesu domestifikacije nije lak i jednostavan posao. Čak da odgajivač, uz znanje, raspolaže sa svim drugim neophodnim uslovima, očekivani rezultati često izostanu   
Nije realno očekivanje  da uloženo bude jednako dobijenom, kada se radi o odgoju autohtonih štiglića. Podvrste koje odgajamo (nominalis i balkanika) su u procesu domestifikacije a domestifikacija divljih vrsta je dug i kompleksan poduhvat. Rezultata će biti, ali za značajne rezultate potrebno je vreme.
Prirodna hrana koju odgajivač donosi iz ,,okruženja,, nezamenljiva je u odgoju štiglića. Trenutno se u prirodi može naći mišjakinja i pupoljci drveća. Pupoljci drveća su prva prirodna hrana štiglića kja se može naći u prirodi posle mrazeva i snegova.  To je odlična hrana za podizanje opšte kondicije štiglića u ovo doba godine. Zbog visoke biološke vrednosti idealna je hrana za postepeno podizanje polnog nagona kod ptica.
Kao i obično, priča je priča a slika je slika. Uvek nastojim da reči ,,poduprem,, odgovarjućim fotografijama:
Osim znanja, neophodnih uslova i truda,  za uspešnu sezonu odgoja potrebna je i sreća.
SVIM odgajivačima ptica u predstojećoj sezoni, želim puno uspeha i sreće u odoju  

Nema napretka u ptičarstvu bez parenja ptica u krvnom srodstvu. Sve mutacije kanarinaca dobijene su i fiksirane u naslednom materijalu parenjem srodnih jedinki. Bilo da su ptice parene u bliskom krvnom srodstvu ( brat x sestra, otac  x  ćerka,  majka  x  sin) ili u danljem krvnom srodstvu (bliski rođaci, polubrat i polusestra i slične kombinacije)
Kombinacije parenja u srodstvu su raznovrsne, mnogobrojne i zavise od ciljeva selekcije.
Sve poznate mutacije štiglića dobijene su planskim parenjem ptica u bliskom ili daljem krvnom srodstvu i/ili kombinacijom parenja srodnih ptica.
Ozbiljan rad sa pticama podrazumeva i njihovo parenje u srodstvu u većem ili manjem obimu, zavisno od postaljenih ciljeva selekcije.
Najjednostavnije je parenje štiglića u čistoj krvi.  To podrazumeva parenje nesrodnih jedinki iste vrste. U prirodnom ambijentu mala je spontana mogućnost parenja štiglića u srodstvu. Ako se i dogodi retka je i sporadična pojava bez ikakvog posebnog značaja. Nije isključeno da se ponekad u jednom staništu upare brat i sestra, ali kako se njihovi potomci dalje pare sa nesrodnim štiglićima u istom staništu, takvo parenje nema nikakvog uticaja na populaciju štiglića u tom staništu.
U veštačkom odgoju,  parenje štiglića u srodstu izvodi se planski sa određenim ciljem. Mada se praktično radi o nepoželjnom parenju (incest) takva parenja su neophodna da bi se dobili željeni rezultati kod potomaka. Bez parenja u krvnom srodstvu nije moguće fiksirati neko svojtvo jedninki u naslednom materijalu. Parenjem u srodstvu postiže se trajna promena u genotimpu jedinki koja se sigurno prenosi na potomke .
Parenje u srodstvu koje se primenjuje kroz duži vremenski period ima i neželjene posledice. One se najpre ispoljavaju kroz smanjemu vitalnost jedinki i kroz povećanu sklonost ka obolenjima. Ubacivanjem ,,kapi čiste krvi,, ovaj ozbiljni nedostatak parenja ptica u srodstvu može se u znatnoj meri korigovati. U jato ptica koje je dobijeno parenjem srodnih jedinki ubaci se nesrodna ptica radi osvžavanja genetskog materijala.
Neplodnos jaja, uginuće zametka ili malformacije (razne nakaznosti) izleženih jedinki je ozbiljan znak da je parenje u srodstvu dostiglo kritičan momenat po dalju reprodukciju. Tada je neophodno u jato ubaciti nekoliko nestrodnih ptica da bi se osvežio genetski materijl.

Najbolje je na konkretnom primeru opisati parenje u krvnom srodstvu. Predposavimo da odgajivač ima šarenog mužjaka štiglića. Koji je i genotipski (u naslednom materijalu) i fenotipski (izgledom ) šarena ptica. Ako želi da tu mutaciju proširi u jatu i da je učini genetski stabilnom kod potomaka, moraće da primeni parenje u bliskom krvnom srodstvu.
Šarenog mužjaka pariće sa normal ženkom. U F1 generaciji verovatno će odgajitu jednu ćerku manje ili više šarenog perja. Ako se to ne dogodu u prvoj sezoni parenja, mora biti strpljiv i sačekati izleganje takve ženke u narednoj ili naerednim sezonama.
Šarenu ženku, ćerku šarenog mužjaka dalje pari sa njenim ocem. U F2 generaciji većina potomaka će biti šarene ptice. Sledeći korak je parenje najšarenije ženke iz F2 generacije sa njenim ocem koji je njoj istovremeno i deda. Da bi dobio što veći broj šarenenih ptica pariće braću i sestre međusobno  ( samo ptice šarenig perja). U dalem parenju, sada već praoca, pari sa najšarenijom praunukom i dobija potomke koji eksterijerno liče na šarenog mužjaka sa jakim genotipog za šarenu mutaciju , koja je ovakvim parenjem fiksirana i skoncentrisana i šarnim potomcima.
Verovatno će se već u F3 generaciji pojaviti posledice incestnog parenja kroz nekoliko generacija. Neplodnos jaja, ugunuće zametka, degeneracije mladunaca, pad imuniteta i pojačano uginuće. To je pravi momenat za osvežavanje genetskogh materijala ubacivanjem u šareno jato ptice, ili ptica koje su nesrodne, sa svežim genima.
Ista se šema parenja primenjuje ako je početni materijal sa kojim odgajivač raspolaže šarena ženka.
Dobijanje šarenih štiglića je brže i lakše ako je početni materijal par šarenih ptica koje su i genotipom i fenotipom šarene mutacije.
Parenjem takvih ptica u F1 generaciju svi potomci će biti šareni štiglići. Naredni korak u parenju je da se najšarenija ćerka pari sa svojim ocem i najšareniji mužjak sa svojom majkom. Na taj način se dobija linija oca i linija majke.  Da bi se dobila i treća linija, pare se braća i sestre međusobno.

Osobine štiglića da sami i spontano izabiraju partnera za parenje, otežava sparivanje ptica u srodstvu do te mera da je to kod nekih primaraka i nemoguće. Želja odgajivača da upari određenog mužjaka sa određenom ženkom često rezultira neuspehom. To je razlog da se plansko i sitematsko parenje, po gore navedenoj šemi završi samo delimičnim uspehom, ali ne retko i potpunim neuspehom. Otuda je, osim znanja i strpljenja u parenju štiglića potrebna i velika odgajivačka sreća.

Parenje različitih podvrsta (balkanika  x  nominalis) ne smatra se ukrštanjem već prostim parenje u okviru jedne vrste (parenje u čistoj krvi). Izvodi se u cilju popravljanja oderđenih ekseriernih karakteristika štiglića. Mada nije učestala pojava, u prirodi, na našim prostorima verovatna su parenja štiglića ovih podvrsta međusobno.

Mico jel ovo tvoja ptica i ako jeste od kakvih ptica si dobio ovog stiglica ?

Danijel ::

Mico jel ovo tvoja ptica i ako jeste od kakvih ptica si dobio ovog stiglica ?

Pre četiri godine trojica odgajivača štiglića, udruže svoje priplodne šarene ptice i naprave malo matično jato šarenih štiglića. Zbog najboljih prostornih uslova ptice su smeštene kod mene. Cilj ovakve saradnje je ideja  da se ispita  genotip šarenih štiglića, kroz njihovo potomstvo i da se uveća njihov broj.
Iz tog razloga sve šarene ptice su zajedničke. Rezultati dosadašnjeg rada sa šarenim pricama su skromni ali ohrabrujući.
Kada rad sa šarenim štiglićima donese značajnije rezultate, to će biti objavljeno na Forumu. Za sada je sve u fazi  praćenja  posmatranja i analiziranja udruženog genetskog materijala kroz  potomke.
Saradnja u ptičarstvu je neophodna da bi se ostvrili ciljevi koji su zahtevni i koje ne može da ostvari pojedinac.

zanima me dali je ovo aberacija ili mutacija, posto sam vidjao normale koji postanu bas ovakvi kao ova ptica na tvojoj slici. Zato sam te pitao od kakvih stiglica si dobio ovog na slici.

BELA CRNOOKA MUTACIJA nastala SARADNJOM nekoliko odgajivča.  U krvnom srotstvu je sa šerenom ženkom iz predhodnog posta:

Prvi ovogodišnji nasad je neplaniran.  Kada sam juče postavljao gnezda na zidove ,,porodilišta,, primetio sa gnezdo sa jajima:

Napravljeno je od mišje trave, jer drugog materijale nije bilo u ptičarniku. Tek za nekolko dana ubaciću pticma materijal za pravljenje gnezda.  Nije bilo ni okačenih gnezda, ali se jedna nestrpljiva ženka ipak snašla. Svila je gnezdo u veštačkoj dekoraciji, od mijše trave koja je u stvari bila sirova:

Zelenilo štiglićima dajem i zimi. U prirodi se za vreme blagih zima može naći od zelenila jedino mišja trava.  Trava je bila sirova tako da je ovaj nasad  problematičan. Moguće je, da jaja nisu imala dovoljno toplote za inkubaciju i da su zameci uginuli. Kako ženka revnosno leži u gnezdu, može se dogoditi da se ipak iz ovih jaja nešti ispili.
Ovim nasadom počela je reproduktivna sezona mnogo ranije nego što sam planirao.

Ove Vaše ptice su kao domaće životinje....... Ne trebaju njima nikakvi specijalni prirodni uvjeti. Gnijezde se i na umjetnim granama bora i svim priručnim što nađu.
Svaka čast i sretno.

Reprodukcija je krenula sa jednim gnezdom i pet pilića i sa još pet gnezda u kojima su ženke počele da polažu jaja:

Svaka čast Mićo,ništa manje nisam ni očekivao od Vas. To su verovatno i prvi štiglici u Srbiji ove sezone,što se tiče veštačkog uzgoja.
I kod mene je krenulo mada nešto stidljivo, imam tri napravljena gnezda ali jaja još ne, čim bude slede slike.

drvetmed ::

Svaka čast Mićo,ništa manje nisam ni očekivao od Vas. To su verovatno i prvi štiglici u Srbiji ove sezone,što se tiče veštačkog uzgoja.
I kod mene je krenulo mada nešto stidljivo, imam tri napravljena gnezda ali jaja još ne, čim bude slede slike.

Aprilska legla su neka vrsta ,,predsezone,, Normalno je očekivati prva legla u  prvoj dekadi Maja. Treba imati strpljenja. Pojedini štiglići se nešto kasnije nalegu. Imao sam parove koji počinju da se legu u Junu i odhrane  u toj sezoni dva gnezda mladih.
Često ženke ne počnu da nose odmah pošto naprave gnezdo. Sačekaju nekoliko dana, da vide da li je gnezdo na ,,bezbednom,, mestu. Ako ništa ne dira gnezdo, ženka kreće sa nošenjem jaja.
ŽELIM TI USPEŠNU I SREĆNU SEZONU     
Sa nestrpljenjem očekijem Tvoje prve fotografije.