Razmnozavanje štiglica u avikulturi

не разумем?

Sav predhodni rad odgajivača u tekućoj sezoni i postignuti rezultati mogu biti u priličnoj meri  obezvređeni i umanjeni ako se popis ptica ne obavi pedantno i valjano.  Čin popisa pada krajem kalendarske godine kada se sve ili bar velika većina ptica izmitari.  Što je jato brojnije popis je komplikovaniji.  
Ovogodišnji veliki popis štiglića bio je komplikovaniji i tehnički i fizički nego ranije. Razlog je brojnoist populacije.  Svaka ptica se mora detaljno pregledati. Kod jednog broja mlađih štiglića  vreme je oduzimalo i određivanje pola.  Veći problemi su nastali pri određivanju pripadnosti jedinke  podvrsti.  Razlike su nekada toloko diskretne da samo detalji odlučuju.
Ako je kolonija ptica velika  nije moguće popis obaviti jednog dana.  U tom slučaju proces traje  dva dana.  Popis obavljaju dva lica.  Nije dobro da to čini sam odgajivač bez pomoći bar jednog lica,  zbog mogućih propusta u procesu popisvanja.  Sam čin popisa podrazumeva hvatanje ptica uz što manju traumu i jurenje za pticama po ptičarniku.  Razvrstavanje ptica po godini izleganja, polu, eksterieru, rodbinskim odnosima, podvrsi (ako ih ima više u ptičarniku) Ptice se stavljaju privremeno u velike kaveze:





Evidentira se broj prstena svake ptice u predhodno pripremljenim popisnim listama.
Zavisno od cilja/ciljeva selekcije pri popisu se odvajaju matični parovi za sledeću sezonu odgoja. Popisom se utvrđuje kakav je bio ,,radni ,, učinak  svakog priplodnog para pojedinačno.  Utvrđuje se definitivan broj mladih po svakom paru.  Posmatra se i ocenjuje izgled potomaka i da li je u skaldu sa ciljevima odgajivača. Parovi koji su se kvalifikovali za sledeću sezonu svojim učinkom  ostavljaju se za matično jato i naredne sezone.  Od najkvalitetnijih mladih štiglića oformiće se novi mladi matični parovi.  Ima smisla svake naredne sezone obnoviti deo priplodnog jata.
Obavezno je odvajanje štiglića sumljivog zdravstvenog stanja u posebne kaveze-karantine. U njima će ptice ostati kraći ili duži vremenski period radi odgovarajućeg tretmana.
Pedantno obavljen popis svih ptica uz urednu evidenciju je preduslov za uspešan početak predstojeće odgojne sezone.  Odmah po obavljenom popisu matični parovi za sledeću sezonu puštaju se u predviđen deo ptičarnika.  Ptice  koje će činiti matično jato ostaju u tom delu čitave zime.
Jedinke koje su od posebnog interesa za odgajivača treba fotografisati i napraviti  fofoalbum tih matičnih ptica.  Fotografije će kasnije poslužiti za foto-matične listove.
Broj ptica koje ostaju u ptičarniku mora se prilagoditi prostoru kojim se raspolaže.  Mnogo parova u malom prostoru je suguran put ka lošim odgojnim rezultatima.

Priblžava se nova sezona. Oni koji redovno prate forume znaju šta treba činiti u predsezoni. Za one koji neredovno prate forume, za one koji su novi u odgoju štiglića, kao i za one koji brzo zaboravljaju, sledeći post će biti od koristi.
Ono što je važno za ovaj period, ptice koje se palniraju za reprodukciju već moraju biti zajedno u istom volijeru ili parilici.  U Decembru  ili najkasnije u Januaru  spajaju se mužjaci i ženke koji će biti matica za predstojeću sezonu.  To je naročito važno ako se formiraju novi parovi.  Za uspešno sparivanje štiglića  potrebno je pticama omogućini  izbor partnera. Veći ili manj.  Najmanji mogući izbor je da se u istom prostoru stave dva mužjaka i jedna ženka ili dve ženke i jedan mužjak. Za preporuku je ova druga varijanta. Na taj način se znatno povećava mogućnost obrazovanja para.  Ptice se posmatraju neko vreme i čim se primeti simpatija između dve ptice treća se odstranjuje ako je prostor  u kome se pare malih dimenzija. Ako je volijer u pitanju neuparena ptica se može ostaviti sa parom bez straha da će praviti probleme.  Tim pre se ostavlja ako je treća neuparena ptica ženka. Ne retko mužak koji je pario jednu ženku dok ona leži u gnezdu pari drugu ženku.
Iz ličnog iskustva znam da je sistem parenja štiglića jedan mužjak i dve ili tri ženke moguć. Pre tri sezone jedan mužjak je pario tri ženke. Na kraju sezone imo je 11 potomaka. Nije učestvovao u odgoju mladih tako da su ženke bile samohrane majke.  Ali su bez obzira  na to odhranle  mladunce. Jedna 5 mladih druga 4 i treća 2.
To nije nepoznat sistem parenja naročito u golubarstvu i zove se ,,pastuv metod,,  Idalan je ako odgajivač ima kvalitetnog mužjaka  čije osobine želi da raširi u jatu.  Kasnijim sparivanje njegovih potomaka (polubrat x polusestra) izleženih sa različitim ženkama vraća krav na kvalitetnog mužjaka.
Ako odgajivač ima prostran volijer u njemu može krejm predhodne godine odvojiti- izabari ili selektirati,  pet mužjaka i isto toliko ženki.  Time će omogućiti pticama da se upoznaju pre predstojeće sezone parenja. Štiglići će imati priliku da slobodno biraju bračnog druga što znatno povećava šansu da se obrazuje veći broj parova. Nije iznenađenje ako se od ptica koje su odabrane za maticu obazuje svih 5 parova. Ipak je realnje očekivati da se uparti 3-4 para. Neuparene ptice ne treba odstranjivati iz volijera jer se tokom sezone često dogodi da se i ostatak ptica sa manjim ili većim zakašnjenjem upari.
U ovom periodu planirani priplodni štiglići su na uzdržnoj hrani tipičnoj za zimski period. U ishrani su na prvom mestu masi, zatim ugljeni hidrati i na kraju belančevine. Sa približavanjem proleća vodeće mesto zauzimaju belančevine iza njih su ugljeni hidrati i na kraju masti.
Mešavina semenja zimi treba da sadrži najveći procenat masnog zrnevlja ( suncokret, konoplja, uljana repica ) i nešto manji procenat ugljenohidratnog semenja. Većima semenja koje se nalazi u mešavinama za divlje ptice je ugljenohidratno. To je pre svega semenje raznih korova u kome dominiraju ugljeni hidrati nad mastima i belančevinama. Dodro ugljenohidratno semenje je i ljušteni ovas. Sa pribljžavanjem reproduktivnog peroida dolazi do porasta nagona kod ptica za parenjem koji izaziva produžetak dana i toplije vreme. Štiglićima se postepeno povećavaju belančevie ubacivanjem u ushranu kuvanih jaja, brašnara i klijalog  semenja.
Ne treba zaboraviti ni zelenu hranu (mišja trava, zelje, salata, krastavac). Čim se u prirodi pojavi maslačak odmnah davati priplodnim parovima poluzrelo semenje uglavičenog maslačka u što većim količinama, onoliko koliko odgajivač može da nađe i onoloko koloko štiglići žele da pojedu.

Pupoljci i mlade grančice raznog drveća u ovom periodu treba da budu na meniju Štiglića bar jednom nedeljno. Ako se Štiglićima daju češće,  čak u količini koliko mogu/žele da pojedu neće im smetati, naprotiv.  Za podizanje reproduktivne kondicije, za opštu vitalnost i zdravlje,  pupoljci i grančuce su od velike važnosti:

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Što je veći priplod veći će biti i prihod. Štiglići  u procesu domestifikacije su ptice vrlo nestabilnog i promenljivog zdravlja i opšte vitalnosti. Gubici kako među mladim pticama tako i među starijim su još uvek veliki. Sa tom činjenicom mora računati svako ko kreće u odgoj Štiglića sa ciljem postizanja solidnih odgojnih rezultata. Mali broj priplodnih parova obično donosi veliko razočarenje. Ne može se ,,rat,, dobiti sa dva ,,vojnika,, Ni sa većim brojem od toga.Nema generala koji je dobio rat a da nije gubio vojnike. Donja kritična granica broja priplodnih parova je pet. Sa tim brojem parova, odgajivač se može nadati nekim odgojnim rezultstima kojima će biti manje ili više zadovoljan.
Izuzetno retko se dogodi da sezona počna sa parom štiglića i da se završi uspešno. Čak i kada se posreći odgajivaču da od para štiglića dobije solidan broj mladih takav uspeh je kratkog daha. Problem nastaje već sledeće sezone jer nema smisla pariti normale u krvnom srodstvu. Zbog uske genetske osnove (svi mladi su braća i sestre) odgajivač mora već u narednoj sezoni da poveća broj parova nabavkom novih ptica.
Gubici ptica usled uginuća i bolesti razlikuju se od sezone do sezone. Nekada su podnošljivi ali u nekoj sezoni su izuzetno veliki. Mnogobrojni faktori utiču na tu pojava a njihova negativna dejstva se sabiraju. U želji da spreče velike gubitke odgajivači posežu za antimikrobnim lekovima. Daji ih i preventivno ali i kada se bolest pojavi sporadično ili u celom jatu.
Primane lekova je nužno zlo. Gubici se mogu svesti na podnošljivu meru ali se nikada ne mogu potpuno eliminisati. Jedna od negativnih strana primene antimikrobnih lekova jeste stvaranje jata koje će zavisiti od njihove uptrebe i eto profita za proizvođače lekova i permanentnih troškova za odgajivača. Težnja-cilj odgajivača treba da bude jato jakog-stabilnog imunog sistema koji će odeolevati mnogim mnikroorganizmima.  Takvo jato može se formirati samo ,,prirodnom,, selekcijom kroz duži vremenski preiod. Priplodne parove treba formiratin od ptica koje su najboljeg zdravlja i koje se nisu ranije razboljevale i bile lečene.
Vraćamo se na priču o broju priplodnih parova. Samo iz mase se mogu izvući-odvojiti jedinke najboljeg zrdavlja i najačeg imuniteta. Ozbiljan rad na formiranju jata jakog imuniteta počinje od 10 ili više priplodnih parova. Ptice dobre vitalnosti, jakog imuniteta su osnov za svaki naredni korak u selekciji i podizanju kvaliteta jedinki i jata u celini.

U procesu reprodukcije Štiglića klijalo semenje različitih biljaka (uljarica, žitarica, mahunica, korova)  ima prvorazrednu ulogu. To je hrana za Štigliće (koji podižu potomke) prvog reda a jednakog značaja kao poluzrelo semenje korovskuh biljaka. Ako se ima u vidu činjenica da je lakše štiglićima obezbediti klijalo semenje nego poluzrelo semenje korova, praktična strana te činjenice povećava značaj klikalog semenja u ishrani štiglića. Klijalo semenje nije zamena za poluzrelo semenje sezonskih korova već idealna dopuna ishrane. Iz različitih razloga odgajivač nije u stanju svakodnevno da obilazi livade i polja u potrazi za poluzrelim semenjem korova. U danima kada štiglići nemaju poluzrelo semenje korova, kljialo semenje je jedina i prava alternativa hrani iz prirode. Nemoguće je uspešno odgajati štigliće bez svakodnevne ishrane matičnih parova klijalim semenjem. Da bi se obezbedila neprekidnos procesa klijanja semenja porebno je napraviti jedan celovit sistem (klijalište) sastavljen iz tri odvojene jedinice:
U svakoj jedinici (klijalištu) nalazi se semenje različitog stadijuma klijanja. Na vrhu klijališta nalazi se semenje koje se daje pticama. U sredini klijališta je semenje koje još nije klijalo ali je u odmakloj fazi potapanja. Baznu jedinicu čini semenje koje je najkasnije potopljeno. Klijaliste sastavljeno od tri odvojene jedinice u različitim fazama klijanja semenja omogućava neprekidnost procesa klijanja. To je veoma bitno jer garantuje da će Štiglići u reprodukciji imati svakodnevno - neprekidno u ishrani klijalo semenje.
Jedna jedinica sastoji se iz plastične posude, plastičnog sita i aluminujumskog poklopca. Za poklopac je najpraktičnije uzeti aluminujumsku tepsiju:
Po prvom potapanju semenje se ispira po isteku vremena od 2h i nalije se čista voda. Drugo ispiranje semenja je po isteku vremena od 4 h. od predhodnog ispiranja. Treće posle 8h. Četvrto posle 12h od trećeg ispiranja. Naravno da ova šema ispiranja može biti i nešto drugačija, što će zavisditi od slobodnog vremena kojim odgajivač raspolaže.  Drugog ili trećeg dana od potgapanja, semenje se može samo češće ispirati u intervalima od 5-8 sati (zavisno od temperature i vlage vazduha u okruženju) što znači da nije potrebno više držati permanentno semenje u vodi, ali ono svakao uvek mora biti vlažno. U prva dva-tri dana semenje je upilo dovoljno vode tako da je posle toga potrebno samo održavati  konstantnu vlažnost (ispiranjima ) sve do klijanja.
Čim se potroši klijalo semenje iz jedne jedinice, temeljno se peru sastavni elementi, osuše i potopi se nove semenje. Ta jedinica postaje bazna i ide na dnu klijališta. U međuvremenu isklijalo je semenje iz srednje jedinice koja se pomera ka vrhu klijališta i počinje se ishrana ptica sa njim.
Često, semenje, naročito za vreme toplih dana veoma brzo proklija. Klice postanu velike i štiglići ih nerado jedu. Preklijalo semenje ima nagorki ukus. Takvo semenje ili se baca ili se zaseje . Kada iznuknu mlade bilje treba ih ponuditi štiglićima:
Nekada Štiglići jedu mlade izdanke biljaka a nekada ne. Svejedno, nije loše ponuditi im mlade biljke koje su veoma hranljive naročito za mladunce iz tekuće sezone koji su u procesu mitarenja.
Brzina klijanja semenja zavisiće od temperature  prostorije u kjoj semenje klija. Ako odgajivač želi da smenje brže klija držaće klijalište u toploj prostoriji. Leti je klijalost semenja veoma brza. Nekada je neophodno proces usporiti držanjem odgovarajuće jedinice klijališta u hladnoj prostoriji ili čak u frižideri. Paziti da se semenje ne smrzne. Time se uništava E vit u semenju i bitno smanjuje njegoba nutritivna vrednost.
Kako je svaka jedinica u klijalištu zasebna celina, odgajivač može manipulisati sa brzinom klijanja semenja u jedinicama, menjajući temperaturu u okruženju svake jedinice klijališta posebno. To ima veliki praktični značaj jer daje mogućnost da se u svakoj jedinici posebno klijanje ubrzava ili usporava zavisno od potreba.
Poklopac u jedinici za klijanje nesme pritiskati potopljeno semenje već mora biti takve veličine da se oslanja na gornju ivicu sita:
U klijalištu treba da se nalazi što raznovsnije semenje približno u jednakom odnosu količina. Klijalost različitog senemenja je različita. Neka klijaju brže naka sporije ali se u masi neđe i semenje lošijeg kvaliteta koje uopšte ne proklija. Iz dugogodišnje prakse nisam primetio da Štiglićima smeta različit stepen klijanja različitih vrsta semenja. Količina semenja koja se daje štiglićiama treba da je za 20 -30 % veća od kolčine koju pojedu u dnevnom obroku. Time će se omogućiti pticama da iz mase izaberu najkvalitetnije semenje.
Klijalo semenje treba davati u dva do tri odvojena obroka. Ne mešati klijalo semenje u hranilici sa drugim vrastama hrane. Čim se klijalo semenje osuši zameniti ga svežim.
Što se više različitg semenja klija smeša je nutritivno kvalitetnija. Za preporuku je sledeći sastav semenja za klijanje: Suncokret, Uljana repica, Niger, Konoplja, Kanarinsko seme i mešavina semenja korovskih biljaka za divlje ptice koja sadrži i izvestan procenat divljih mahunarki.  Pomešaju se jadnake količine suncokreta,uljane repice, nigera, konoplja, kanrinskog semena i semane za divlje ptice. Ne treba čekati da svo semenje proklija. Dovoljno je da proklija 30 - 40% semenku u klijalištu:
Kada se primeti takav procenat klijanja semenje je spremno za ishranu. Sa svakim danom procenat klijalog semenja će biti veći ali će se ubrzo pojaviti i preklijalo semenje. Idealno je da se jedinica za klijanje isprazni pre nego što većina semenki preklija. Češći  slučaj je,  da odgajivač mora neku manju ili veću količini preklijalog semenja da zaseje ili ako to ne želi biće prinuđen  da preklijalo semenje baci.


Patent klijališta nije zaštićen autorskim pravom. Autor se odriče svojih prava na patent i ustupa ih na neograničeno korišćenje svim odgajivačima stiglića i drugih ptica:  

Evo krenulo i kod mene . Mićo, svaka čast neka Vam je sa srećom  







Ovo su četiri boksa koja sam pripremio za četiri para štiglica.



A ovako sad izgledaju, morao sam da ubacim na plafon ovih boksova diode, maskiranjem gnezda i okoline sam smanjio svetlo, mada ga ima sasvim dovoljno.



Ovo su parilice 120x40x40

Tu su dva para štiglica i još malo mojih omiljenih feos meksikanaca kao i tri para za bastardiranje.

Re: drvetmed
Sve pohvale za uslove u kojima čuvaš ptice. Srećan ti i uspešan početk odgojne sezone.
Bez obzira na znanje ulaganje i zalaganje u odgoju Štiglića treba imati i sreće.

Na čemu rasu ovi mališani, kojom hranom ih hrane roditelji  
U gnezdu su mladunci stari 8 dana. Očigledno je da dobro napreduju. Mala razlika u veličini među mladuncima je normalna pojava. Sva njihova aktivnost je uzimanje hrane i spavanje. Brz dnevni rast i velika količina izmeta na obodu gnezda ukazuje na to da imaju dovoljnu količinu hrane. Ali takođe ukazuje da je hrana koju im roditelji donose raznovrsna i dobrog kvaliteta:
1. poluzrelo semenje Maslačka
2. poluzrelo semenje Ujane repice
3. poluzrelo semenje mišje trave
4. klijalo semenje (uljarice, žiratice, mahunice, seme korova)
5. crvi brašnari (živi )
6. kuvano rendano kokošje jaje
7. kratko mleveno seme konoplje.
8. čista voda bez ikakvih dodataka
Hranu davati odvojeno (za svaku vrstu hrane potrebna je posebna hranilca ili odgovarajuća posuda.
To je sasvim dovoljno da dobar roditeljski par odhranu u gnezdu u jednom nasadu 3-5 mladih.
Štiglići koji na ovoj vrsti hrane ne uspeju da odhrane maldunce su loši roditelji. Treba ih trpeti samo jednu odgojnu sazonu i ako im je učinak slab treba ih odstraniti iz matice.
Naravno važno je da hrane ima uvek u dovoljnoj količinu u svakom momentu.
U matici imam dva para štiglića koji su loši roditelji. Već nekoliko sezona propadaju im mladunci u prvom nasadu. Razlog je u tome što neće da hrane mladunce ako u prvim danima po izleganju mladih nemaju na meniju biljne vaši. Kako se biljne vaši pojave u prirodi tek sredinom godine odhrane po jedan nasad u tom periodu. Iz posebnih razloga ,,trpim,, štigliće loše roditelje. Naime oba para su nosioci mautacije za šareno perje. To je jedini razlog da se loši roditelji tolerišu u matici.

U periodu reprodukcije treba obavljati kontrolu svakog nasada u intervalu od 5 dana. Češće kontrole su nepotrebne a mogu biti i štetne. Preterano uznemiravanje ženke na jajima može imati za posledicu da ženka napusti nasad. Ređe kontrole nasada od 5 dana mogu dovesti do pojava da izleženi mladunci porastu tolika da ih nije moguće prstenovati.
Ova dva mladunca jedva su prstenovana alkicama 2,8. Nije obavljena redovna petodnevna kontrola nasada, mladunci su stari 7 dana što je imalo za posledicu nemogućnost prstenovanja alkicama 2.7.
Za preporuku je pri kontroli nasad slikati. Tako se pravi foto datoteka reproduktivnog ciklusa i smanjuje se mogućnost propusta prstenovanja mladunca.
Na kraju sezone analizom fotografija ima se dobar uvid u reproduktivnu sposobnost svakog para.
Obavezno slikati mladunce neposredno po prstenovanju. Ta fotografija postaje važan izvor bitnih informacija. Sadrži datum prstenovanja, brojeve  prstenova mladunaca i redni broj matičnog para koji upisujete u nazivu fotografije.

Već godinama ljubitelji štiglića suočavaju se sa istim problemom. Kada krene sezona sve izgleda prilično dobro. Štiglići su zainteresovani za parenje. Ženke prave gnezda. Legu se mladi... Kako sezona odmiče odgajivač postaje sve nezadovoljniji postignutim. Na kraju sezone kada se sumiraju rezultati oni su ispod planiranog i očekivanog a nekada potpuno izostanu.
O tehnici-metodologiji odgoja uglavnom je sve manje više poznato. Gde je problem ili gde su problemi      

Velika greška, većine odgajivača je u tome što u kratakom vremenskom preiodu pokušavaju da promene karakter Štiglića. Nikada ne treba zaboraviti da su osobine Štiglića formirane desetinama pa i stotinama hiljada godina. Smešno je pokušati da se te osobine (u genima fiksirane) promene za vreme relativno kratkog života odgajivača ma koloko dugo odgajivač poživeo i bavio se ogojem.
Proces domestifikacije kanarinaca odvijao se u periodu od pola milenijuma. Za domestifikaciju štiglića taj prices, zbog napredovanja nauke u celini ali i sveukupnog ljudskog znanja i komunikacija, biće kraći. Ipak ne verujem da može biti kraći od jednog veka. Kako se štiglići na ovim prostorima odgajaju deceniji ili dve, pred našim odgajivačima je još uvek dug vremenski preriod. Tek sledeća generacija ljubitelja štigliča će krajem svog odgajivačkog veka raspolagati sa domestifikovanim autohtonim Štiglićima. Mladi odgajivači koji sada kreću sa odgojem štiglića imaće domestifikovane ptice u svojim pedesetim godinama ili kasnije.
Da bi imali kakve takve rezultate u odgoju štiglića odgajivači se moraju još uvek prilagođavati Štiglićima. Njihovim osobinama i navikama koje su utemeljene u njihovom genotipu. Svaki nagli pokušaj menjanja karaktera štiglića u kratkom vremenskom periodu rezultiraće neuspehom i razočaranjem.

Štiglić je ptica velikih prostora i velikih staništa. Potreba za kretanjem-letenjem je iskonska potreba štiglića neodvojiva od njegove suštine. Uskratiti štigluću mogućnost letnja je promena koju većina štiglića ne podnosi. U ogromnom procentu štiglići koji nemaju mogućnost letenja odbijaju da se reprodukuju. Što je veći prostor u kome su štiglući, veća je verovatnoća reprodukcije. Time se objašnjava bolja reproduktivna sposobnost štiglića u volijerima nego u kavezima.

Reprodukcija u uslovima veštačke svetlosti daje slabe rezultaste. Razumljivo. Sunce je izvor života. Štiglići koji se reprodukuju isključivo osvetljeni veštačkim svetlom, imaju veliki procenat neplodnih jaja, veliki procenat uginulih mladunaca u genezdu i veliki procenat uginulih mladunaca u toku prvog mitarenja.
Životni vek Štiglića odagajenih pod veštačkim svetlom je kraći od štiglića izleženih pod prirodnim svetlom.

Teško je odgajiti štigliće na industriskim mešavinama i dehidriranoj hrani koja se natapa vodom pre hranjenja. Što je manje hrane iz prirode odgojni rezultati su slabiji. Metabolizam Štiglića zahteva svežu hranu iz prirode u vidu poluzrelog semenja korova. Odgajivači koji koriste prirodnu hranu imaju najbolje rezultate i oni su proporconalni količini i vrsti prirodne hrane kojom se hrane roproduktivni parovi. Štiglići se odlično mogu odgajati samo/isključivo na hrani iz prirode bez ikakvih drugih dodataka. To je najteži način odgoja ali i najuspešniji.

Poverenje Štiglića u okruženje-enterier u kome su od velike je važnosti za uspešnu reprodukciju.     Okruženje treba da bude što sličnije prirodnom. Prednost dati prirodnom zelenilu nad veštačkim. Ženka će praviti gnezdo i polagati jaja ako se oseća bezbedno i ima poverenje u ambijent u kome je. Tuja je najidealnije drvo za volijere i u toliko je bolja u koliko je krošnja gušća. Ako je enterier veštački, mora imitirati u što većoj meri prirodno stanište Štiglića.

Štiglići su velike svađalice. Vole da se svađaju sa susedima pa i da se potuku(bez većih posledica po akter tuče). Da bi se svađali moraju da imaju sa kim. Kolonija štiglića u jednom staništu u prirodi uopšte nije retka pojava. Naravno ima i pojedinačnih parova koji u svakom slučaju imaju neke susede, svoje vrste ili druge ptice.
Možemo reći da su štiglići drištveni bez obzira što su svađalice. Uvek će se bolje reprodukovati kada nisu izolovani od okruženja nego kada su sami, (par po par).  Nekoliko parova štiglića u zagedničkom prostoru-volijeru, bolje će se reprodukovati nego kada je svaki par posebno.

Ako se odgajivač prilagodi Štiglićima poštujući njihove potrebe, njihove osobine-karakter, rezultati neće izostati. Biće zadovoljni i Štiglići i odgajivač.

***
Sezona tek što je krenula a krenuli su i prvi problemi. Propustio sam da prstenujem tri mladunca. I pored redovnih kontrola nasada jedno gnezdo je promaklo. Primetio sam mlade nepostredno pred izletanje iz gnezda a tada je bilo kasno za prstnovanje mladih. Propust je veliki. Sav trud Štiglića oko podizanja mladih obezvređen je mojom nepažnjom. Neprstenovani štiglić je sa stanovišta veštačkog odgoja bezvredna ptica. Najbolje je neprstenovane štigliće pošto se izmitare pustiti u prirodu. Time se bar malo obogaćuje lokalni fond štiglića.
Nekoliko aktuelnih fotofrafija:

Kao sto smo vec navikli, ODLICAN tekst, i poucan...   licna iskustva i zapazanja...  POZDRAV

O značaju fotografije u pričarsvtvu već je pisano. Njen značaj je nesporan. Fotografija svakako nije sama sebi cilj. Ako  nekada  nije kvalitetna, što se događa, to ne treba da opterećuje odgajivača. Bitno je da fotografija pokazuje  fazu odgojnog procesa i da služi za kontrolu odgojnog procesa. Veoma pomaže, naročito kada se radi o masovnom odgoju  da se izbegnu krupni propusti i da se blagovremeno prstenuju mladinci.

Po ko zna koji put Velemajstor Mića   u pravo vreme prosipa pred nas obične smrtnike esenciju dugogodišnjeg iskustva. Ko primeni bar nešto od ovoga gore navedenog sigurno će dobro proći.
Svaka čast Mićo!

Kod mene za sada vrlo tiho i slabo. Prešao sam na kavezni uzgoj štiglica (parilice i manji boksovi) pa to uzima svoj danak. Za sada samo jedan par radi, prstenovan samo jedan štiglic,roditelji su mu belogrli pa mi to malo diže očekivanja ali za sada vrlo slabo. Parovi su spremni, razvlače po kavezima konce i pamuk, ostaje mi da čekam.

Evo i snimak jedinca u majke   i majke koja je mirna kao bubica  

Re: drvetmed
Krenuo si puno težim i neizvesnijim putem u odgoj autohtonih štiglića. Koliko god mladih da odgajiš ove sesone to je veliki uspeh. Tvoja upornos i posvećenost odgoju će sigurno dati rezultate. Nema puno  iskrenih ptičara. Ti si jadan od retkih što je takođe za svaku pohvalu.
Mladunaca će biti, ako ih ne odgajiš koliko ti je potrebno, znaš gde će ih biti sasvim dovoljno.
POZDRAV I SREĆNO
U nedostatku zelenih biljnih vaši možete štigličima ponuditi i smeđe-crne biljne vaši. Štiglići nerado jedu crne biljne vaši. Neki ih uopšte ne uzimaju, neki po malo. Retki su oni koji jedu crne vaši u većim količinama.
Na ovim listovima zove su crne-smeđe biljne vaši. Parovi koji jedu te biljne vaši hrane njima i svoje mladunce. Mladi obično dobro napreduju tako da smeđe biljne vaši nisu štetne za njih.

U odgoju štiglića ne ide sve po želji odgajivača. Na slici je prvi ovogodišnji mladunac koji je uginuo po napuštanju gnezda. Sigurno je da neće biti i poslednji.
Uginuća mladih po izlasku iz gnezda nisu česta ali se događaju.  U odgoju štiglića praktikujem princip ,,prirodne,, selekcije i ne lečim obolele madunce. Najneotporniji će uginuti a najači  preživeti. Naravno da odgajivač sa malim brojem priplodnih parova ne može sebi da dozvoli princip prirodne selekcije i mora da se bori za svako pile. Lečenje mladih štiglića je često neuspešno.

eve eden klip kaj sto bilbilka lezi na jajca

https://youtu.be/c1sfCMEZv5M

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=988017877882916&set=gm.1078457028850388&type=1&theater
drugo gnezdo stiglica

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=982372341780803&set=gm.1073173846045373&type=1&theater
eve edno bilbilce staro 40 dena

Fotografijom nije zabeležen samo jedan nasad, zbog nepristupačnog položaja gnezda za slikanje.

Poluzrelo zrnevlje ječma nije prirodna hrana štiglića. Nećete videti štigliće na polju ječma kada je zrnevlje u mlečnoj fazi zrenja. U uslovima veštačkog odgoja štiglići koji imaju mlade prihvataju poluzrelo zrnevlje ječma i ponašaju se prema njemu kao da im je ono prirodna hrana. Ne jedu svi štigliči koji imaju mlade mlečno zrnevlje ječa. Mladunci parova, koji jedu mlečno zrnevlje ječama, brže napreduju i vitaliniju su od mladih koje roditelji ne hrane mlečnim zrnevljem ječma.
Izvesno je da će vremenom svi priplodni štiglići svoje mladunce hraniti mlečnim ječmom (pored ostalog poluzrelog semenja) što će znatno olakšati posao odgajivaču oko ishrane štiglića u reprodukciji.
Zanimljivo je da štiglići u fazi reprodukcije i ishrane mladih ne prihvataju ni jedu drugu žitaricu (pšenica, raž ovas) u melečnoj fazi zrenja osim ječma. Probao sam da priplodne parove hranim i ostalim žitaricama koje su u fazi mlečnog zrenja, ali ni jedan par nije ni pokušao da jede drugo semenje sem semenja ječma.
Kada je zrnevlje ječma suviše mlado ne treba ga davati štiglićima jer nisu zainteresovani da ga jedu. Prezrelo, polutvrdo zrnevlje ječma tako je jedu. Najbolja forma zrna za ishranu je kada je zrno u punoj veličini i kada je puno ,,mleka,,

Trogoda ženka je napravila sigurnu kuću za buduće mališane od ,,jakog materijala,, Gnezdo je dobro fiksirano i solidno sazidano.
Mlada ženka, ,,prvorodka,, napravila je plitko i ne baš najurednije gnezdo.
U ovom solidno napravljenom gnezdu jedno jaje je mućak.
Ne napuštaju gnezdo svi mladunci istovremeno. Dva jača i veća mladunca napustila su roditeljski dom. Najmanji mladunac se još koleba.
Ne rađaju se svi mališani u isto vreme. Ovo gnezdo je napravljeno na veoma interesantan način. Sadrži dosta mekog materijala.

Odgoj Štiglića nije moguć ako se priplodnim parovima ne obezbedi dovoljno živih životinjskih belančevina. Sporadično i veoma retko, događa se da neki par štigliča uspe da odhrani mladunce bez živih belančevina. Iz tog razloga nema smisla baviti se izuzecima.
Razlika između uspešnog i neuspešnog odgoja je u velikoj meri uslovljana količinom živih belančevina koje odgajivač može da obezbedi svojim štiglićima u procesu reprodukcije.
Najpraktičniji izvor belančevina koje odgajivač daje reproduktivnim parovima je u vidu živih crva brašnara. Veoma često  taj izvor belančevina nije dovoljan za uspešan odgoj.
Često priplodni parovi  ,,zahtevaju,, dodatne žive belančevine da bi uspešno odhranili mladunce.
Zelene biljne vaši su idealan izbor živih belančevina za reproduktivne parove. Nisam naišao na pojavu da par ne odghrani mladunce ako u toku prvih 5-6 dana dobija dovoljno zelenih biljnih vaši. Zelene biljne vaši su idealan izvor belančevina i vode za bebe štiglića. Mladunci hranjeni prvih dana života zelenim biljnim vašima rastu kao kvasac.
Upotreba hemije u vidu prskanja biljaka smanjila je drastično mogućnost ljubiteljima štiglića da svojim ljubimcima pronađu dovoljno zelenih biljnih vaši.
Mogu se naći na ne prskanim voćkama (jabuka, breskva, šljiva) ili na ne prskanim ružama.
Da bi u sezoni obezbedio dovoljno biljnih vaši ove godine zasadio sam 40 ruža koje neću prskati ni orezivati. Žetva vašiju biće tek naredne godine.  Do tada, snalazim se tako što najvažnijim parovima donosim vaši iz prirode. Koprive su dobar izvor zelenih biljni vaši. Otresanjem vrhova kopriva u pogodnu plastičnu kofu moguće je skupiti određenu količinu vaši za najvažnije parove.
Dobro je kofu prekriti sitnom žičanom mrežom kako pri otresanju krupni insekti i puževi (kojih česo ima na vrhovima kopriva) ne bi upadali u kofu.
Naravno da je neophodno nositi čizme, duge rukave i rukavice pri takvoj operaciji. Vaši se otresaju tek kada rosa ispari sa kopriva. Najbolje je sakupljati ih u po podnevnim satima za naredni dan. Kofu dobro poklopiti da ,,meso,, ne pobegne u toku noći.
Ako se u kofi nađu i drugi sitniji insekti i seme koprive, ne smeta, naprotiv, obogaćije se jelovnik.
Po mogućstvu u ranim jutranjim satima dati štiglićima prvi obrok tako što će se deo sadržaja kofe izručiti u aluminujumsi pleh.  Time se sprečava brzo bekstvo insekata sa trpeze.