Kolibaciloza ptica

Kolibaciloza ptica

(Colibacilosis avium)



Kolibaciloza je infektivno oboljcnje ptica i predstavlja kompleks oboljenja, prouzrokovano patogenim sojevima Escherihia coli. Kompleks obolenja kolibaciloze dovodi do promena u različitim unutrašnjim organima, na seroznim omotačima ili protiče u vidu septikemije. Kompleks oboljenja obuhvata koliseptikemiju, koligranulomatozu, zapaljenje pupka i egg-peritonitis.



Etiologija

Kompleks obolenja kolibaciloze je prouzrokovan patogenim sojevima Escherihia coli, serovar O78:K80, O1:K1, O2:K1. Uzročnici kolibaciloze nalaze se u prašini koja lebdi u vazduhu, zatim prostirci i hrani kao i fecesu . Zbog toga se kolibaciloza pojavljuje onda kada u vazduhu ima veliki broj bakterija E. coli i kada je relativna vlažnost niska. Escherihia coli bakterije se nađu u izmetu, prostirci i prašini, kao i u hrani i vodi. Izmet glodara sadrži patogene koliforme i predstavlja opasan izvor zaraze. U suvim uslovima prežive vrlo dugo, posebno kada je relativna vlažnost niska. U uslovima povećane vlažnosti najveći broj bakterija propada tokom 7 dana. Širenje bolesti u jatinia nastaje prvenstveno putem respiratornog trakta. Digestivni trakt živine služi više kao rezervoar E. coli, koja udisanjem dospeva u vazdušne puteve, vazdušne kese i druge unutrašnje organe. Jedan od važnijih puteva infekcije je i jajovod, tako da se uzročnici mogu naći i u jajnim folikulima. S obzirom na to, infekcija jedinki može da usledi već u toku inkubiranja, u toku valjenja i neposredno posle valienja. pri čemu žumančane kesice služe kao rezervoar uzročnika.

Problematika širenja kolibaciloze je velika, sobzirom da je ešerihija ubikvitarni mikroorganizam, a infekcija u velikom broju slučajeva oportuna. Pravi značaj ove infekcije je veoma teško proceniti, posebno zato što su ešerihije uglavnom najčešći sekundarci kod bolsti nastalih usled druge etiologije, kada komplikuju bolestno stanje i povećavaju uginuće.



Epizootiologija

Kolibaciloza je vrlo rašireno oboljenje, javlja se kod svih ptica i živine i uzrasnih kategorija. Koliseptikemija se najčešće javlja kod pilića u uzrastu do 6, a ređe do 10 nedelje. Mogu da obole razne vrste ptica i živine, ćurići, plovčići, fazančići i prepelice. Pojava infekcije je najveća u prvih 7 dana života, a zatim opada. Aerosakulitis se uglavnom javlja kod pilića u uzrastu oko 4 nedelje, a najčešće u uzrastu 2-8 nedelja. Od zapaljenja pupka obole tek izleženi pilići, tokom prvih dana života. Kod omfalitisa u 90% slučajeva izoluje se E. coli. Koligranulomatoza kao i egg- peritonitis se najčešće sreće kod odrasle živine, posebno kokošaka.

Morbiditet i mortalitet jako variraju i zavise kako od patogenosti i virulencije uzročnika, tako i od brojnih stresnih faktora, od opšteg zdravstvenog i imunog statusa živine, kao i od uslova gajenja i ishrane. Kod koliseptikemije morbiditet može da iznosi i preko 80%, dok je u drugim slučajevima uglavnom manji ili vezan za problematiku pojedinih jata ili higijenu inkubatorskih stanica.

Mortalitet varira od slučaja do slučaja i zavisi od oblika izbijanja zaraze. Kod koliseptikemije je obično manji od 5%, ali zato kod zapaljenja pupka kod pilića može da bude i 100%, mada je najčešće oko 10%. Najveći mortalitet je kod aero-sakulitisa sa kulminacijom u prvih 5 dana bolesti.

Pilići koji prebole koliseptikemiju u većini slučajeva ostaju kržljavi i njihovo dalje gajenje je ekonomski neisplativo. Posle klanja ovih pilića trupovi u većini slučajeva ne zadovoljavaju uslove kvaliteta i higijenske ispravnosti i odbacuju se kao neupotrebljivi. Uginuća kod koligranulomatoze su sporadična i javljaju se uglavnom u ekstenzivnom gajenju i seoskim dvorištima.

Kod nosilja je mortalitet usled egg - peritonitisa nizak i gotovo redovna pojava tokom perioda nosivosti. Često ne prelazi tehnološke normative i kreće se obično oko 1% mesečno.

Značaj oboljenju daje i mogućnost kontaminacije jaja u inficiranom jatu. U pojedinim jatima je i preko 50% jaja kontaminirano Escherihiom coli što ukazuje na loše zoohigijenske uslove gajenja. Eksperimentalno inficirane kokoške nose i do 25% kontaminiranih jaja. Najvažniji izvor kontaminacije jaja koliformnim bakterijama je izmet i prostirka, a zatim infekcija jajnika ili jajovoda.Kontaminirana jaja za rasplod uzrok su kontaminacije inkubatora i izvor zaraze pilića izleženih u njemu, kao i jedan od uzroka uginuća embriona. Žumančana kesa je predilekciono mesto infekcije kod embriona. Mnogi embrioni uginu pre izleženja, posebno u zadnjoj fazi inkubiranja jaja. Mnogi uginu u vreme ili kratko vreme posle leženja, sa uginućima do 21 dana starosti.Konzumna jaja, kontaminirana ešerihijama, češće se kvare i ne zadovoljavaju zakonom propisane higijenske uslove za upotrebu u ishrani ljudi.

Inkubacija nekad traje samo 1 dan, najčešće 3 dana, mada je u slučaju oportunih infekcija teško govoriti o vremenu proteklom od infekcije.



Klinička slika

Koliseptikemija - Uglavnom obole pilići uzrasta do 4 ređe 8 do10 nedelja, a prvi simptom je obično smanjenje konzumacije hrane. Oboleli pilići su tromi i stoje skupljeni u gomile. Perje je nakostrešeno, a često se javi i ubrzano disanje sa otvorenim kljunom. Preboleli pilići obično ostanu kržljavi.

Koligranulomatoza - Njagge-ova bolest se najčešće javlja sporadično. Klinički simptomi se uglavnom i ne zapaze, pa se obolele kokoške samo nađu uginule, ili su jako nespecifični, u vidu potištenosti i gubitka kondicije.

Zapaljenje pupka - Najčešći je uzrok uginuća pilića tokom prve nedelje života. Trbuh obolelih pilića je otečen, a pupak zahvaćen inflamatornim procesom, sa eksudatom koji se lepi na paperje oko njega. Često je pupčani otvop nepotpuno zatvooen i ispunjen sivo-žućkastim gnojnim sadržajem. Pilići su jako potišteni, skupljaju se oko izvora toplote, ne jedu i ne piju vodu.

Egg - peritonitis - Legenot se javlja kod nosilja uglavnom sporadično. Obolele kokoške najčešće ne ispoljavaju kliničke simptome bolssti, osim što ne nose, što je u velikim jatima, a maloj incidenciji slučajeva gotovo nemoguće zapaziti. Eventualno su potištene, kresta im je uvela, a trbuh otečen. Mortalitet u jatu ne prelazi tehnološke normative.

Ređe, kolibaciloza se ispolji kao artritis, sa zapaljenjem sinovije krilnih i kolenih zglobova. Obolele jedinke hramlju i drže opuštena krila. Iridociklitis i katarakta prouzrokovana sa E. coli je neuobičajen, ali moguć nalaz i karakteriše se zamućenjem tečnosti oka.



Patomorfološki nalaz

Koliseptikemija - Patoanatomske promene su jasno izražene i karakteristične. Dominira fibrinozno zapaljenje seroznih ovojnica, aero-sakulitis, peritonitis, perihepatitis i perikarditis. Jetra, slezina, pluća i bubrezi su kontestirani i tamnije boje. Vazdušne kese su zadebljale, mutne i ispunjene kazeoznim eksudatom. Promene su dobro razvijene 48 sati posle infekcije.Perikarditis je fibrinoznog karaktera, a srčana kesa zadebljala i me-stimično prirasla za srce. Jetra je prekrivena debelim fibrinoznim nasalagama. Ređe, na plućima mogu da se nađu pneumonična ognjišta.

Koligranulomatoza - Koligranulomi se nalaze na mezenterijumu i u crevnom zidu. Karakteristični su, čvorićasti, žuge boje i tvrde konzistencije. Veličine su od zrna graška do lešnika. Kada se preseku u sredini se zapazi nekrotična masa. Jetra je promenjena, tvrde konzistencije, diskolorisana i otečena.

Histološkim pregledom, koligranulomi se sastoje pretežno od histiocita i, u manjem broju, limfocita i heterofila. Centar starijih čvorića je nekrotičan, a histiociti koji ga okružuju pokazuju tendenciju stvaranja džinovskih ćelija.

Zapaljenje pupka - Žumančetna kesa je neresorbovana i obuhvaćena infla-matornim procesom, povećana i dilatirana. Sadržaj je žute boje i gust, ili braonkasto-zelen i vodenast, i često smrdljiv. Uočava se peritonitis, koji u slučaju pucanja žumančane kese postaje fibrinoznog karaktera, sa krvavljenjima po seroznim površinama creva. Pluća su kongestirana, a jetra i bubrezi tamne boje i otečeni. Krvni sudovi potkožja i žumančetne kese su dilatirani i ispunjeni krvlju.

Karakteristično je nakupljanje veće količine jajne mase i zapaljenskog eksudata u telesnoj duplji i jajovodu. Zapaljenjski eksudat je kazeozne prirode, ili je kašaste konzistencije, mutan i bele boje. Jajovod je zahvaćen zanaljenjskim procesom, često opstruisan kazeoznom masom i jajnom masom, nekada i ruptuiran. Često se u jajovodu nađe masa neformiranih ili poluformiranih jaja.



Dijagnoza

Tačna i pouzdana dijagnoza se postavlja bakteriološkim ispitivanjem organa uzetih odmah nakon uginuća, jer E. coli iz creva već za kratko vreme po uginuću preplavi sve organe. E. coli se lako izoluje iz materijala uzetog od organa, srce, pluća, jetra, vazdušne kese, a posebno iz žumančane kese. Sama izolacija i identifikacija E. coli može da bude diskutabilna, s obzirom da je skoro redovan stanovnik kod živine. Za bliže određivanje treba izvršiti serotipizaciju, radi određivanja pripadnosti određenom patogenom soju.



Diferencijalna dijagnoza

Promene koje uzrokuje E. coli slične su promenama koje izazivaju mnogi drugi patogeni agensi. Sinovitis i artritis mogu da uzrokuju virusi, mikoplazme, salmonele, stafilokoke, i neki drugi mikroorganizmi. Iz inflamirane žumančane kese embriona i novoizleženih pilića može da se izoluje veliki broj različitih vrsta bakterija - aerobakter, proteus, salmonele, bacili, stafilokoke, crevne streptokoke i klostridije. Perikarditis često uzrokuju hlamidije, ali i mikoplazme. Peritonitis nekada mogu da uzrokuju pasterele ili streptokoke. Aktnu septikemiju uzrokuju pasterele, salmonele, streptokoke i drugi mikroorganizmi. Granulome u jetri mogu da uzrokuju Kohov bacil, a treba ih razlikovati i od leukoznih čvorova.



Lečenje

Terapija se sprovodi hemioterapeuticima, na osnovu rezultata antibiograma. Moguća je imunoprofilaksa, koja za sada još uvek nije zaživela u praksi. Osnovu preventive predstavlja održavanje osnovnih zoohigijenskih mera.


Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE