dzivdzan
dzivdzan1
velicina ptice;14,5cm
status;izrazita stanarica,Izuzetno cesta gnezdarica Srbije.
migracije;1-12
staniste;urbana sredina
smestaj gnezda;razni otvori i rupe na gradjevinama,potkrovlja,na drvetu i zauzima gnezda detlica i lasta
materijal gnezda;suve travcice a leziste je oblozeno perjem
koriscenje gnezda;za dva do tri gnezdenja
broj gnezdenja tokom godine;dva do tri
broj jaja u leglu;5-7
inkubacija 12-14 dana
prosecan broj mladunaca;3-6
predatori jaja ili mladunaca;cavka(coloeus monedula) i domaca macka
Dok se njihovi pernati srodnici skrivaju od zime ili odlete u toplije krajeve,ove simpaticne pticice uvek ostaju sa nama.Domaci vrabac,u narodu jos poznat i kao pokucar ili dzivdzan,iz roda je ptica pevacica i najrasprostranjeniji je na Evroazijskom kontinetu i u severnoj Africi.Sirenjem civilizacije i prekomorskim migracijama vrapci su preneti i u severnu i juznu Ameriku,podsaharsku Afriku,Australiju i Novi Zeland.Tako mse osim broja jedinki povecao i broj vrsta od kojih su danas najpoznatiji,italijanski,spanski arapski,planinski,azijski,pustinjski,somalijski mi zlatni a u severnoj Americi je i u ranijem perioduvec postojao autohtoni americki vrabac.Pojedine vrste zive iskljucivo u prirodnom ambijentu,dok su se mnoge prilagodile blizini coveka i nastanile na sirokom podrucju,od seoskih imanja i farmi do velikih gradova.Gnezde se na najrazlicitijim mestima kao sto su grane i rupe u stablima drveca,zbunju i biljkama puzavicama(brsljen),u supljinama na krovovima i ispod streha kuca.Nije im strano ni da zauzimaju gnezda drugih ptica ili da na njima nadogradjuju sopstvena,pa smo tako cesto svedocipravih pticjih svadja i borbi izmedju ovih malih uzurpatora i uznemirenih domacina,najcesce laste.Ukoliko vrapci sami naprave gnezda,ona su uvek mala,neugledna i sacinjena od trave,grancica,slamki,ostataka smeca i perja.Zajednicki ga prave muzjak i zenka.Muzjak je malo krupniji od zenke a za razliku od zenke kljun,vrat i vrh glave su mu crne ili tamnosmedje boje.Zenka polaze 5-9 jaja koja mogu da budu razlicitog oblika,velicine i boje,,pega i sara na ljusci.Period inkubacije je najkraci od svih ptica i iznosi 10-12 dana.Mladunci brzo stasaju,nauce da lete i tad napustaju roditelje.
Vrapci se hrane insektima(uglavnom stetocinama),semenjem zrnevljem,bobicastim vocem,pa cak i nekim vrstama cveca,kao sto su safran i jagorcevina dok ih na "gradskoj trpezi" pravu poslasticu cine mrvice hleba i kokice.lako pamte mesto gde ste ih nahranili,pa ce barem neko iz njihove druzine,ponovo,svratiti da proveri niste li im ostavili koji novi zalogaj.Radoznali ali i oprezni,ako procene da im ne pretinikakva opasnost,postace vasi redovni gosti.Cak iako in ne primetite odmah,oni ce vam,ukazati na svoje prisustvo cvrkutom i skakutanjem po rubu vase terase ili prozora.U poslednjih dvadeset godina,u razvijeno m delu sveta,a posebno u Evropi,populacija vrabaca se znatno smanjila,dok su neke od vrsta,na rubu istrebljenja.Radi toga,u nekim od tih zemalja preduzete su sve mere njihove zastite.Iako vrapci imaju malo prirodnih neprijatelja (macka,sova,kobac i jastreb) naucnici predpostavljaju da ima vise uzroka ove pojave,kao sto su zagadjenje prirode,ugrozenost njihovih stanista ili mozda u evoluciji poznato povlacenje pred konkurencijom drugih vrsta ptica.Kod nas vrapci,bar u dogledmno vreme,,ne nameravaju da ustuknu i napuste prostor koji su zauzeli.Otporni su na sve vremenske uslove,od vreline leta do zimske hladnoce i hrabri da se,kada je htrana u pitanju,priblize i vecim pticama nebi li ugrabili koje parce.
Ipak ove male ptice uvek nam se cine i kao da im uprkos svemu nikada ne ponestaje energije,da skakucu,pevaju,svadjaju se i vole.Zbog takvih osobvina vrabac je stekao simpatije svih nas,zivosti duha i umeca da nadmasi sve teskoce.
L i t e r a t u r a;Google
Birds of Serbia prof doc J.Rasajski
Politika,14.12.2008.clanak Sl.Zoric