Ocenjivanje kvaliteta zebrastih zeba obavlja se prema jedinstvenim kriterijumima koji važe za sve domestifikovane egzotične ptice i koji su odlučujući kod vrednovanja na izložbama; dakle, prema tipu, veličini, obliku, boji, crtežu, perju i kondiciji.
Pored glavnih kriterijuma u pogledu tipa, velične i obliku izložbena zebrasta zeba mora da ispunjava i mnogo drugih visokih zahteva.
Velika pažnja se poklanja čistoj boji i markantnom( istaknutom) crtežu, odnosno oznakama crteža. Osim toga, važan uslov za uspeh je izložbeni trening, jer,samo onda, dobra istrenirana zebrasta zeba može da pokaže sve svoje vrednosti i kvalitete.
Za sve zebraste zebe opis standarda je jednak u pogledu tipa, veličine, držanja, oblika kljuna i glave, kao i u pogledu kondicije. Dok je za svaku mutaciju ili kombinaciju dat pojedinačni tabelarni prikaz sa opisom boja i oznaka na crtežu pojedinih delova tela.
Pod pojmom tipa podrazumeva se najvećim delom oblik tela ptice. Tip dobrih zebrastih zeba ima za uzorak figuru ptice koja živi u prirodi. Budući da se on pokazao kao vrlo podložan degeneracijama,
održavanje dobrog tipa važi kao najviši cilj odgajanja.Pri ocenjivanju na ovo se posebno obraća pažnja.
Idealni tip zebraste zebe karakteriše izgled nabijenog tela.
Figura zebraste zebe upoređuje se sa oblikom kapiljice pri čemu ramena i grudi imaju najveću širinu. Donja strana od vrata do repa skladno lučno zaobljena a gornja od potiljka do kraja repa obrazuje pravu liniju. Glava, koja je na temenu prilično zaobljena, praktično bez vrata prelazi u telo.
Na žalost, još uvek su vrlo rasprostranjeni značajni nedostatci u pogledu tipa koji se provlače, zato, što se pri razmnožavanju koriste ptice sa manama.
Često, zebraste zebe imaju premalu širinu grudi, pa deluju uzano. a isto tako, stalno se sreću ptice čija leđna linija nije prava. Uzroci za to mogu biti ulegnuće na potiljku, koja pogrešno markiraju vrat, grbe u predelu ramena ili pak ulegnute, konkavne linije u predelu krila. Isto tako i trbušna linija često nije ravnomerno zaobljena a ponekad možemo videti i zebraste zebe sa uvučenom trbušnom linijom. Vrlo često grudi na neprirodan način štrče prema napred, pa zbog ove greške grudi deluju uglasto.
Držanje zebrastih zeba treba da bude prirodno i pritom da deluje pre ravno nego strmo uspravljeno; sa osom pod uglom od 45 stepeni u odnosu na horizontalu. Samo u stanju mirovanja dopušteno je da telo naleže na stajalicu.
Rep i krila ptica mora držati dobro skupljene. Rep nikad nesme biti razdeljen, a krila ne smeju da vide niti da se ukrštaju.
x x x x x
Kupasti kljun zebraste zebe posebno je karakterističan zbog svoje tamno crvene boje, koja deluje kao lakirana. Kod mužjaka boja je koralno crvena dok je kod ženke nešto svetlija ali je barem narandžasto crvena. Boja mora biti ravnomerno raspoređena po čitavom kljunu.
Grešku predstavljaju suviše zdepasti ali i suviše uski ili šiljati, kao i neadekvatno, neintenzivno i neravnomerno obojeni kljunovi.
Noge i prsti su narandžaste do narandžasto crvene boje, uvek glatke i bez rožnatih izraslina. Nedostatak kandži ili čak prstiju predstavlja grub nedostatak koji ima za posledicu diskvalifikaciju.
Veličina je takođe karakteristika koja je, kako je to iskustvo pokazalo, podložna promenama. Vrednim radom i spretno-rasplodnom selekcijom veličina se može bitno povećati pa je stalna težnja odgajivača bila da odgaje što veće zebraste zebe. Naročito velike ptice znale su dosad da imponuju, naročito na izložbama. Danas su zebraste zebe na izložbama po pravilu veće od onih u prirodi. Utvrđivanje donje i gornje granice veličine usledio je po prvi put sa novim izdanjem standarda, nakon što se ustanovilo da je rasplodna selekcija jednostrano usmerena na veličinu. Što potiskuje u drugi plan ostale važne odgojne ciljeve, kao što su karakter vrste i vitalnost. Ako su izložbene zebraste zebe u proseku veće za 10% od onih koje žive u prirodi, onda se to sa odgajivačkog stanovišta može pravdati kao regulativ protiv nekontrolisanih degeneracionih uticaja. Uprokos tome,ptice koje žive u prirodi moraju i ovde da služe kao normativ, pri čemu strogo pridržavanje gornje granice veličine dobija poseban značaj. Koliko će se ovo pravilo ostvariti u praksi i dali će prevelika kao premala ptica biti kažnjavana, ostaje da vidimo.
Nema sumnje da pitanje idealne veličine izložbenih zebrastih zeba nije neproblematično.
Dodatnu zabunu može uneti i to da podatak o veličini zavisi u velikoj meri i od primenjene metode merenja. Ako dobre izložbene ptice merimo naučno korektno, dakle po leđima, od vrha kljuna do ivice repa, dobićemo vrednost od 11,5cm.
Oblik odražava sve karakteristike zebraste zebe, bazirane na priprodnom tipu koje su unapređene shodno zamišljenoj slici idealne zebraste zebe kojoj teže odgajivači izložbenih ptica.
Boja je predmet pojedinačnih opisa standarda za različite tonove boja. Razumljivo je da su najveće razlike u odnosu na ptice iz prirode nastale u boji perja. Čak i sive ptice, koje su prvobitno bile nazivane "prirodno obojene ptice" nisu više sasvim identične sa pticama iz prirode, što je naročito uočljivo kod boje trbušnog dela kod ženki. Ona je u prirodi čisto bela, dok je kod izložbenih ptica bež boje. Takođe i boja očiju podlegla promeni. Prvobitni crveni iris danas je po pravilu tamno smeđ, tako da oko na prvi pogled deluje jednobojno tamno. U nekim lozama ipak se održao približno crveni iris, što nikako nije greška. Oči albino ptica i ino maskiranih( marmozetnih ) ne sadrži melanin i zbog prožimajućih krvnih sudova deluje mutno tamno crveno.
Pod pojmom crtež obuhvaćene su sve karakteristike perja koje oživljavaju osnovnu boju i bele predele perja. Boja crteža varira prema boji ptice od nežno bež preko olovno sive i tamno smeđe do crne, a može i sasvim izostati. U crtež spadaju i tamne linije koje omeđuju uspravno belo polje prednjeg dela lica i nazivaju se linija kljuna i suzna linija. Linija kljuna je uzana ide uz sami kljun a suzna linija se prostire od prednjeg dela oka vertikalno naniže i obično je dugačka 10mm a široka 1,5mm. Pera nadrepnog dela, naizmenično su obojena i išarana porečnim belim linijama, usled čega rep u čitavoj dužini izgleda poprečno prugast.
Mužjak ima još neke elemente crteža koji ga jasno razlikuju od jednostavnije obojene ženke. Tu spada zebrasta šara koja se pruža preko grla i vrata sve do grudi i prema trbuhu je omeđena grudnom trakom. Ona je široka 4-5mm i treba da ide preko čitavih grudi od boka do boka u pravoj liniji. Ovde se kod nekih muđjaka pokazuju nedostatci. U najgorem slučaju tu se nalazi samo jedna mrlja na grudima u sredini, koja se više ili manje poruža u stranu. Ponekad je grudna traka preuska ali je greška iako je preširoka. Ovde treba obratiti pažnju, jer dvojna naslednost kod crnogrudih prouzrokuje izraženu grudnu traku.
U crtež mužajaka računaju se takođe i pečati na obrazima i trake na bokovima, čija je boja formirana čisto feomelaninski. Njihova boja utvrđena je u opisima standarda za pojedinačne tonove boja zebrastih zeba. Pečati na obrazima imaju oblik zaobljenog trougla a bokovi oblik izduženeog polukruga. Svako pero crteža na bokovima na obe strane( zastave pera) nosi po jednu belu okruglu mrlju, koja zavisno od strukture pera može biti manja ili veća. Pravilno uređene tačkice deluju najlepše. Na žalost, mnogi mužjaci zbijaju zadnji deo svojih bokova ispod krila, što nije samo izraz uzbuđenosti nego i produkt loših nasledni osobina. Oni mužjaci koji stalno pokazuju svo perje na bokovima su prave izložbene ptice.
Naravno, ženke nesmeju da imaju nijednu karakteristiku crteža mužjaka. Treba paziti na to da se ženka sa nagoveštajem grudne trake ili sa blagim nijansiranjem obraza samo uslovno mogu upotrebiti za daljnje rasplođivanje. Često se tvrdi da se od ženki sa crtežom mužjaka mogu dobiti izuzetno dobro iscrtani mužjaci, ali dosada još nije bilo pouzdanih dokaza za ovu teoriju.
Sveukupno, mužajci zebrastih zeba zbog svoje raznolikosti crteža nude više prostora za kritiku nego ženke. Da bi se ovo uravnotežilo, kvalitet crteža ženki vrednuje se, uopšte uzevši, veoma strogo.
Perje mora biti čisto, sjajno, neokrzano i potpuno na svim delovima tela i priljubljeno uz njega.
Na sve ovo utiče i odgovarajuća kondicija( opšte telesno stanje). Stoga se samo po sebi razume da je kondicija osnovna predpostavka za realnu ocenu. Nedostatci kondicije uočljivi su kod bolesti, povreda, lošeg stanja, na osnovnu nakostrešnog perja kao i iskrivljenog držanja, zamućenih očiju i bledo obojenog kljuna. Odsustvo dobre kondicije manifestuje se postojanjem rupa usled mitarenja i oštećenja na perju i oštećenje laka kljuna.
Naslov: Ocenjivanje kvaliteta i nedostaci izložbenih zebrastih zeba 
Ned Dec 23, 2012 10:51 pm
