Kad čujemo ime svetloleđa pomislimo na pticu sa svetlim leđima.To je kod prvih ptica ove mutacije možda bilo tako ali kod današnjih svetloleđih zebrastih zeba čitava osnovna boja je razređena u neku svetlo pastelno sivu boju. Pri pažljivom posmatranju primećuje se da boja leđa ima neki lep smeđi ton koji se gubi u perju glave. Zato je glava manje pastelna, pre je sedefasto siva. Kod dobrih ptica ove nijanse boja nesmeju biti oštro razdvojene, već moraju tečno da se stapaju jedna u drugu.
Ova mutacija karakteriše se crnih eumelanina u čitavoj osnovnoj boji perja ali ne i u crtežu. Istovremeno smeđi feomelanini u obraznim pečatima i bočnom crtežu bivaju razređeni. Ovaj tip pigmentacije veoma podseća na srebrne pa je početnicima zaista teško da razlikuju ove dve boje. Ako međutim, imamo na umu da svetlo smeđe imaju tamno crnu šaru i ravnomernu i čistu boju leđa, možemo već na prvi pogled da ih razlikujemo.
Kratak opis: Osnovna boja je pastelno siva, crtež je crne boje a oznake mužjaka na obrazima i bokovima su narandžasto smeđe boje.
Nasleđivanje: Svetloleđa mutacija se neasleđuje polno vezano u odnosu na normale i sve mutacije, osim maskirnih( marmozetnih) zebrastih zeba, u odnosu na koje se dominantno nasleđuje. Interesatne su kombinacije sa drugim mutacijama. Najomiljenija kombinacija sa svetloleđim faktorom jesu svetloleđe- crnogrude, zbog upadljivog kontrasta između osnovne boje i crnog grudnog crteža, a tom utisku doprinosi i čisto bela boja trbuha. Smeđe- svetloleđa kombinacija nije tako atraktivna i više je zanimljiva u genotipskom nego u fenotipskom pogledu.
foto Carlo Muraro