Dok ne bude kasno

Prva stvar vezana za egzote( Estrildidae), koja privlači ljjubitelje ptica, jeste njihov koloritet, veličina i aktivnost. Kod nas su pretežno zastupljene australijske, domestifikovane vrste koje se, do određene mere, lako razmnožavaju i manje su zahtevne u odnosu na egzote afričkog kontinenta.
Njihova populacija u zatočeništvu je prilično stabilna, sa mogućim godišnjim varijacijama i sigurno je da ćemo ih još dugo godina viđati na domaći izložbama, berzama itd.
Međutim, kada je reč o insektivornim egzotama iz Afrike, situacija je dramatična. Zbog konstantnog uvoza i pristupačnih cena divljih ptica, ljudima je lakše da neprestano kupuju divlje ptice, koje u mnoštvu slučajeva uginu posle određenog vremena, pa budu zamenjene novim i tako u krug. Gotovo da ne postoje ozbiljniji rezultati sa uspostavljanjem domestifikovane populacije bilo koje vrste, izuzev Senegalskog amaranta (Lagonosticta senegala).
Glavni razlog je nedostatak informacija o ishrani, smeštaju i drugim krucijalnim faktorima za uspešno razmnožavanje ovih ptica.

Cilj mi je da povećam svest naših avikulturista, pretežno egzotičara, da ako ubrzo ne preduzmemo nešto, doći ćemo u situaciju da izgubimo mnoštvo lepih ptica, jer, uvoz neće još dugo biti dostupan zbog smanjenja divljih populacija preteranim lovom.

Tri godine se bavim prikupljanjem podataka o razmnožavanju afričkih egzota, na engleskom jeziku (Waxbills) i dosta toga sam teoretski naučio, a nadam se da ću to uspeti da primenim u praksi, koja će ozbiljnije zaživeti tek kada se vratim sa fakulteta (Za nekih 6-7 godina)

Sve insektivorne egzote imaju zajedničku anatomiju i fiziologiju, tako da ću sa tim i početi.

Afrika je, svima poznato, zemlja sa nepovoljnim klimatskim faktorima za rast i razvoj vegetacije koja u određenom procentu ima važnost u ishrani obilja vrsta. Zbog toga, primorane da nađu alternativne nutritive izvore, afričke egzote pribegavaju izvorima proteinina i masti, a zbog njihove građe i veličine, to su insekti.

Ove ptice se i anatomski znatno razlikuju: Creva su kraća u odosu na azijske i asutralijske vrste, što omogućava brži prolazak proteina kroz creva, a to sprečava truljenje i stvaranje bakterija unutar digestivnog trakta. Vojka mladih je izdužena i cevasta, što onemogućava unošenje ogromne količine semenki. Takođe, sa aspekta rasta i razvoja, ove ptice znatno brže izleću iz gnezda i dostižu polnu zrelost. Samim tim im je i životni vek kraći.

Da ne odultam previše od teme, počinjem sa razmnožavanjem ptica u zatočeništvu.

Divlje ptice zahtevaju što veći prostor (volijeru) i gotovo je nemoguće bilo šta postići u letelicama ili velikim kavezima. Pticama je neophodno omogućiti što veću privatost postavljanjem prirodnih ili veštačkih dekoracija, jer ipak su to divlje ptice. Gnezda se postavljaju na sledećim visinama: pod (tvinspotovi, prepeličaste zebe i neke vrste amaranata, visina do 1m (većina afričkih egzota) i do 1,5m (Uraeginthus-i). Najpoželjnije su pletene korpice, ili mogućnost izgradnje slobodnog gnezda u žbunu ili drugoj stabilnoj lokaciji. Materijal za izgradnju genzda zavisi od vrste, ali najbolje je ponuditi kokosova vlakna i sitnu suvu travu, a glavna stvar je belo perje koje mužjaci koriste za udvaranje, a kasnije obeležavanje gnezda. Ovo takođe može biti okidač za reprodukciju, što se naviše pokazalo kod amaranata.
Do izgradnje gnezda dolazi prethodnim uvođenjem nutritivnog stimulansa u vidu insekata, jajčane hrane i proklijalog semena.

Važno je napomenuti da i nakon snošenja prvog jajeta ne treba ukidati ništa u ishrani. U suprotnom, doći će do napuštanja gnezda. Kontrolu i uznemiravanje treba svesti na minimum.

ISHRANA INSEKTIMA:

Nimalo nije jednostavno obezbediti adekvatnu i ekonomski pristupačnu ishranu insektima, jer divlje ptice su u stanju da pojedu ogromne količine tokom samo jednog legla. brašnari često nisu adekvatni što uslovljava pribegavanju alternativnim izvorima proteina.
U teraristici se primenjuje mnoštvo insekata, a neki od njih su veoma pogodni i za neše ptice.

Na zapadu su zaživele farme cvrčaka, koji su znatno kvalitetniji u odnosu na brašnare, ali se malo teže razmnožavaju. Ptice je neophodno stimulisati da love, a aktivni cvrčci su pun pogodak u ovom slučaju. Koriste se mlade jedinke, veličine 0,5-1cm, koje treba staviti u posudu dubine 10cm.

2. Mravlja jaja, proteinska bomba koja je meni dosta pomogla kod leptir zeba. Tokom proleća i leta ih sakupljam i stavljam u zamrzivač, a zatim ih svakodnevno dajem u periodu razmnožavanja. Postupak prikupljanja ću opisati dugom prilikom.

3. Biljne vaši. Najpogodnije su vaši sa ruža, javora, jabuke i kruške. Takođe sam ih dosta koristio ove godine, lako se sakupljaju i skladište u zamrivač, a ptice ih obožavaju.

4. (izbegavati) - crvići za pecanje. Zbog mogućnosti kontaminacije bakterijom Clostridium botulinum, ovi crvi mogu biti smrtonosni za bilo šta što ih pojede, pa ih najčešće treba izbegavati. U slučaju da ne postoje drugi izvori insekata, određenu količinu crva stavite u posudu sa mlevenim keksom da se "prečiste" i nakon par dana ih možete koristiti.

5. Vinske muve. Kod nas su postale dostupne gotove kulture vinskih muva, koje se lako razmnožavaju i prilično su jeftine. Takođe se spontano mogu uzgajai u toplijim mesecima. U vanjskim volijerama postavite kontejner sa trulim voćem, a od gore prekrijte sitnom žičanom mrežom. Voće će privući milione muva, a ptice će se hraniti njima sa žice. Ovo je jako dobar stimulans lova i daje veoma dobre rezultate.

Ishrana i jeste glavni razlog neuspeha sa divljim pticama. Već prvu generaciju mladih treba navikavati na brašnare i pristupačnije insekte, što dovodi do jednostavnijeg razmnožavanja budućih generacija. To doprinosi nastanku stabilne domestifikovane populacije, uživanja u lepoti ovih stvorenja, a pre svega druženju među ljubiteljima ptica.
Dosta stvari verovatno nisam napisao i trudiću se da, sve što je izostalo, nadoknadim svakodnevnim dopunama u ovoj temi.

Zbog svojih godina i situacije, tek nakon povratka sa, nadam se, studija stomatologije, počinjem sa ozbiljnim poduhvatima u vidu širenja egzotičarstva, jer, ptice su zauzele veliko mesto u mom životu i tu će ostati. Nadam se da će se situacija promeniti nabolje pre nego što se vratim.