Poljska jarebica (Perdix perdix)

Rasprostranjenost: autohtona je vrsta i ima je po celoj našoj zemlji. Nastanuje veći deo Evrope, od srednje Švedske do Mediterana, od zapadih delova Španije i duboko zadire u azijski kontinent. Najradije živi u poljima i to u ravnici. Najviše voli predele gde ima poljskih useva na manjim parcelama, a da su zasejane žitom, prosom, krompirom, kukuruzom, detelinom i repom. Tu ima dosta raznovrsne hrane za kojom ne mora daleko da leti, a i lako nađe zaklon. Ne voli velike parcele pod monokulturama.
Opis: Jarebica je dugačka oko 30 cm, od čega rep čini oko 7 cm, a raskriljena ima do 50 cm. Težina joj se kreće od 370 do 420 grama. Vid je dobro razvijen. Kada uoče opasnost, one se trčeći (po čemu je i dobila drugi naziv trčka) skriju u najbliži zaklon. Sluh im je takođe dobro razvijen.
Kljun joj je plavkastosive boje i kraći je od glave, kod mladih jedinki je taman, a starih znatno svetliji. Kod starog mužjaka teme je zemljastozagasite boje. Vrat, guša i prsa su pepeljstosivi. Rep ima 18 glavnih pera rđastocrvene boje od kojih se dva srednja odlikuju crvenkstosmeđom bojom. Mužjak na prsima ima šaru u obliku potkovice koja je tamnokestenjaste boje. Ovakvu potkovicu imaju i mlađe koke, ali je ona još manje izražena nego kod starih koka.
Najlakši znak raspoznavanja petla od koke je pokrovno perje na krilima. Svako pero petla ima samo jednu uzdužnu belu prugu koja se prostire sredinom pera, dok koka ima osim uzdužnih i poprečne bele pruge. Noge jarebice su su gole, kod starijih jedinki plavkastosmeđe, a kod malđih žućkaste boje.
Jarebice nikada, ili veoma retko, noće u velikom gustišu. Već sa prvim sumrakom one se dozivaju svojim karakterističnim zovom. Tek kada su sve na okupu, dignu se i prelete deo polja. Tamo gde slete obično provedu noć.
Hrani se raznim insektima, pa i repinom pipom, zbog čega je veoma korisna za poljoprivredu. Insekte i ostale parazite jede do septembra, a posle su joj glavna hrana seme korovskih biljaka i ispalo seme kulturnih biljaka. Nikada ne pravi štete.
Odlika jarebice da svoje mlade u prvim nedeljama života hrani repinom pipom, je veoma korisna za poljoprivredu, jer u dovoljnoj brojnosti ove ptice mogu veoma dobro da zaštite ovaj usev od tog parazita. Ipak ova odlika je, zbog nestručnosti i nesavesnosti poljoprivednika pri korišćenju neadekvatnih insekticida za zaštitu od repine pipe u prekomernim dozama, gotovo dovela do istrebljenja ove vrste na poljima Vojvodine gde se i odvija najintezivnija poljprivreda. Naime, još uvek nejak, podmladak jarebice unoseći u svoj organizam znatne količine otrova preko, insekticidima tretiranih repinih pipa, sporo napreduje. Mlade jarebice, ako i same ne uginu od posedica trovanja, postaju ošamućene i kao takve lak plen predatora. Tako su jarebice, iako se već godinama ne love, gotovo istebljene sa plodnih polja, na kojim ih je nakada, u vremenima pre početka korišćenja insekticida, bilo u gotovo neverovatnom broju. Ta su polja njihova prava postojbina i za život u njima su jarebice prilagođenije i od fazana i od prepelica, ali na žalost one tu se sada mogu retko i videti. Na žalost lovci kao jedini pravi zaštitinici prirode i divljači, i pored stalnog predočavanja i upozoravanja na grešake i štetnosti ovakve poljoprivrede, nisu uspeli da ubede poljoprivrednike da to ne čine, pa je tako sudbina ove vrste veoma neizvesna.
Razmnožavanje: Jarebica je monogama, što znači da petao živi samo sa jednom kokom za vreme parenja i odgajanja mladih. Celo jato živi zajedno u zimskom periodu, dok se krajem zime ne počnu odvajati u parove. Ako iznenada ponovo nastupi hladnije vreme i sneg, parovi se ponovo okupe u prvobitno jato i čekaju toplije vreme. Za vreme parenja često dolazi do ogorčenih borbi između mužjaka da bi sebi osvojili ženku. U aprilu-maju ženka snese, u udubljenju na zemlji, 8-16 svetlozelenih jaja na kojima leži 24 dana. Gnezda najradije prave u detelinama, na ne pokošenim livadama i žitima gde za njih ima dovoljno zaklona. Prvih mesec dana mladi se hrane 95-98% animalnom hranom, a posle ovog perioda pralaze na biljnu hranu.
Literatura:
Hunting Club Astra
Wikipedia
Lovci Srbije