Divlja prepelica (Coturnix coturnix)

Prepelica
Coturnix coturnix


Carstvo: Animalia
Razred: Aves
Red: Galliformes
Porodica: Phasianidae
Rod: Coturnix
Vrsta: Coturnix coturnix

Opšti opis
Prepelica (Coturnix coturnix) je naša najmanja koka. Našu prepelicu karakteriše mali, slabi kljun koji je na korenu uzdignut i odavde do vrha blago savijen, a na uglovima raširen. Noge su joj niske sa dugačkim prstima bez kandži, a krila su joj srazmerno dugačka i šiljasta. Rep joj je vrlo kratak i zaobljen. Prepelica ima sitno perje koje je na trtici veoma razvijeno, a po polovima i starosti malo se razlikuje. Na gornjoj strani tela je smeđa sa rđastožutim poprečnim i uzdužnim prugama. Na sredini trbuha je žućkastobela. Preko očiju i niz vrat prelazi joj svetložućkasto-smeđa pruga koja počinje na korenu gornjeg kljuna i obavija se oko vrata. Rđastožuta repna pera imaju bele badrljice i crne mrlje. Ženke su bleđih boja i manje su upadljive. Prepelica (Coturnix coturnix) je dugačka 20 cm, a raspon krila iznosi joj 34 cm.

Hoda brzo i spretno, ali se ružno drži, jer uvlači glavu i rep obesi više nadole pa izgleda kao lopta. Pri svakom koraku klima glavom i retko zauzima plemenitije držanje. Leti brzo, naglo mašući krilima i na mahove ubrzavajući let. Čula su joj dobro razvijena, naročito vid i sluh, ali joj je razum neznatan. Nije plašljiva, sem kada je neko ozbiljno progoni. Nije društvena i udružuje se samo ako je u nevolji.

Rasprostranjenost
Malo ima zemalja iz Evrope, Azije i Afrike u kojima ne živi prepelica. U Evropi je nalazimo svugde od 60. stepena severne geografske širine prema jugu. U srednjoj Aziji živi u nešto južnijem pojasu na povoljnim mestima, pogotovo u stepi, a budući da se svake godine seli prema jugu prolazi preko čitave Afrike i južne Azije. Prepelica (Coturnix coturnix) se u toku svojih seoba pojavljuje na Balkanskom, Apeninskom i Pirinejskom poluostrvu, zatim u južnoj Francuskoj, Egiptu, a neke čak i u Rtu Dobre Nade. Prepelice vrste Colinus naseljavaju predele srednje i Južne Amerike, crnoguša prepelica (Colinus nigrogularis) živi oko Jukatana i u centralnoj Americi.

Stanište
Letnje boravište bira prepelica (Coturnix coturnix) najradije u plodnim ravnicama bogatim žitaricama. Izbegava planinske krajeve, pa je već na brežuljcima ređa nego u ravnici. Vodu izbegava isto kao i bregove pa je u močvarnim predelima uopšte nema. Neposredno pošto stigne u domovinu, zadržava se prvo u poljima sa pšenicom ili ječmom. Kasnije manje bira, ali ipak, možemo smatrati kao pravilo, da se nigde ne oseća dobro gde se ne gaji pšenica i da je u takvim krajevima možemo naći samo za vreme seobe. U toku putovanja sklanja se ponekad i u grmlje, ali preko leta ne napušta polja.

U toku seobe prepelice lete iznad kopna, ali čim počne da duva suprotni vetar jato se izdiže i počinje da leti iznad mora. Kada se umori jato se spušta na talase da odmori. U slučaju oluja prepelice sleću na grebene i palube brodova i tu ostaju i više dana po završetku oluje. U Africi put nastavljaju peške. U tim krajevima naseljavaju se na mestima koja odgovaraju njihovim potrebama , na strništa ili na oranice na kojima je zasejana alfa, a u prvom redu u stepama. Ali veliki deo njih se svo vreme skita po celoj okolini. Početkom proleća se postepeno vraćaju u domovinu

Ishrana
Prepelica je svaštojed. Ona je polumraka, što znači da se hrani u zoru i u sumrak. Hrana se joj sastoji od zrnevlja, vrhova lišća, listova, pupoljaka, a isto toliko od raznih insekata. Izgleda da insekte uvek više voli od biljne hrane, ali oni joj nisu preko potrebni za život, pošto može niz meseci da se hrani samo sa pšenicom. Potrebni su joj sitni kamenčići koji joj pomažu pri varenju i sveža voda za piće, ali joj je dovoljna i rosa na lišću pa je retko nalazimo na određenim pojilištima.

Razmnožavanje
Prepelica (Coturnix coturnix) se pari u junu. Poznata po svom jasnom doviku za vreme parenja koji se naziva "bikvervik" koji odjekuje nadaleko, a svako ga rado sluša. Oba pola se dozivaju tihom "bivivi". Ljubavni poziv je malo glasniji "prikik" ili "bribrib". Za vreme parenja javlja se mužjak sa promuklim "vere vere", a iza te predigre dolazi "bikvervik" po nekoliko puta uzastopno. što se češće javlja to je cena petla veća. Verovatno da živi u množestvu. Sva opažanja ukazuju na to da nema govora o bračnom životu. Mužjak premaša u pogledu ljubomore sve rođake, pa nastoji da iz svog područja otera sve suparnike i bori se da sam vlada na život i smrt. Prema ženki je pun požude i nasilniji je od bilo koje druge ptice. Ženka počinje kasno sa građenjem gnezda, negde pre početka leta. Iščeprka plitko udubljenje u zemlji, najradije u poljima sa mahunarkom ili pšenicom, i u njega snese od osam do četrnaest srazmerno krupnih, svetlosmeđih jaja čije se šare i boja često razlikuju. Na jajima predano leži 18 do 20 dana. Za to vreme mužjak, još uvek lud od ljubavi se po polju pari sa svakom ženkom na koju naiđe, ne brinući se mnogo za potomstvo. Čim se izlegu mlade ptice, odmah trče za majkom. Prepelice su veoma brižljive majke, a znaju i da prihvate tuđe piliće.

Neprijatelji
Prepelicini prirodni neprijatelji su lisice, kune, tvorovi, lasice, mačke i mnoge ptice grabljivice. Najveći prepelicin neprijatelj pored raznih pernatih i dlakavih grabljivica je čovek. Najviše prepelica strada u toku seobe, kada je duž severne, zapadne i istočne obale Sredozemnog mora od početka tog putovaja postavljena jedna puška, jedna mreža, jedna zamka do druge. Ostrvo Kapri postalo je poznato zbog bogatog lova na prepelice. Nekadašnji biskupi kojima je pripadalo ovo ostrvo imali su znatan deo svoga prihoda od hvatanja prepelica. Ponekad je u Rimu u jednom danu ocarinjeno 17 000 uvezenih prepelica. Na španskoj obali lov je isto tako izdašan.

Literatura

"Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
"Kingfisher Illustrated Encyclopedia of Animalsl" - prevod srpskom izdanju Mihalj Miheš, Zmaj-Atlantis, Novi Sad 2001

Skoro nikoga neznam da je uspesno gajio njih! A razlog je verovatno taj sto smo svi mi koji smo gajili,il i sad gaje prepelice gajili egzoticne vrste(il bar pokusavali),a ovu nasu divlju preskakali,jer je u odnosu na njih neinteresantna,pa je mali interes za nju! Ona spada u Evropske ptice,pa je kaci zakon kao i za sve druge nase ptice! E sad,ja je nisam gajio,ali imam nesto u literaturi o njenom gajenju,pa ako hoces da nadjem to sto imam i da ti napisem ti kazi! Pozz

Ja sam nabavio par divljaka i to proslogodisnjih, jako su lepi i veoma pitomi, covek ih je nasao dok je kosio kao pilici i iznegovao pod obicnu kokicu uz ostale pilice, ja sam ih uzeo pre nedelju dana i hocu vise da saznam o njima i njihovom odgoju pa mozda i izvedem.
Ako ti nije tesko mogo bi da mi pustis nesto o njima . Imam ja knjigu sto sam polagao lovacki ispit, ali tu je delimicno objasnjeno ali samo proizvodnja i lezanje na jajima u prirodi, a mene interesuje u zatvorenom prostoru.
Pozdrav
Vasa

evo i slika mojih divljaka








Muzjak je sa desne strane i ima belu ogrlicu oko i jako je miran
Pozdrav

Pozz Vaso...ne bih da ti ubijam volju, ali...ako ih je covek nasao kao sto kazes, kao pilice koseci livadu, to bi trebalo da znaci da su one od istog para , tj. pokusavam da kazem da su u srodstvu...nzm koliko bi to bilo u redu pokusati...ovo kazem jer iz iskustva znam da se kod domacih (japanskih) prepelica parenih u srodstvu dobijaju pilici degenerici sa 3 pa i 4 noge itd.

Znam to ali ja bih da menjam zenkicu da nadjem drugu ali od koga?
Mozda ispadnu i neki kanarinac od njih
Dok ne nadjem drugu zenku , sta je tu je
Pozdrav

slike skinute sa neta

Dobra ova stvarcica za lov, ne treba ti pas uopste

To spada u nedozvoljena sredstva za lov ...

A zasto uopste postoje?

moje prepelice su stari 2 meseci i jos nema jajeta od nih.ako moze netko da mi kazi zosto e to tako bio mu zahvalan
pozdrav

vlatko-phoenix ::

moje prepelice su stari 2 meseci i jos nema jajeta od nih.ako moze netko da mi kazi zosto e to tako bio mu zahvalan
pozdrav

pa nema šanse da sa dva mjeseca starosti počmu nositi jaja,čekaj malo da uđu u zrelnu dob,ja neznam koja je to ali sigurno netko zna.

@ Vasa

Ja milim da imam isti tip ptice. Evo slika.


Pogledaj sliku u punoj veličini

Neki dan sam navećer šetao oko kuće i ova ptica je bila zagurana ispod bankomata kod banke. Padala je jaka kiša i ona je izgledala bolesno.
Poželio sam joj pomoći i otišao sam po neku kutiju da je ponesem doma da je zaržim do jutra kada ću moći nazvati veterinara da pitam što da uradim.

I kad sam je htio staviti u kutiju ona je poletjela, i tako letila nekih 15 metara, pa onda pala na pod opet. Ja sam je ovaj puta uspješno sakupio u kutiju i donio doma.

Onda je prošla noć i ja sam ujutro otvorio kutiju da je pogledam da vidim kako je, kad ona izleti (a bili smo na balkonu) pa preleti preko ceste pa preko parka i na stablo sleti. I nakon sekundu padne sa stabla na livadu i nekud otrči.

Siđem ja dolje (živim na petom katu) i pokupim je opet i donesem kući.
Pustio bih ju ja da nije pala opet, no čini mi se da nije skroz zdrava bila kad tako padne nakon što malo leti.

I sad nazovem ja veterinara, pa me oni upute u zoološki vrt da zove i nazovem ja i tamo. Rekao mi čovjek da ju zadržim par dana jer se valjda isprepadala negdje, ili namočila jako, pa da je zadržim nekih tjedan dana dok se malo oporavi pa da ju onda pustim.

I sad je kod mene već nekih 3 dana. Imam neku veću kutiju i poklopio sam je sa nekom plastičnom korpom pa da ima svjetla i zraka. I izlgeda zdravo i normalno. A opet izgledala je i kad je poletjela sa balkona pa je opet pala na pod i stisla se na podu i ne mrda, tako da neznam bili još trebalo da je puštam.

Dao sam joj vode i mrva kruha, i malo ječma. Sve je pojela i popila.
I sad čitam po internetu i vidim da su to ptice selice. A sad je već kraj jedanajstog mjeseca. I pitam se jel uopće pametno da ju puštam, pogotovo što su na prognozi rekli da će naglo zahladiti?

Kako ih ti hraniš?
Što sve moraju da imaju da bi ove ptice bile zdrave?

Trebam savjete jer neznam ništa o prepelicama. A htio bih pomoći ovoj svojoj.
Hvala



PS ovo na glavi je krasta kad je ono prvi put poletila pa je valjda lupila glavom. Sad joj pomalo zarasta.

Ovo jeste divlja prepelica.
Njena ishrana se sastoji od zitarica, psenice , pretrupe (sameljan kukuruz), jecam, ovas a da bi je malo ojacao mozes joj davati i kanarinsko seme.
Od zelenisa joj ponudi jabuku , zelenu salatu itd...
Obavezno joj svakog dana menjaj vodu jer su to ptice koje non stop prljaju vodu i cim je isprljana ne piju je.
Cim se malo oporavi pusti je , ja sam isto to uradio i sa mojim, pustio sam ih u prirodi , dobio ih kao male uzeo ih covek dok je kosio, odhranio sam ih , lepo odnegovao i pustio da zive svoj zivot...
Ako mislis da je bolesna mozes joj radi preventive davati enrocin kapi u vodi jer je to antibiotik sirokog spektra.

pozdrav

@ Vasa

Hvala ti na savjetu. Na sreću neću trebati dugo ju njegovati jer sam upravo saznao da postoji udruga volontera koji se bave pomoći divljim životinjama, ovdje u blizini Zagreba gdje ja živim. Ljudi su super, bave se time profesionalno, i po struci su veterinari. Imaju velike ograđene prostore gdje ih mogu držati.

Čuli smo se danas i oni su se ponudili da dodju po pticu.
Eto. Drago mi je da se malo sigurnije osječam što će ići u ruke ljudi koji znaju što treba.
Evo i link za one koji su u blizlini.

http://www.awap.hr/awap/content/view/14/30/lang,hr/

Stvar je totalno ne profitna pa se nadam da je ok da stavim link.
bok

Hvala još jednom.

Imam jednu nedoumicu. Je li ovo ustvari japanska prepelica? Isto izgledaju