Odgoj pilića kod živine

ODGOJ PILIĆA
Kod odgoja pilića veoma važna je temperatura podeljena u dve faze po uzrastu:
-pilići od izlaska iz jajeta po do 8 nedelja starosti,
-mlada živina od 9-te nedelje pa do pronosa jaja.
U prvoj fazi prostorija mora veštački da se zagreva i samo mesto koje je ograđeno niskim pregradama sa infra crvenim kvočkama (250 W dovoljno za 75 pilića). Na početku temperatura treba da bude 32 stepena na visini od 45-55 cm od poda. Ako se pilići izlegu pod kokoškom njima ne treba veštački izvor toplote i svetlosti. Kvočku sa pilićima treba puštati u šetnju po travi i pesku.
Po kvadratnom metru ne sme da bude više od 15 pilića krupne rase i od prilike 20 pilića patuljaste rase.
Mlade živine u krupnoj rasi ne sme da bude više od 10 na kvadratni metar, a patuljaste 15. Temperatura u prostoriji smanjuje se posle 14 dana za 2 stepena i svake nedelje po 2 stepena manje.
Pod prostorije za smeštaj mora biti posut šuškom koja mora često da se menja. Za prostirku može da se koristi i sitno sečena pšenična ili ražana slama. Ječmenu slamu nikako ne koristiti, jer prouzrokuje upalu creva. U prvim danima života pilićima je naročito potrebna nega i pažnja.
Treba im više malih "obrokčića" iz praktičnih razloga, tj. ako im se da više hrane oni su lenji i slabo traže hranu, ako im se daje češće po malo hrane oni su aktivniji i bolje napreduju. Prva hrana treba da se da kada je pile staro 24 sata. Prvo se daje prokuvana mlaka voda.
Čim pile izađe iz jajeta treba ga ponuditi mlakom vodom. Od samog izlaska iz jajeta pilići uzimaju sitno seckanu zrnastu hranu u koncentratu (to im je urođeni gen). Ta hrana ne sme da bude u vidu praha već krupnija sa svim sastojcima a naročito treba dodati i mleko u prahu.
Malo starijim pilićima treba davati drveni ugalj (ćumur), sitan kvarcni pesak i dosta zeleniša.
Od 4-tog dana starosti daje im se sitno seckana kopriva, maslačak, spanać. Daje im se i rendana šangarepa, cvekla i malo sitno seckanog crnog luka. Sve to im se meša sa koncentratom.
Hrana ne treba da im se kvasi, jer odgajivači pretpostavljaju da kvašena hrana ima prevelike kiseline što šteti crevnom traktu ukrasnih pilića i zbog toga majkavaju. Zelena salata može da se upotrebljava samo u malim količinama i to sitno seckana i pomešana sa koncetratom. Ona sadrži gorčinu i ako im se daje u većim količinama pilići dobijaju proliv.
Lišće kupusa, lišće šargarepe, i svo lišće korenastog povrća ni u kom slučaju ne davati pilićima. Najbolje bi bilo davati malim pilićima zeleniš od žitarica kad proklijaju (veštačke mini livade- proklijale žitarice u gajbicama).
Naročito kod rasa sa žutim nogama koje se spremaju za izložbu potrebna je zelena hrana. Ako je koncentrat bogat svim potrebnim vitaminima, mineralima i antibioticima, nije potrebno dodavati belenčevina, sojino brašno, kiselo mleko, sir i riblje brašno.
Jedno pile, kod srednje krupne rase ( npr. Leghorn, Italijanka) nedeljno pojede oko 40 grama koncentrata. Sledećih nedelja do 8 nedelje starosti pojede oko 80 grama. Posle osme nedelje starosti piletu treba 340grama koncentrata nedeljno. U devetoj nedelji dodaje se još 20 grama i tako do 16-te nedellje. Od 16-20-te nedelje ukupno 530 grama nedeljno.
Od 4-te nedelje može da se dodaje u hranu i kuvani krompir.
Od 10-te nedelje daje im se uveče zrnasta hrana, a mladim kokoškama preko dana daje im se mešavina od 50 % belančevina u koncentratu za nosilje.
Dodaje im se zelena hrana, tj. detelina, lucerka, suvi pivski kvasac, soja u zelenoj mahuni, kukuruz, klijalo žito (ima vitamina E), mleko, šargarepa, peršunovo lišće.U 4-toj nedelji starosti pilići treba da spavaju na visini.
Daska za spavanje treba da bude široka od 6-10 cm ( u zavisnosti od rase). Oni već od 6-te nedelje starosti spavaju na tim daskama.
U starosti od 8-12-te nedelje, kod nekih rasa od 10-te do 12-te nedelje, mlada živina se mitari i dobijaju pravo perje i mogu konačno da se raspoznaju, a samim tim i razdvoje polovi. Mitarenje se završava posle četvrtog i petog meseca. Kokoška je tada zrela za nošenje.
Za bolju oplodnju jajeta dodavati u vodu za piće vitamin E. Odrasloj živini treba davati vitaminsku hranu koja sadrži mineralne soli, belančevine, ugljene hidrate i masnoće.
Uz to dodavati kvarcni pesak. Nemački odgajivači ukrasnih kokošaka sami prave hranu (po svom receptu). Kokoškama može da se daje i zeleniš od kuhinjskih odpadaka. Jako je važno da se ukrasnim kokoškama daje raznolika hrana.
Ni ukom slučaju ne davati pokvarenu hranu zbog otrovnih masnih kiselina i raznih toksina jer im smeta pri varenju (dolazi do uginuća).
Ako nemaju dovoljno peska za upotrebu i kod pilića i mlade živine dolazi do smrtnosti.
Ako im se daje kvašena hrana preko dana i živina je ne pojede takvu hranu više ne davati. Pojilice redovno prati.
Boračkim rasama ukrasnih kokoška ne davati hranu u vidu praška niti presovanu u granulama, zato što onda moraju da uzimaju puno tečnosti, a hrana im nabubri u guši. Takva hrana prouzrokuje mekoću mišića i perja. Zato im davati samo zrnastu hranu.
Kod rase kao što je Kokin, Orpington i Vjandota nemački odgajivači spremaju hranu po specijalnim receptima. Oni u koncentrat za nosilje mešaju kuvani krompir, sitno seckani zeleniš, malo drvenog uglja (ćumura). Mleko pomešano sa koncentratom za nosilje i sitnim otpatcima od svih žitarica. Jedan litar mleka ide na 10 komada živine.
Jako je važno zimi živini davati sušenu izmvrljenu koprivu pomešanu sa hranom. Ona ima dosta vitamina C, provitamina A, razne minerale itd. Kopriva je dobra za želudac, disajne organe i pročišćavanje krvi.
Krečnjak, sitno mlevene dobro osušene ljuske jajeta i tucane školjke služe za formiranje ljuske jajeta, rast perja i kosti kod kokošaka.
Rasama žute boje (žutog perja) nikako ne davati sam kukuruz u zrnu ili mleven, jer zbog bogatstva karotina u kukuruzu boja perja im prelazi u tamno crvenu. Takva živina se ne ocenjuje na izložbama.
Živini zimi povremeno davati mlak čaj od hajdučke trave zbog pročišćavanja disajnih organa.

NEGA MLADIH PATULJASTIH KOKINKINA

U našem odgoju patuljastih kokinkina ne koristim inkubator. Isključivo inkubaciju prepuštam kvočkama koje sa brižnošću odrade inkubaciju i negu mladih.

Nakon izvođenja pilića, dodavanjem odgovarajuće meke i zrnaste hrane i obezbeđivanja adekvatnog smeštaja- volijerama namenjenim za odgoj mladih počinje šestomesečni period odrastanja mladih patiuljastih kokinkina.

Prvi dan nakon izvođenja - pilićima dadajem u vodi, čaj od kamilice koji blagotvorno deluje na digistivni trakt pilića i same kvočke. U plitku hranilicu dodajem suvu jajčanu hranu za fazane. Tako hranjeni i brižno čuvani od kvočke pilići brzo rastu. Sa navršenih nedelju dana, pilići počinju da su živahniji. Tada već počinju da im rastu krila i pera na nogama.

Deseti dan- U ishranu ubacujem nutri bird kuglice i koncetrat standardni za piliće. Mešavina hrane koju dajem u tom uzrastu: 50% koncetrata, 30% nutri bird kuglice i 20% suvu jajčanu hranu za fazane. Uz svakodnevnu zamenu vode za piće. Održavanje higijene volijere se odrađuje svakodnevno, zamena prostirke- piljevine sa dna volijere.





Trideseti dan- Pilići su već poodrasli i više vremena provode samostalno ali s~vremena na vreme traže toplinu kvočke koja ih natkrili i svojim telom greje. Ishrana u tom perijodu se sastoji od 50% pomenute koncetrovane hrane i 50% zrnaste hrane sitnih semenki prosa, uljane repice i konoplje. U posebnu posudu dodajem grit. Prilikom lepog vremena pustam ih napolju u travnati deo gde pronalaze razne bube i insekte i tako poboljšavaju ishranu koja je bitna za njihov rast i napredak.

Šesdeseti dan- Pilići su veličine pesnice i jasno određujemo pol. Određivanjem pola, možemo izvršiti pravilno prstenovanje odgovarajućim alkama. Kod ukrasne živine, koke i petlovi se prstenuju različitim dimenzijama prstenova, pa tako koke patuljaste kokinkine prstenom veličine 15 mm a petlići 16 mm. Tako obeležena živina saveznim prstenom dobija „ličnu kartu“ i pravo da bude izlagana na izložbi ptica. Što se tiče ishrane dobijaju i dalje istu koncentrovanu hranu uz dodatak zrnaste hrane sa više konponenti. Sada više vremena provode u travnati deo ali i dalje uz pratnju kvočke.

Devedeseti dan- To je period kada kvočka ostavlja piliće i počinje sa nošenjem jaja. Tada su pilići naj osetljiviji i treba obratiti pažnju na higijenu volijere i noćne temperature koja nebi trebalo da je ispod dvadeset stepeni u suprotno treba uključiti noćno svetlo( sijalicu), koja služi za grejanje pilića. U tom periodu proveravamo i prstenje na nozi, jer može se desi da je sa nekih pilića spalo i opet je namestiti, jer u suprotno po odrastanju nećemo moći da je postavimo i tako gubimo mogućnos izlaganja na nekoj od izložbi. Ishrana ista kao u prethodnom periodu.

Sto osamdeseti dan- Pilići nisu više mali i poprimili su sve odlike rase i tada treba izvršiti prvu selekciju mladih. U selekciji treba biti rigorozan jer samo tako možete postići bolji rezultat odgoja. Ako niste vešti u prepoznavanje kvalitetnih primeraka najbolje je posavetovati se sa nekim iskusnijim odgajivačem ili ( sudijom) ocenjivačem živine. Kada smo odabrali potencijalni kvalitet posvećujemo se prvoj preventivnoj zaštiti i vakcinaciji.

Pre vakcinacije vršimo čišćenje od crevnih parazita. Za tu namenu, primenjujem lek vezimizol 1 gram na 1 litar prokuvane kišnice tri dana zaredom. Potom u vodu za piće dodajem neki multivitamin sa amino kiselinama. Nakon sprovođenja pripreme pristupamo vakcinaciji.

Vakcinaciju sprovodi veterinar. Vakcinu koju primenjujem je Polivarol 3. Ovom vakcinom štitimo živinu od kokošije kuge, padom nosivosti i problema disajnih puteva ( krkljavica). Ishrana standardna za odraslu patuljastu kokinkinu.

Rezime- Ovo je moj način čuvanja i odgoja mladih patuljastih kokinkina, možda se nekim čini preterivanje u mnogo čemu ali možda je to dobitna konbinacija za kvalitet koji imamo.

Autor teksta- Dragana i Marjan Stanijev iz Pirota.