Vazno obavestenje

VAZNA NAPOMENA:
Hvatanje ptica pevacica iz prirode je najstroze zabranjeno kao i drzanje u zatocenistvu.

Ocekujemo u narednom periodu legalizaciju odnosno dozvoljen odgoj ptica pevacica a ta materija bice regulisana zakonom, za podrucje Republike Srbije.

Trajnom zabranom lova zaštićeni su:


Sisari: ris (Lynx lynx), hermelin (Mustela erminea), lasica (Mustela nivalis), osim u blizini fazanerija, do 500 m, stepski tvor (Mustela eversmanni), šareni tvor (Vormela peregusna) i vidra (Lutra lutra)

Ptice: severni gnjurci (Gaviidae), nesiti (Pelecanidae), čaplje, (Ardeidae) (osim sive čaplje), kašikare i raznjeni (Threskornithidae), rode (Ciconiidae), labudovi (s.f. Sugninae), utva zlatokrila (Tadorna ferruginea), šarena utva (Tadorna tadorna), plavokljunka (Oxyura leucocephala), mala lisasta guska (Anser erytropus), sve ptice grabljivice (orovli, orlovi lešinari, jastrebovi (izuzev jastrebova kokošara), mišari, lunje, eje i sokolovi), veliki tetreb (Tetrao urogallus), zdralovi (Gruidae), droplje (Otidiade), šljuke sabljarke (s.f. Recurvirostrinae), liskonoge (s.f. Palaropodinae), vivak (Vanellus vanellus), zijavci (Glaveolidae), galebovi i cigre (Lariidae), kukavice (Cuculidae), sove (Strigidae), elgnjevi (Caprimulgidae), pištare (Apodidae), zlatovrane (Coraciidae), vodomari (Alcedinidae), pčelarice (Meropidae), pupavci (Upupidae) i detlići (Picidae), zatim sve ptice pevačice, osim sive vrane, svrake, sojke i gačca.

Zakon o lovstvu ("Službeni glasnik RS" broj 39/93, 44/93, 60/93)

ptice Srbije


Reci koje slede nece,verovatno,reci nista novo,sto human i prosvecen covek ne moze sam zakljuciti.No ove su reci vazne i aktuelne i mogu se uputiti ljudima svih kontinenata i drzava pa tako i lepe nase otadzbine Srbije.
Zbig tiga zapamtimo;Usled sve veceg nastanjivanja i sve intezivnije poljoprivrede,melioracionim zahvatima nestaju mocvare,trscaci i ledine.Racionalno sumarstvo ne tolerise suplje drvece zicane ograde sve vise potiskuju zelenu zivicu.Mrtvi rukavci reka hidrotehnickim i melioracionim zahvatima,prethodno bogati gustim rastinjem,nestaju,da bi prepustili mesto kanaliziranim rekama,recicama i potocima uredjenih betonskih obala.Sve to steti nasim pticama,takvi im zahvati suzavaju prostore gde su ranije mogli naci hrane i pogodna mesta za legla.Virulentnije,vitalnije ptice ponegde se jos i odrze i mnoze cak i vise;vrane,vrapci,kosovi.One su vrlo prilagodljive raznim uslovima i promenjenom nacinu zivota.
Ostalim pticama koje nisu adaptivne,koje se ne mogu prilagoditi promenjenim uslovima,mozemo pomoci,tako da im pravimo vestacka gnezda i ormarice za lezenje.Na taj nacin rasterecujemo svoju savest,upoznajemo zivot ptica i sudelujemo u borbi protiv stetocina.U toj borbi na prvom mestu treba istaknuti senice,koje su u tom smislu zaista vrlo korisne.Mnogo je teze pomoci pticama koje svoja legla grade na otvorenom.Sadimo zbog toga oko svojih novoizgradjenih naselja ili pojedinacnih kucnih domova sto vise zelenila,grmlja i zivica.To nwece biti od koristi samo pticama,vec i nasem zdravlju.zdravlju nase dece.,koju treba da odgojimo tako da vole prirodu,a time i ptice kao njen sastavni deo.Tako cemo razviti u njima osecaj zajednistva.
Cesto znamo prigovoriti kako se u prostrani m parkovima ne odstranjuje suvo,opalo lisce.Kada bismo znali da otklanjanjem toga lisca ,dakle,preteranom pedantnoscu u uredjenju zelenih povrsina,cinimo zlo,posebno slavuju i drugim pticama,cinili bismo to racionalnije i obazrivije.Jer te ptice svijaju svoja gnezda vrlo nisko,pretezno na tlu.Nadalje,izgleda da uopsteno nije poznato da je odrzavanje lisnatog pokrova,vrlo vazno za kulturu vrtova,parkova,pa prema tome,i svih zelenih povrsina koje okruzuju nove stambene blokove.
I gradski covek koji uglavnom nema bastu,moze pridoneti zastiti ptica.Dovoljno je da na odgovarajuci nacin organizuje zimsko hranjenje ptica,koje je u danasnje vreme ponudom najraznovrsnije vrlo jeftine hrane veoma olaksano.
To,naravno,obavezuje hranitelja, da u toku nedelje odvoji nekoliko sati za ovaj plemeniti posao.Ako ga to i opterecuje,treba izvagati;kako cesto trosimo vreme na sasvim beskorisne stvari.Uredimo,hranilista,oko kuce,u parkovima,pa cak i onde gde nam pred balkonom raste drvo.Obesimo na to drvo kucicu s rupom i dascicom na koju povremeno stavimo ponesto hrane s naseg stolnjaka nakon jela.Imajmo na umu da smo takvim postupkom mozda spasili zivot divnim stanovnicima prirode i njihovim buducima narastajima.A sta moze biti plemenitije od toga da to cinimo da u tom pravcu odgajamo i svoju decu.Cesto je dovoljno da na svoj balkon postavimo kucicu,koja ce zimi biti izvorisye hrane,zastite i prezimljenja dragih slobodnih stvorova prirode.
Posebno ce nam senica,kada je posmatramo iz blizine,priciniti velika zadovoljstva.Sa zadovoljstvom mozemo primetiti da su nasi komunalni strucnjaci i sumari shvatili,dobrim delom,ovaj problem i nastoje svim raspolozivim sredstima ublaziti tezak zivot ptica,posebno zimi,ali potrebno je da se i mi svi,ponaosob,angazujemo u tom pogledu.
Ima li sta lepse kad kod svog vlastitog deteta razvijemo osecaj i teznju da pomogne bolesnoj ili promrzloj ptici.Jer,onaj koji voli zivu prirodu,ne moze biti nehuman covek.Prema tome,cinimo sve da zastitimo te male,nemocne stvorove..Onaj,u koga se razvije osecaj prema ptici kao zivom bicu,imace osecaj i prema coveku.Pri tome mu nece biti vazno iz kojeg je kraja,drzave ili kontinenta.A humanost je imperativi osnova sadasnjosti i buducnosti.I ne samo to.Zastita ptica u prirodi ima jos jedno vazno znacenje,odrzavanje prirodne ravnoteze.
I samo da ne propustim da navedem samo jedan primer;Dokazano je da samo jedna senica,dnevno pojede toliko hrane koliko iznosi njena tezina,tj oko 12 grama a to je otprilike 2000 leptirovih jaja.Ako se sretimo da samo 1000 gusenica smrekova prelca moze potpuno ogoliti odraslu smreku,onda nije potrebno naglasavati koliko jedna senica vredi u toku samo jedne godine svog zivota.
Bilo bi veoma dobro da se i u nasim skolama posveti paznja tom problemu,kako bi ga nasi najmladji pravilno shvatili i,sto bi bilo najvaznije,od srca sproveli.Zar smo jednom bili svedoci kako ptice-ti divni stvorovi priride-padaju smrtno ranjeni od pracke ili vazdusne puske nestasne dece.Jos je zalosnije sto se to dogadja i u skolskim dvoristima,gde se deca nadmecu ko ce bolje pogoditi zivi pernati cilj.Smatram,da prema tome skola,kao i mnog druge prosvetno-obrazovne institucije,treba da imaju vaznu rec.Nadalje,jos neposredniju ulogu mogu odigrati roditelji,koji ce svojim primerom na zastiti ptica u prirodi biti uzor svojoj deci,tumaceci im zasto je to vazno i koja mje korist od toga.Tekst koji upravo citate ima izmedju ostalog i zadatak da vas podstakne na razmiskljanje kako pomoci da se pticji fond kod nas ako vec ne poboljsa,bar odrzi na istom nivou na kojem se sada nalazi.

Moja ljubav prema prirodi je stara koliko i ja!

L i t e r a t u r a;
G o o g l e
Andrasevic,Vistricka,izdavacki zavod Znanje,Zagreb,1985.

Zabranjeno hvatanje ptica pevaca je odavno tu nista nije novo.Sta se uradilo po pitanju toga? NISTA.Svake godine kada su u jeku izlozbe i samim tim i prodaja zadjeg dana izlozbe,naidje inspekcija pokupi par ptica i na tome se sve zavrsi.A da ce biti dozvoljen odgoj ptica pevacica u nasoj zemlji neverujem,bar ne u skorije vreme.Jer kod nas se konkretno nista ne preduzima,jr sama inicjativa treba da potekne iz samih drustva ovo je licno moje misljenje.Kad se donosi bilo koji zakon o tome, vise se vodi racuna o pravopisu i po mom misljenj istice se kazna i zabranjeno.A poznato je da je kod nas najsladje kaznjivo i zabranjeno a izgovor je kriza i kultura.

santini ::

Zabranjeno hvatanje ptica pevaca je odavno tu nista nije novo.Sta se uradilo po pitanju toga? NISTA.Svake godine kada su u jeku izlozbe i samim tim i prodaja zadjeg dana izlozbe,naidje inspekcija pokupi par ptica i na tome se sve zavrsi.A da ce biti dozvoljen odgoj ptica pevacica u nasoj zemlji neverujem,bar ne u skorije vreme.Jer kod nas se konkretno nista ne preduzima,jr sama inicjativa treba da potekne iz samih drustva ovo je licno moje misljenje.Kad se donosi bilo koji zakon o tome, vise se vodi racuna o pravopisu i po mom misljenj istice se kazna i zabranjeno.A poznato je da je kod nas najsladje kaznjivo i zabranjeno a izgovor je kriza i kultura.

Postoji tema https://avikultura.forumsr.net/sof-i-clanice-sof-a-f10/legalizacija-drzanja-ptica-faune-evrope-t183.htm