Mitarenje-biološke odlike i patološke alteracije

Kako se tokom evolucije nije razvio otporniji gradivni materijal perja od keratina,zbog brojnih svojstava-najviše svoje težine,usled mehaničkih,fizičkih i hemijskih afekata koji oštećuju pera ona se blagovremeno moraju menjati.Ta ciklička(tzv. cirkaanualna)fiziološka pojava pri kojoj se odbacuju stara,a izrastaju nova pera naziva se mitarenje-grč. ekdysis,lat. plumas.Vreme odvijanja mitarenja je uslovljeno brojnim zbivanjima u životu ptice:areal rasprostranjenosti,migracija,vreme reprodukcije,resursi hrane...Kada opisujemo sezonsku ritmičnost mitarenja neke vrste,govorimo o njenoj strategiji mitarenja.Brojne takve strategije su detaljno opisane(iako je puno nerazjašnjenih tipova),međutim pošto je reč o zbilja složenoj tematici,neće biti detaljnije opisivane dosad otkrivene varijante.Čisto kao primer,samo kod evropskih pevačica imamo više osnovnih strategija(„odloženo“,“skraćeno“ i „prekinuto“ mitarenje),a opisane su i neki prelazni primeri.
    Kako god da se ptice raznoliko mitare,promena perja može se obaviti na dva nivoa:delimično-kada se menja mahom konturno perje i potpuno-promena letnih i pera repa.Ako promatramo ptice u zarobljeništvu,one(najčešće) obavljaju potpuno mitarenje nakon reprodukcije,a delimično se može desiti u različito doba godine.
    Iako je sa ornitološkog aspekta mitarenje zamršeno,fiziološki gledano(događaji unutar ptice,kao jedinke) stvari su dosta jasnije.Kao i kod drugih,već spomenutih,cirkaanualnih fenomena inicijacija uvek počinje raznim afektima iz okoline ptice.Tako hrana,temperatura,vlaga,svetlost...de-
luju preko kore velikog mozga na žlezdu hipofizu koja luči svoj hormon TSH(tireostimulirajući hormon),koji ima ulogu u podsticanju štitne žlezde da pojačano luči svoje hormone:T3(trijod-tironin) i T4(tiroksin).Tiroksin inicira ispadanje perja,odn. sam početak mitarenja.Tu je zanimljivo naglasiti da se kod svih vrsta ispadanje perja odvija direktno iz folikula,dok jedino kod pingvina(fam. Spheniscidae) staro pero urasta u novo koje tek potom otpada.T3 je odgovoran za dalje faze mitarenja,tj. prilagođavanje samog metabolizma rastu novog perja.Veoma su zanimljiva i neka istraživanja i rezultati koji su pri tom otkriveni.Pošto nije moguće da ptica dok se mitari unese dovoljnu količinu hrane potrebnu za izgradnju perja(prvenstveno proteina) dolazi do mobilisanja vlastitih tkiva.Kao najpogodnije za to jeste mišićno tkivo,preciznije prsna(letna) muskutatura.Ćubasti gnjurac(Podiceps cristatus) tako izgubi oko 22% mase svojih grudnih mišića dok se ne izmitari(što je u biološkom smislu i logično jer je letna sposobnost u tom periodu smanjena,dok je na primer kod pataka sasvim prekinuta-patke odjednom odbace svo letno perje).Za 1g proteina pera potroši se 2,9-3,6g belančevina vlastitog tkiva.Ovo je sve puki dokaz potrebe za nešto jačom ishranom kada ptice menjaju perje,ako se želi izbeći pogoršanje kondicije.Postoji,treba napomenuti, i jedna pojava u životu ptica koja se često meša sa mitarenjem.To je pojava gubitka perja ženke za vreme inkubacije na trbušnom ili grudnom području.Pojava nastaje zbog potrebe efikasnijeg prenosa toplote na jaja,pri čemu pera,kao inače dobri toplotni izolatori smetaju.Otpadanje perja u ovom slučaju nastaje pod delovanjem hormona prolaktina(koji je inače odgovoran i za migrativne odlike nekih ptica).Ispod kože na ovim mestima nastaju svojevrsni vezivnotkivni organi,koji imaju vrlo dobru snabdevenost krvlju,usled čega ne manjka toplota za inkubaciju jaja.
    Patološka stanja vezana za mitrenje su brojna i vrlo raznolike etologije(uzroka).Nažalost,opisati iole detaljno sve promene nije moguće u okviru   jednog teksta,ali će ovde zato biti navedene bar glavne grupe uzroka koji dovode do patološkog stanja.
   Tako,verovatno najbanalnija grupa bolesti mitarenja jeste  deficitarna prehrana Pri rastu perja i sintezi njegovih komponenti,organizmu su neophodne veće količine aminokiselina,kao supstrat za izgradnju proteina pera ,isto tako i različiti vitamini i mikroelementi koji katališu anaboličke (izgradbene)procese.Ovde je zanimljivo objasniti na nekim trivijalnim primerima najčešći deficit koji se javlja.Kada perje gori oslobađa se karakterističan,neprijatan miris.On mahom potiče od sumpora koga sadrže određene aminokiseline(metionin,cistein,cistin,....),one nisu dominantne u perju(najviše ima glicina,valina i leucina),ali ih ipak ima i određenim količinama.Kada se javi deficit tih aminokiselina koje sadrže sumpor u ishrani ptica,organizam slabije može sintetisati proteine perja i mitarenje postaje „kilavo“.Uzput,možda nije loše razjasniti pojam aminokiselina.,koje treba shvatiti kao sastavne delove-podjedinice proteina-belančevina.Tako belančevine ,ali sasvim ugrubo,možemo figurativno opisati kao klupko međusobno povezanih i izuvijanih aminokiselina.Kada postoji mogućnost deficita pomenutih aminokiselina kao uzrok lošeg mitarenja,svrsishodno je pticama nekoliko puta u razmaku od 2-3 dana ,ponuditi meku hranu bogatu kuvanim žumancetom.Dokaz da žumance sadrži aminokiseline na bazi sumpora,jeste smrad mućka koji upravo potiče od nastalog vodonik-sulfida.Naravno sa ovom hranom ne treba preterati.Od vitamina i minerala koji najčešće zafale ptici kod mitarenja najvažniji su:selen,cink,vitamini B kompleksa,biotin,bakar,,...Kvalitetnom ishranom i povremenim vitaminsko-mineralnim dodacima lako se izbegavaju sva gore navedena deficitarna stanja.
    Druga grupa patoloških stanja gde se mitarenje ne odvija kako bi trebalo jesu posledice hormonalnih disbalansa.Nažalost,ova stanja su veoma podmukla i vrlo retko možemo tačno determinisat uzrok i tip poremećaja.Sve ptice mogu podleći ovom stanju,ali su najosetljivije pevačice(fam.Fringilidae,Estrildidae....)Prije je navedeno da je tiroksin najčešći(ali nije i jedini)pokretač odbacivanja perja.I neki drugi hormoni mugu,takođe kumovati otpadanju perja,ako su izlučeni u velikoj količini,ili ako je narušen ustaljeni odnos između nekih hormona-hormoni veoma značajno koreliraju međusobno.Štitna žlezda je inače nadležna da svojim horminima reguliše nivo metabolizma,tj.intenzitet brojnih fizioloških procesa u organizmu.Kao takva ona mora reagovati kod promena u životnom ambientu organizma(temperatura,vlaga,unos hrane,dužina dana,...)Ukoliko su ovi činioci spoljašnje okoline ptice neadekvatni za neku vrstu ili ako se naglo promene,dolazi do oslobađanja tiroksina i otpadanja perja i poremećaja ciklusa mitarenja.Zbog toga temperaturu,relativnu vlažnost vazduha(npr. za papagaje treba da iznosi oko 60%),dužinu trajanja i intenzitet dnevnog svetla moramo podesiti tako da to odgovara određenim pticama,ako ih menjamo,moramo to činiti postepeno,bez naglih oscilacija.Ovo su samo neki izvori nastanka hormonalnog disbalansa,a postoje još razni.npr.stresori svake vrste.Generalno,ono što pri ovakvim stanjima možemo učiniti,bez primene lekovitih pripravaka,jeste sledeće:blago povisšenje dužine trajanja dnevnog svetla(za nekoliko sati),povišenje temperature i poboljšavanje ishrane.Ovim reakcijama,bi trebali suprimirat aktivnost štitnjače i pospešiti operjavanje.Ono što u medikamentoznom smislu možemo uraditi je sledeće:hormonska terapija testosteronom, jednom nedeljno kroz šest nedelja u dozi od 5-10mg/kg.Danas su hormonski preparati zabranjeni u mnogim zemljama i ne mogu se nabaviti,uz to ovo je i zasigurno rizična i radikalna terapija-sme se raditi samo kog ptica sa bezprekornom funkcijom jetre.Zbog svega ovog,testosteron se daje samo u krajnjem slučaju.
    Treća grupa činilaca kao uzroka poremećenog mitarenja jesu hereditarna(nasledna) stanja kao ,najčešće,posledica incesta-parenja u srodstvu.Tako kod „standard tigrica“ postoji recesivno oboljenje kod koga je perje izduženo i nenormalne građe-pernati pokrivač nije homogen i koherentan kakav treba da bude.Bolest se imenuje kao:“feather duster syndrome“(„sindrom perja poput krpe za prašinu“),a takve ptice se izlučuju iz uzgoja.Drugi daleko češći problem avijarne medicine jeste cistična alteracija perja ,tj. lumps.O ovom poremećaju bi se moglo naširoko pisati,ali ovde će se izneti samo najvažnije činjenice.Dugo je bilo diskutabilno da li se uopšte radi o naslednom poremećaju ili ne.Međutim,danas se zna da je reč o genetski uslovljenoj bolesti.Kanarinci stasa su najčešća meta.Incest kumuje nastanku lumpsa i kod drugih vrsta(tukani i are koji žive u dosta malih jatima i tako puno brže nastaju homozigotni oblici).Ukratko,kod lumpsa nema razvoja adekvatnih anatomskih elemenata perja,već oni zaostaju u koži i potkožju,čineći patološke tvorbe veličine zrna bibera do pasulja.Ovo izuzevši,ptice su vitalne bez drugih znakova bolesti.Obrada ovakvih cista vrši se po principima hiruške incizije(isecanja)ako je cista velika,dok se sitnija zaostala pera mogu izvići pincetom.Odgajivačima koji nemaju prakse sa ovakvim intervencijama,zbog mogućnosti izkrvarenja ptice ili trovanja krvi(sepse) ne preporučuje se obrada većih cista.Sitnije ciste mogu se bez većih problema evakuisati dezinficiranom iglom(za eventualno otvaranje)i pincetom.Obavezna je naknadna dezinfekcija rane i nanošenje antibiotske masti,pre obrade ciste dobro je dati neki pripravak koji sadrži K vitamin i takođe dezinfikovati površinu rane.Ciste koje dugo stoje mogu preći u kožni tumor-bazaliom.Kod genetskih anomalija treba pomenuti i ćelavo teme nekih lutino nimfi,koje je urođeno.
    Poslednja obrađivana grupa uzroka patološkog mitarenja jeste bolest infektivnog karaktera-francusko mitarenje.Uzročnik je DNA virus(Polyomavirus)koji je veličine 40-48nm,koji se po nekim autorima deli u više grupa,a predmet ove naše rasprave se krsti kao „Avipolyomavirus“.Ovo oboljenje se najčešće javlja kod papagaja,posebno tigrica,koji su u epidemiološkom pogledu i rezervoari virusa.Međutim oboleti mogu i druge vrste:koke,grabljivice,pevačice...Bolest se,iako dosta neodređeno,deli u akutni i hronični oblik.Akutni oblik je puno opasniji i vrlo su česti letalni ishodi:perje otpadne ili ne,ali dolazi do velikih oštećenja bubrega,upale jetre i krvarenja.Srećom,on se ređe javlja,a skoro uvek kod mladih ptica(jako osetljiva vrsta je Agapornis pullaria,gde i odrasle ptice mogu oboleti).Hronični oblik podrazimeva dobro poznato otpadanje perja na krilima i repu.Virus se lako prenosi sa roditelja na potomstvo,kao urođena bolest,a može se desiti i vertikalna infekcija-sa jedinke na jedinku.Najčešće se javlja kod mladih ptica jer su starije puno otpornije.Inkubacijski period bolesti jako varira,može trajati i do nekoliko godina,npr. ptica se inficira kao mlada,a oboli kao adultna jedinka,posle 2-3 godine.Profilaksa(sprečavanje) bolesti je dosta teška.U SAD-u je izrađena vakcina,koja je nažalost nama teško dostupna.Važno je obolele ptice odvojiti i nije ih dobro dalje rasplođivati, ako se i oporave(akutni oblik kod mladih).Takođe takve ptice ne treba nositi na izložbe,niti ih držati sa drugim pticama.Konkretna terapija ne postoji,samo palijativna-vitamini,minerali,imunostimulatori,...Ako ptici pružimo priliku da se oporavi,regeneracija perja traje do 3 perioda mitarenja.Ne sme se gubiti iz vida da ptice ostaju trajno zaražene ,tj. kliconoše.
  Kao završetak želim ponovo napomenuti čitaocima da su gore obrađeni samo najvažniji slučajevi  patologije mitarenja,i kao takav tekst može poslužiti čisto kao putokaz za rešenje i pomoć pticama.

Stanko Galić-Bezdan

Text postavljen uz odobrenje autora