Golubovima se daju različita hraniva,pošto svako od njih ima i dobre i loše osobine, pa tajna pravilne ishrane leži u raznovrsnosti. Najčešće se koristi zrnevlje žitarica, mahunarki,uljanih biljaka,konoplje,lucerkino brašno i hleb.
Kukuruz daje golubovima potrebnu toplotu tela, pa se zimi upotrebljava u većim količinama nego leti, a mana mu je to što goji. Polutke pšenice, ostale posle prečišćavanja, mogu se davati prvenstveno pticama u sezoni ležanja, ali količina ne treba da bude veća od 20 odsto od ukupnog obroka.
Ječam važi za prvoklasno hranivo za održavanje stalne telesne težine , tj. uzdržnu hranu za golubeve bez posebnih potreba. Obično se daje u polutkama ostalim posle prečišćavanja, umereno podstiče polni nagon i ne goji. Izlomljena zrna pivskog ječma imaju znatno nižu cenu.
Ovas,zob je prvoklasna hrana za krupnije rase golubova.Zahvaljući svom sastavu, odnosno zastupljenosti pojedinih hranljivih sastojaka, važi za gotovo idealno hranivo, pošto povoljno deluje i na polni nagon i na operjavanje.
Raž se može davati samo kao jedan od sastojaka smeše zrnevlja,jer ima gorak ukus, pa je golub nerado jede.
Pirinač se odlikuje lakom svarljivošću, a neoljuštena zrna ispod ljuske imaju dosta vitamina.
Proso ima isto toliko proteina kao pirinač, pa predstavljaju odličnu hranu za mlada grla i kratkokljune golubove. Mana prosa je u tome što je ljuska nesvarljiva, a na nju otpada velik deo ukupne težine zrna.
Sirak odgovara ječmu, mada je u lakoj prednosti zahvaljujući obliku zrna.
Golubovi radije jedu zrnevlje mahunarki nego žito. Ova hraniva veoma su dobra, pošto ne sadrže mnogo celuloznih materija, dok su bogata kalcijumom i fosforom.
Grahorica se može koristiti tokom cele godine, bela grahorica je praktično nezamenljiva, a crna grahorica po mogućstvu treba da ima glatku semenjaču.
Grašak (poljski grašak za stočnu ishranu, grahor, kravlji grašak) golubovi rado jedu, zbog okruglog oblika zrna.
Sitan pasulj (golublji pasulj) odlična je hrana za golubove.
Soja se može koristiti krupno samlevena, ali ne treba da predstavlja veći deo smeše, jer može izazvati poremećaje u varenju i proliv. Sočivo za golubove predstavlja posebnu poslasticu.
Zrna uljanih biljaka daju se priplodnim golubovima u vreme ishrane mladunaca, sportskim golubovima pre i posle letenja, a posebno pticama koje se mitare , pošto poboljšavaju gradju i sjaj perja.
Konoplja, čije zrno ima tvrdu, gotovo nesvarljivu ljusku, ipak je omiljeno jelo golubova, pravi specijalitet. U smeši različitog zrnevlja, golubovi prvo pojedu konoplju.
Od uljanih pogača , koriste se suncokretova, sojina, i kikiriki sačma u smešama.
Lucerkino brašno ulazi u peletirane smeše i može sedavati (kao brašno drugih zelenih biljaka) nakvašeno slanom vodom.
Suvi stočni kvasac povoljno deluje na iskorišćavanje hrane, plodnost ,vitalnost i kao preventivno sredstvo za neke bolesti. Zračeni kvasac sprečava rahitis.
Hleb, ukoliko nije plesniv, golubovi već posle nekoliko dana privikavanja uzimaju veoma rado.
KOLIČINA I RASPORED
Veličina dnevnog obroka zavisi od rase i uslova držanja. Sitnim rasama dnevno je potrebno oko 25 grama hrane, podeljene u dva ili tri obroka, srednje krupnim rasama 30 do 35 grama , teškim rasama 50 do 55 grama, a dzinovskim rasama 60 do 70 grama zrnevlja.
Golubovima je zimi potreban uglavnom samo uzdržni obrok , polovina se daje ujutru , čim svane, a ostatak uveče. Ako je zimsko vreme blago, može se samo jednom dnevno davati pun obrok, naročito kada je polni nagon izražen. U sezoni parenja , prvi obrok daje se rano ujutru, drugi oko podne, a treći izmedju 19 i 19 časova.
Kombinovani , raznovrsni obroci korisni su jer se osobine različitih hranihva dopunjuju. Ujutru i uveče davati krupnije , a u podne sitnije zrnevlje. Popodnevni obrok ne treba da bude preobilan.