Роде (Ciconiidae) су високе птице дугих ногу и вратова, дугог и тврдог кљуна.
Роде су махом дугог врата и ногу. Висина варира од 75 cm (Ciconia abdimii) до 150 cm (афричка сједларица). Реп им је углавном кратак.
Кљун је такође увијек дугачак и јак, али различитог облика код различитих врста. Типичне роде из рода Ciconia имају прав и танак кљун, док на примјер сједларице и велике јабиру роде имају кљунове повијене наниже, дуге и до 35 cm.
Перје рода је у црним и бијелим тоновима, у зависности од врсте. Црно перје углавном има метални одсјај, што има улогу у вријеме парења, када и бијело перје изгледа бљештаво.
Роде су тешке птице, широког распона крила. Примјера ради, рода марабу је тежак око 9 kg и има распон крила од 3,2 метра те чини једну од двију птица, поред андског кондора, које имају најшири распон крила од свих копнених птица. Од свих птица, само пеликани и албатроси имају већи распон крила од ових.
Роде су активне дању, са изузетком Ciconia abdimii која лови и ноћу. Врло су осјетљиве на нагле климатске промјене. На примјер, када пада киша или је јако хладно, роде могу да подигну једну ногу међу перје да би смањиле површину тијела изложену хладноћи, или гурају кљун у перје.
Већина рода нема гласне жице, те су нијеме и у гнијезду комуницирају углавном клепетањем кљуном. Неке, међутим, као што је црна рода, могу да пјевају.
Роде су месождери и, иако је распрострањено вјеровање да се углавном хране жабама, оне чине тек један дио њихове исхране. Роде једу и инсекте, гуштере и змије, црве и глисте, па и мале птице и сисаре као што су хрчци.
Роде снесу три до пет јаја, ријетко једно до седам. Величина јајета варира од 5,5 cm (Ciconia abdimii) до 8,5 cm (марабу), а тежина између 58 и 146 g. Оба партнера леже на јајима од 25 до 38 дана и обезбјеђују храну за младе. Након педесет до сто дана, млади могу да лете.
Роде живе по преко 20 година. Бијеле роде живе и по преко 30 године. Када су затворене, роде живе и дуже, са најстаријим примјером роде од 48 година.
Многе врсте рода су птице селице. Углавном лете у јаким замасима, једрећи у зраку, чиме штеде енергију, али су им за то потребне топле ваздушне струје. Чувена збирка фотографија рода из 1884. године, од Отомара Аншица, је инспирисала Отоа Лилиентала у 19. вијеку да конструише експерименталне механичке једрилице.
Роде живе углавном у подручјима суве климе, у тропским и суптроским крајевима, за разлику од својих рођака ибиса, чапљи и кашикара. У Европи живе само црне и бијеле роде, и врло ријетке роде из врсте Mycteria ibis и афрички марабу (Leptoptilos crumeniferus).
Гнезда рода су обично велика и оне их користе по неколико година. Гнезда неких рода су велика и по два метра у пречнику и три метра дубине. Иако се раније мислило да роде за живота имају једног партнера, данас се зна да је то засигурно само у оквиру једне сезоне. Након што се одселе, роде знају да промијене партнера, премда то не мора да се деси, као што не мењају често ни гнездо.
Неке врсте рода праве гнезда у насељеним местима: на дрвету, крову куће, оџаку или бандерама. У Грчкој у неким приморским местима на електричним стубовима су изграђена намјенска метална округла постоља да би роде на њима постављале своја гнијезда.
Митологија
Већина митова се односи на бијеле роде.
У старом Египту, рода се повезивала са људским „ба“ и изговарали су се исто. Ба је представљао јединствени лични карактер сваког људског бића, и симболизирала га је рода са главом човјека. Она се свако вече неизоставно враћа кући, као и рода свом гнијезду, да би се у животу после смрти поново сјединила са својим телом.
Јеврејска реч за роду је истоветна са речју „посвећена“ (као посвећена жена, богоугодна, вијерна), и брига за младе, у високо уздигнутим гнездима, учинила је роду распрострањеним симболом родитељске бриге. Кроз историју се често указивало на чињеницу да ће рода радије страдати скупа са својим гнездом у случају пожара, него га напустити и одлетети.
У грчкој митологији, Герана је била етиопа, непријатељ Хере, која ју је за казну претворила у роду, као што је учинила и са Антигоном, кћерком Лаомеда од Троје (Овид, „Метаморфоза“, 6.93). Герана у облику роде је покушала да отме њено дете, Мопсуса. Ово је проузроковало, по грчкој митологији, легендарни рат између пигмеја и рода. Занимљиво је приметити да је по овој причи, за разлику од каснијег симболизирања роде као птице која доноси децу, рода приказивана како отимач Мопсуса.
Пошто се раније мислило да рода у животу има само једног партнера, у раном хришћанству рода је представљала врло поштовани „бели брак“, односно частан брак.
У древној Кини, за роду се вјеровало да граби честите људе, попут флаутисте Лан Цаи Хоа, и односи их у срећније крајеве, у бољи живот.
Црна рода (Ciconia Nigra)У скандинавској митологији, Хенир је човеку дао душу која укључује свест и памћење и чини човека чоvеком. Хенирови епитети „дугоноги“ (langifótr) и „краљ блата“ (aurkonungr) указују да је вероватно приказиван у облику роде. Такав лик се појављује и у другим сјеверноевропским бајкама и митовима. Могуће је, међутим, да у овим случајевима није у питању бела рода, него типични ждрал, који се насељава на сјеверу Европе и само наликује роди али је потпуно одвојена врста.
У бугарским народним причама рода симболизира долазак прољећа (јер се у ово доба у Бугарску враћају роде са југа након зимске селидбе). У неким деловима Бугарске рода игра централну улогу у мартеничком обичају - када се угледа прва рода, вријеме је да се скину мартенице јер је прољеће стигло.
У долини реке Рио Гранде у Јужном Тексасу је 1970их примијећена „велика птица налик на птеродактила“. Претпоставља се да је у питању залутали Јабиру који се током селидбе нашао у непознатом подручју, или је у питању рода из рода Ephippiorhynchus која је побјегла из зоолошког врта исл.
У естонском језику, рода се каже „тунекург“, што потиче од ријечи „тунела“ (у естонским народним вјеровањима подземље, подземни свијет) и „кург“ (ждрал). Премда данас не изгледа логично да би се бела рода повезивала са смрћу, могуће је да су у питању биле црне роде које су данас доста ређе.
Preuzeto sa:
http://sr.wikipedia.org/sr/