Iako je u svetu ova pevačica vrlo popularna,nažalost,u našoj avikulturi je vrlo slabo zastupljena vrsta.Na početku,potrebno je odrediti tačnu biološku pripadnost vrste.“Gavran“ kao deo opisnog naziva je potpuno pogrešan.Ova ptica je oduvek bila klasifikovana pod porodicu čvoraka(fam. Sturnidae).Dugo je cela porodica ,takođe pogrešno,bila dovođena u neku vrstu filogenetske veze sa porodicom gavrana(fam. Corvidae),što je opovrgnuto poslednjom,važećom, klasifikacijom prema kojoj su čvorci u najbližoj „rodbinskoj“ vezi sa porodicom drozdeva (fam. Turdidae) i muharica(fam. Muscicapidae).Jasno,sve diskutovane grupe se nalaze u redu pevačica(ordo Passeriformes).Nažalost,ova problematika(koja je čisto lapsusnog karaktera),nije jedina glede bea kao vrste.Između mišljenja autoritetnih stručnjaka koji se bave čvorcima,i autori su retkih monografija o njima- C. Feare i A.Craig i zvanične klasifikacije,postoje nesuglasice.Kako ovaj tekst nije mesto opisivanja te resprave,navešće se svi dosad opisani entiteti roda Gracula,ali prema važećoj taksonomiji i klasifikaciji(tako će biti izbegnute eventualne konfuzije).
Osim bea(G.religiosa) u tom rodu opisana je još jedna vrsta,G.ptilogenys-beo sa Šri Lanke.Nominalna podvrsta bea(G.r.religiosa) je dužine 28-30cm.Osnovna boja je crna sa metalik odsjajem(tzv. iridescencija).Crna boja perja osim štose presijava na podrepku zadobija bronzanu nijansu.Deveto letno pero sa unutrašnje strane ima belu belu mrlju,od 4.-8. pera bele mrlje su sa obe strane,a 3. pero ga nosi samo sa spoljašnje strane.Iza i ispod očiju nalaze se žute,kožne tvorevine koje nisu operjale.Oblika su resa i na osnovu njihove rasprostanjenosti i veličine moguće je i razlikovati neke podvrste (šema!).Kljun je crven sa žutim vrhom.Polni dimorfizam uopšte nije izražen,zbog šega su polovi sasvim uniformni po izgledu.Mlade ptice imaju puno manje izražen odsjaj,rese na glavi su takođe manje.Nominalna podvrsta ima i najširi areal:Malezija,Java,Sumatra,Bali,Borneo i Bangko.
G.r.batuensis-živi na ostrvima Batu i Mentavai,znatno je krupnija ptica.
G.r.palawanensis-sa Filipina(palavanska ostrva),nešto sitnija od nominalne podvrste,sa jašim plavkastim odsjajem i kraćim kljunom.Žute rese na glavi su kraće i deblje.Treće letno pero spolja diskretno oivičeno belom bojom.
G.r.venerata-ostrva Sumbaja,Floje,Pantar...Odsjaj je više zelen,rese se na zatiljku produžuju.
G.r.intermedia-severni deo Indije,južna obala Kine,Tajland.
.Znatno sitnija od G.r.religiosa-e.Bronzana nijansa na leđima i grudima.Kljun nešto sitniji,a sve rese skoro da su sasvim spojene na celoj glavi.
G.r.andamanensis-andamansko i nikobarska ostrva.Znatno manje izražena bela boja na letnim perima.Kljun sitniji od G.r.religiosa-e,rese kraće i zaokruženije.
G.r.peninsularis-severoistočni deo Indije,vrlo slična G.r.intermedia-i,samo što je sitnija sa nežnijim kljunom.
G.r.indica-zapadna Indija i delovi Šri Lanke.Sitnija od G.r.religiosa-e(23-24cm).Bele fleke na krilima slabije izražene.Žute rese su produžene u vidu jezička koji se širi prema temenu ptice.Obrazi i delovi temena su slabo operjali sa golim površinama.Odsjaj je maslinasto-zelene nijanse.
G.r.engaensis-kljun je širok i kratak.Perje oko baze kljuna je duže i usmereno prema bazi gornje mandibule.Bele fleke se sreću sa obe strane 3. primarnog letnog pera.Rese iza oka kratke i debele.
G.r.robusta-podvrsta sa ostrva Nias,Tuangku,Bali,Sumarta i Pulon.Znatno krupnija ptica(32-36cm).Kljun je snažan,a fleke na krilima velike i izražene.Resa na zatiljku je dobro odvojena od one ispod oka.
G.r.hiberta-drži se da je nestala,živela je na nikobarskim ostrvima.
G.ptilogenys-endem Šri Lanke.Dužina 23-25cm.Ima samo jedan par resa na zatiljku,nedostaju one ispod oka.Baza kljuna je crne boje.Druge odlike ove vrste su vrlo slične običnom beu.
Beo ima izuzetno zanimljivu biologiju,što ga i čini omiljenim predmetom avikulture.Ono što je sigurno prva asocijacija koje je vezana uz ovu vrstu(odn. obe vrste) je izražena mogućnost onomatopeje(sposobnost imitacije raznih zvukova i reči).U prirodi,bez ikakvog uticaja čoveka,oglašavanje bea podrazumeva četiri tipične ture,tj.fonetske morfe(opisao ih Bertom,1970.):glasni,kratki i oštri zvukovi koje odasli primerci proizvode u opasnosti(kljun je pri tome zatvoren),meki,nazalni(nosni) zvuci uz zatvoren kljun kada su ptice u međusobnoj neposrednoj blizini,zvuci slični šaputanju koje proizvide ptice kada sasvim miruju i konačno dozivanja u vidu veoma širokog dijapazona zvukova koje ptice ispuštaju kada ostvare vizuelni kontakt između sebe.Ovako šaroliki spektar zvukova koje beo može produkovati ima i svoje anatomsko objašnjenje.Zbog ograničenog okvira teksta neće biti opisana građa i uloga sirinksa,kao zvukotvornog organa ptica,ali će biti naveden detalj koji daje eksplanaciju vokalnih sposobnosti bea.Za sam nastanak zvuka odgovorna je interakcija vazduha sa timpaniformnim membranama sirinksa koje pokreću adekvatni mišići.Kod bea kao i kod drugih izvrsnih imitatora-lirorepih ptica(fam. Menuridae),postoje čak četiri para mišića koji mogu finim i preciznim pokretima obezbediti tako raznovrsne zvukove.Npr.kod papagaja imamo dva para tih tzv. intrinzičnih mišića.Iz svega gore navedenog proizilazi odlika bea da sasvim verodostojno imitira sve što mu se dovoljan broj puta ponovi.
U prirodi ptice preferiraju šumske površine,kao i rubne delove šuma na prelaz u otvorena staništa.Mahom su frugivori(voće je glavni deo njihove prehrane),a osim njega tu su još i insekti-larve,nektar i sitnije životinje-glodari,reptili...U ovom raznolikom „meniju“ dominiraju bobice i bobičasto voće,a što je važno napomenuti,komadi su do 2cm prečnika,to treba imati u vidu kod prehrane.Navedena hraniva su i glavna smernica za ishranu u zarobljeništvu,tj.gotove hrane za bea,voće i povrće,meka(jajčana)hrana,kuvani pirinač,krupnije proklijalo semenje,brašnari,gotove smese za insektivore(bubojede),piškota potopljena u voćni sok....Nesvarene delove hrane i slučajno progutane predmete beo sa lakoćom povrati,što je sasvim fiziološki.Ono što je izuzetno važno naglasiti jeste da sva ponuđena hrana mora biti siromašna sa gvožđem(Fe) zbog toga što je ptica na to adaptovana i veoma slabo je tolerantna na suficit Fe u ishrani.Zbog toga su sveže neprskano voće ,a pogotovo fabrička hrana za bea kao kontrolisana na ove parametre,najbolji izbor za prehranu,naravno vremenom obogaćena drugim navedenim hranivima.Patološka stanja koja nastaju kod taloženja Fe u raznim organima (na šta su pored bea najosetljiviji tukani-fam Ramphastidae) nazivaju se „hemochromosis“-hemohromoza.Klinički simptomi bolesti su apatija,slab apetit,mršavljenje...Patoanatomske promene se uočavaju na jetri,u vidu otoka i povećanja.Druga patologija koja je jako česta kod bea i drugih mekokljunaca jeste nespecifična mikotoksikoza-kao posledica hrane kontaminirane toksinima(otrovima) plesni i gljivica.Promene se i tu uočavaju na jetri.Kao što se da zaključiti,mekokljunci često oboljevaju zbog neadekvatne,pogrešne prehrane,što nameće imperativ da hrana mora biti sveža,kvalitetna i prilagođena potrebama vrste(još se jednom naglašava da su dugoročno gedano gotove,fabričke hrane najpogodnije).
Kao i drugi čvorci,i beo se odlikuje dendrikolnim tipom gnežđenja(gnezda u zatvorenom prostoru-dupljama).U volieri to znači kućicu dimenzija 25x25x40(45)cm,uz otvor prečnika 8-10cm.Kod gnežđenja treba ponuditi suvo lišće,kokosovu koru,pera,livadsko seno....Mora biti postavljena prečka i sa unutršnje strane zbog saobraćanja ptica.Broj jaja je skoro uvek 2,inkubacija traje 13-17 dana i ženka u njoj više participira od mužjaka.Prilikom othrane mladih ptica,što je normalno,potrebno je znatno više proteina životinjskog porekla-brašnari i druge larve,jajčana hrana...Mladima treba 25-28 dana da izlete,a samostalni postaju za još 3 nedelje posle toga.Beo partnera odabire za ceo život.Mora im se obezbediti mogućnost čestog kupanja.Što se temperaturnih zahteva tiče,beo kao tropska vrsta iziskuje višlju temperaturu i nešto veću vlagu(65-70 %),leti se mogu držati u otvorenom,ali im zimi treba obezbediti minimum od 22 C.Socijabilnost ptica je na visokom nivou(tzv.gregarizam),u prirodi se nalaze u parovima od 10-12 ptica van perioda parenja,iako međusobno nisu agresivni i mogu se držati zajedno i kod parenja,uz veći prostor.Tipične su arborealne ptice(vezane uz krošnju drveća) i u volieri(koja inače mora biti velika jer zahtevaju veliki prostor)zbog toga mora biti dosta raslinja bilo prirodnog ili veštačkog i dosta mesta za skrivanje-zaklona.To su sve preduslovi da se dobije potomstvo.U slučaju da gajimo jedan par bea(DNK analiza),idealnim se pokazao tzv.“kavez za drozdove“-prostrana volierica sa otvorenim prednjim i gornjim delom,dok su bokovi i zadnji deo zatvoreni.
Beo se može držati i pojedinačno,ali mu tada treba posvetiti puno pažnje jer su skloni apatiji kada ne dobivaju interesovanje okoline.Ako ih držimo sa drugim pticama,potreban je veliki prostor i manja naseljenost voliere.
Nominalna podvrsta bea,zatim G.r.intermedia i G.r. indica se najčesće pojavljuju kao uzgojene ptice,i ovi entiteti su u CITES II,odn. pod LC kategorijom IUCN-a.
Sa pogleda uzgoja ova vrsta nije niti malo lak izazov.Potrebno je omogućiti dugi aklimatizacijski period za uvezene ptice,a leglo možemo očekivati samo onda kada su se uspostavili harmonični,mirni parovi.Nažalost,ova vrsta je redak stanovnik voliera kod nas,možda će ovaj tekst probuditi želju u nekim odgajivačima da se oprobaju u jednom zanimljivom i težem zadatku i obogate našu avikulturu.
Stanko Galić - Bezdan
Text postavljen uz odobrenje autora
Naslov: Beo-Indijski gavran (Gracula religiosa) 
Ned Maj 09, 2010 3:56 pm
