Domaća živina!!!

Domaća živina!!!

Domaća živina u antičkom dobu imala je više značenja:
1. Žrtvena živina i kult ptice, u vezi sa verskim božanstvima;
2. Plodnost i simbol lečenja, vezano za bolesti;
3. Korisna živina, za dobijanje jaja (malo se koristilo meso);
4. Korišćenja petlova za borački sport;
5. Kukurikanje petlova ujutru, koristilo je kao vrsta sata budilnika i za označavanje vremenskog perioda u toku dana;
6. U doba starih rimljana za proricanje sudbine (budućnosti), a najviše vezano za pobede ili poraze u ratovima.

U pernatu živinu ubrajaju se: pilići, kokoške i petlovi, ćurke, guske, patke, morke i golubovi.
Englezi ćurku smatraju „kraljicom peradi”. Pre nekoliko godina počeo se gajiti i noj, najveća ptica.
Živinsko meso je veoma „zdrava” hrana, jer sadrži najviše proteina, a najmanje ugljenih hidrata i masnoća. Veoma je izdašno, jer se može pripremiti ceo obrok uz određeni dodatak. od povrća.
Živinsko meso se koristi sveže, zamrznuto i osušeno (dimljeno).

Meso se može pripremati na razne načine pojedinačno ili uz dodatak povrća ili drugih namirnica:
- kuvanjem (krčkanjem),
- dinstanjem (pirjanjenjem),
- prženjem (sa ili bez masnoće),
- pečenjem u pećnici (ili na roštilju).

Jela od delova zivine:
Živina se može iseći na delove:
polovine, karabatake (batak i nadbatak), krila, vrat, grudi i dr.
Celi karabataci se mogu uviti u aromatično bilje i peći na roštilju, pećnici ili pohovati.
Da bi meso sačuvalo sočnost, uvija se u alufoliju. Od sitneži (krila, vrata, nogu, glave) može se skuvati supa ili čorba, a od krila, leđa i iznutrica pilav ili đuveč. Od belog mesa se mogu pripremiti odresci za pohovanje. Belo meso u komadu se može koristiti za pilav, a uvijeno u foliju (prethodno uvaljano u senf i dodatak od povrća), može se peći u pećnici. Belo meso uvijeno u slaninu može se peći na roštilju, a od kuvanog može se pripremiti ruska salata sa majonezom.
Od samlevenog belog mesa pripremaju se ukusni faširani odresci ili kroketi.

SUŠENJE MESA ŽIVINE
Meso živine u odnosu na svinjsko ima manje masnoće, nežnije je strukture i zahteva manje začina.
Dimljeno meso živine je veoma ukusno. Dimi se celo pile, ćureči batak sa nadbatakom, prsa (belo meso i dr).
Belo ćureće i guščje meso se soli i suši bez kostiju sa kožom, a karabatak sa kostima, kožom i potkožnim masnim tkivom, jer je meso na taj način sočnije.

Priprema mesa za dimljenje

Očišćeno pile se seče na dve uzdužne polovine, a veće pile i druga perad se seku na osnovne delove. Trup se soli sa spoljne i unutrašnje strane. Komadi mesa utrljaju se kuhinjskom soli i slažu na slojeve u posudu. Osoljeni se stavljaju u hladnjak i ostavljaju na temperturi +4 do +7oC. Jednom dnevno meso treba okretati. Za sitnije delove je potrebno 7—8 dana kada so prodre u dubinu mesa, a debele komade (ćureći batak) treba držati do 14 dana. Nakon toga meso treba oprati u hladnoj vodi, ocediti i osušuti.

Dimljenje mesa

Oprano meso okačiti u pušnicu i ostaviti da se cedi još 8—10 sati. Dimi se na bukovom drvetu ili bukovoj piljevini na temperaturi od 15—20oC.
Vreme dimljenja traje tri do pet dana po 8—10 sati dnevno. Posle dimljenja, meso okačiti u tamne prostorije na temperaturi 15—18oC na slabo promajnom mestu.
Dimljeno meso se konzumira suvo ili se od njega prave kulinarski specijaliteti.

Pernata živina-PILIĆI

Pileće meso ima relativno neutralan ukus. Celo pile ima prosečno 175 kalorija. Sadrži 19,1 g proteina i 11 g masti. Ima mnoštvo minerala (kalcijum, hlor, bakar, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor) i vitamine (B1, B2, B3, B5, B6, C i E). Moguće ga je pripremati na različite načine: s povrćem, voćem, raznim začinima, hladno ili toplo, uvek je ukusno.
Pre upotrebe žive domaće ili industrijske piliće treba zaklati, sa spoljne strane očistiti od perja, odseći lojnicu, a iznutra izvaditi utrobu, oprati i ocediti. Meso se kod pranja nikada ne potapa, već pere u tekućoj vodi (jer gubi hranljive sastojke). Prženje na masnoći znači, da se, meso naglo prži na malo masnoće na jačoj temperaturi nekoliko minuta. Vlakna se skupe i tako zadrže hranljive sastojke, a meso je sočnije i ukusnije.

Pernata živina-KOKOŠKA
Kokoška ili kokoš (Gallus gallus domesticus) je podvrsta ptice, koja se gaji kao živina. Rase kokošaka se dele na rase za meso i rase za jaja. Kokoš polnu zrelost dostiže sa oko tri meseca.
Cela kokoš prosečno na 100 g ima 186 kalorija. Sadrži 21,5 g proteina i 11 g masti. Kokošje belo meso ima 116 kalorija, 21,8 g proteina i 3,2 g masti. Batak sa nadbatakom ima 126 kalorija, a sadrži 19,1 g proteina i 5,5 g masti. Od minerala sadrži: kalcijum, gvožđe, fosfor i vitamine: B1, B2, B3, D. U kulinarstvu ima široku primenu, koristi se za supe, kuvana i pečena jela.

Pernata živina-PETAO
Petao je mužjak kokoške. On se razlikuje od ženke, obično je veći i teži, življe obojeni, imaju ostrugu na nogama, veću krestu, a žive poligamno. Obično pripada do 10 kokoški na jednog petla. Težina petlova varira zavisno od rase. Hranljiva vrednost mesa je ista kao kod kokoške. U kulinarstvu od mesa se priprema dobra supa, razna kuvana i pečena jela.






U

Pernata živina-Ćurka
Meso ćurke (ili ćurana) se smatra u grupi živine najkvalitetnijim, jer ukus ćurećeg mesa prevazilazi ukus mesa ostale živine. Ćurka kljukana orasima, ukusnija je i masnija, od one kljukane kukuruzom. Uhranjena ćurka ili ćuran teže od 6 do 8 kg. Uhranjena je obavijena žutom masom sala, a takova pečena je najveći gurmanski delikates. Hranljiva prosećna vrednost ćurećeg mesa u 100 g je 155 kalorija. Sadrži 23 g proteina i 7 g masti. Belo meso ima 132 g, a sadrži 22 g proteina i 4,9 g masti. Ćureći batak sa nadbatakom ima 184 kalorije, a sadrži 20,9 proteina i 11,2 g masti. Sušeni batak sa nadbatakom ima 125 kalorija, a sadrži 19,3 g proteina i 5,09 g masti.

domaca zivina je naj bolja i naj vise je volim...