VODOMAR-alcedo atthis

-Sve vrste vodomara imaju karakteristicnu veliku glavu,dugacak ostar kljun,kratke noge i kratak rep.Velicina im varira od vrapca do manje vrane.Mnogi su raznobojni,zenka ima sjajnije boje od muzjaka.Osnovne karakteristike evropskog vodomara(alcedo atthis);kljun je dugacak,tanak i ravan,od snaznog korena zasiljen prema vrhu,a na ostrim uglovima malo uvucen.Noge su mu vrlo malene i kratke,tri prednja prsta do prvog ,odnosno do drugog clanka srasla,a straznji prst je veoma mali.I rep je vrlo kratak.Perje mu je bogato i divne boje pa odozgo sija metalnim sjajem,a odozdo svilenkastim.Na zadnjoj strani glave ono je produzeno u mali stit.Vodomara ne mozemo da zamenimo ni sa jednom drugom evropskom pticom,ali bismo mogli da ga zamenimo sa inostranim vrstama njegove porodice.Gornji deo glave i potiljak ukraseni su na tamnozelenkastocrnoj podlozi uskim pegama plavim kao more.Ramena i pokrivna pera na krilima su tamnozelene boje ,ukrasena okruglim modrim mrljama ,srednji deo ledja je tirkiznomodre boje a kratki repic lazurno modar,na krajevima ridjast.Citava donja strana mu je ridjastocrvene boje,a male noge su mu crvene kao da su lakirane.Dugacak je 17 cm raspon krila mu je 27cm duzina krila 7cm a rep 4cm.Ponekad se opisuje oglasavanje ovih ptica kao pesma ali to se nebi moglo tako nazvati jer to je niz razlicitih glasova koji ipak imaju svoje znacenje.
Vodomar nastanjuje velika podrucja Evrope i zapadne delove severne Afrike.U istocnim delovima Indonezije i MaleZije mogu se sresti izolovane populacije.Nema ih na Islandu,severu Skotske,Skandinaviji te u Sibiru.Pored toga nema ih u zoni visokih planina,ni u pustinjama,jer ove ptice trebaju tokom cele godine tekucu otvorenu slatku vodu.U zapadnoj i srednjoj Evropi,vodomari su uz retke izuzetke,stanarice.Prema istoku udeo selica u ukupnoj populaciji se povecava.Putevi selidbe ovih ptica jos nisu dovoljno istrazeni.Vodomar,drugim imenom jos i vodomar-ribar, zivi uz laganu tekucu ili stajacu vodu,pre svega bistru sa malim ribama.Pored ribica uz vodu mora biti dovoljno i pogodnih mesta nad vodom koja moze koristiti kao osmatracnicu,a voli i kad je voda oivicena drvecem.Koristi reke,potoke,jezera ali i razne kanale,ribnjake i slicna ljudskom rukom oblikovana stanista.Vodomar zna i da provede pio pola dana na jednom mestu,,pogleda uprtog u vodu,u potrazi za plenom ribicama.Odjednom ce se baciti unapred i kao projektil zaleteti u vodu ,iscezavajuci potpuno u njoj.Uz nekoliko zaveslaja krilima,ponovo ce se pojaviti na povrsini i uzleteti natrag na osmatracnicu,otresajuci vodu sa krila i uredjujuci perje.Ipak,nije mu svaki zaron uspesan,vise puta ce se vratiti praznog nego punog kljuna.Vodomarova hrana se sastoji uglavnom od malih ribica i racica,a uz to i od insekata kojima uglavnom hrani mlade.Prozdrljiv je i treba mu vise hrane da se zasiti, 10 do 12 ribica dugackih kao prst moraju svakog dana da mu padnu kao zrtve da bi udovoljio zahtevima svog zeluca.Sto se tice vrsta riba vodomar nije izbirac,nego hvata svaku koje moze da se domogne,pa zna da savlada i prilicno veliki plen.Na taj plen vreba "kao macka na misa".Hvata samo kljunom pa zato cesto promasi i mora ponekad dobro da se napregne pre nego sto dodje do plena.Nacin njegovog hvatanja zahteva promisljenost u pogedu izbora hvatalista.Voda u kojoj lovi ne sme biti prwevise plitka,jer bi mogao da se povredi o dno,ali ne sme biti ni previse duboka jer ce lako da promasi plen.Dugotrajna kisa koja zamuti voduznaci za vodomara nevolju,pa cak i propasta isto tako ponekad mu i zima donese smrt.Njegov lov se zavrsava cim vise ne moze da vidi ribu.Zimi mora da se zadovolji sa nekoliko otvorenih mesta u ledenom pokrivacu reke ili potoka.Tu je,medjutim,izlozen opasnosti da zadje pod led i da vise ne nadje izlaz.I srecno uhvacen plen zna ponekad da tga upropasti.Pokusava da proguta preveliku ribu i pri tome se udavi.Riblje kosti,ljuske i druge tvrde delove hrane izbacuje u obliku grudvica.Vecina vodomara zivi u trajnim parovima.Kad je godina povoljna,s puno moguce lovine,neki muzjaci zive sa dve zenke koje istovremeno,no na razdaljini od nekoliko kilometara imaju legla.Nakon izvodjenja mladunaca,,muzjak paralelno hrani mladunce oba legla.Pri tome,moguce je i pojava vise uzastopnih legla iste zenke.U prolecnom periodu vodomari uz glasno dozivanje lete duz vode.Ako se sretne moguci partner sledi dugo zajednicko letenje tik iznad vode,pa kroz sumu do iznad drveca.Vrelo retko u tome sudeluje vise od dve ptice.Nakon toga muzjak zaposeda moguce mesto za leglo.Na nekoj strmoj ili lagano prema napred nagnutoj strmoj obali od gline ili cvrstog peska ,koja nije previse premrezena korenjem,pocinje s kopanjem,po mogucstvu u gornjem delu obronka.Lagano iskopavaju tunel s prosirenjem na kraju,dug je izmedju 60 i 90cm a u preseku ovalan,sirok oko 8cm.Komora na kraju tunela ima precnik 17cm a visoka je oko 12cm.Za razliku od tvrde gline u mekom pesku prosirenje moze biti dugo i do 100cm.Komoricu nicim ne oblazu no uskoro se u njoj nakupe nesvarljivi ostaci riba.Par sedi na grani pred obronkom,dok muzjak iznenadno ne poleti i pred mestom koje procenjuje da je pogodno ostane lebdeti kako bi kljunom udarao po podlozi.Nakon toga vraca se na granu i cisti kljun od zemlje.Uskoro mu se pridruzuje i zenka i zajedno mkopaju tunel i supljinu za leglo.Jedna ptica ostaje napolju na strazi dok je druga zauzeta kopanjem.Iskopan materijal nogama izbacuju napolje.Tek kad pocne iskopavanje prosirenog dela za leglo,ptica moze iz tunela izaci sa glavom prema unapred.Ako se kod kopanja ispreci neki kamen ili koren ptice ce zavojem tunela zaobici prepreku ili pocnu kopanje na drugom mestu.Gradnja moze trajati dve do tri nedelje.Zavrseno gnezdo obelezavaju na ulazu belim izmetom.Jedan par ponekad zapocne vise tunela ili cak iskopa i dovrsi vise gnezda.Ptice ponekad nakon ciscenja koriste stara,vec koriscena gnezda,pri cemu nije vazno dali ju je iskopao taj ili neki drugi par.Cesto se odluce i dovrsiti ranijih godina zapoceta gnezda.Vecina parova do kraja aprila ili pocetkom maja imaju spremno odgovarajuce gnezdo.Par vodomara se vezuje dozivotno i zahteva neki minimum ribolovne teritorije na kojoj ce loviti i uzgajati mlade.Na jednoj reci moze postojati ogranicen broj teritorija i samim tim i ogranicen broj parova.Muzjak se udvara zenki nudeci joj poklon-socnu ribicu,ali sve dok gnezdo ne bude gotovo,zenka ce uporno odbijati poklon.Ukupno ce sneti 6-7 jaja,na kojima ce se roditelji uzajamno smenjivati svaka tri sata naredne tri nedelje.
Nije poznato dali neka zver progoni vodomareOdrasle ptice izbegavaju specificnim nacinom zivota mnoge progone kojima su druge ptice izlozene,a jama sa gnezdom je vrlo retko postavljena tako da do nje moze doci lasica ili vodena voluharica.Ni covek bas mnogo ne napada ovog malog ribara,ne mozda zbog svoje dobrodusnosti prema zivotinjama,zato sto se ova ptica svakoga cuva,a osim toga lovci tesko znaju da pogode ovog brzog letaca.Mladi uhvaceno vodomari mogu da se othrane mesom i ribom pa ostaju duze vreme u zivotu,ali vec odrasle uhvacene ptice,nemirne su i plasljive,cesto ne uzimaju hranu i udaraju glavom po kavezu tako da brzo uginu.Po izlasku iz jaja,mladunci su goli i slepi.Roditelji ih prvo hrane insektima a kasnije ribicama dugim do 5cm.Nakon 8 dana izbijaju prva plava pera na mladuncima,mahom na gornjoj strani ledja.U dobi od 10 dana ptici progledaju.Sad je jedan od roditelja sa mladima samo nocu.Nakon dve nedelje ptici imaju perje ali sa ovojnicom kojas se kasnije gubi.Sa navrsenih 28 dana ptici izlecu iz gnezda.U pocetku ih najcesce hrani muzjak ,donosi im ribice, i pri tome ih odvlaci sve dalje od legla.Ubrzo pocinju i sami loviti ribu.U t5om razdoblju ugrozavaju ih kopci i jastrebovi kao i sumska sova.U toku leta obicno ide i drugo gnezdo vodomara,jer je posmatranjem utvrdjeno da je stopa smrtnosti kod ovih ptica veoma velika.Recimo da od izlaska iz gnezda pa do iduce sezone parenja 80 posto ugine ptica.A 70 posto odraslih ptica ugine izmedju dva parenja.Vrlo retko jedinke dozibve tri godine.Izuzetno stare jwedinke 5 godina su retkost.Ovu visoku stopu smrtnosti vodomari nadoknadjuju visokom stopom reprodukcije....
literatura;
google
wikipedija.org
wikipwedija,org/sr.
link g.podunavlje