Ovo je još jedna malo poznata vrsta papagaja širem auditorijumu. Naime reč je o australijskim papagajima koji naseljavaju unutrašnjost jugoistočnog dela ovog kontinenta. Veličina od 35cm svrstava ih u veće papagaje. Po raskošnosti boja nesumnjivo bi trebalo da zauzimaju značajnije mesto na stranicama listova koji se bave tematikom ornitologije, a i televizijske reportaže ovu vrstu nisu gotvo nikada tretirale. Razlog je verovatno i taj što ova vrsta papagaja vrlo retko zauzima prostore volijera odgajivača. Čak i u prirodnom staništu, njihova prijatna pojava je u kontrastu sa često suvim i surovim okruženjem, jer obitavaju na retkim većim trnovitim akacijama, čijim plodovima se uglavnom i hrane, dok na granama provode veći deo dana preokupirani sami sobom, kao da su svesni svoje lepote.
Boje ovih papagaja variraju čak i u jednoj oblasti. Na jugu mogu biti i veoma veliki i jarko, intenzivno obojeni, dok su njihovi srodnici iz severnijih delova manji i na njima dominira vojnička zeleno-žuta boja. Naravno, ja ću vam predstaviti ovu južnu, koloritniju populaciju.
Osnovna boja im je intenzivno zelena, iako i tu ima puno nijansi, čelo je crveno, a deo iznad kljuna je crvenkasto-braon. Teme i gornji deo potiljka su zeleni. Na vratu imaju jedan deblji žuti okovratnik. Obrazine su plave boje. Plašt i leđa su tamnoplava, dok je trični deo zelen. Stomak je tirkizno zelen, a po sredini je jasno uočljiv zlatno-žuti prsten koji pri dnu dobija i crvenkaste obrise. Krila su dužine oko 17cm. Pokrivno perije im je zeleno, a u sredini žuto. Spoljašnja strana tih pera je plava, a odozdo crna. Rep je dužine 17-19cm. Srednja pera u repu su maslinastozelena, sa nešto plave nijanse. Sa spoljašnje strane su tamno plava sa belim krajevima. Donja strana repa je svetlo plava. Iris je tamno braon. Uski prsten oko očiju je sive boje. Kljun dužine oko 2cm je sivo-beo. Noge su sive sa tamnim noktima. Ova vrsta papagaja ima dve podvrste, i to bledozeleni barnard i klonkur barnard. Genezom su u zatočeništvu dobijene izabel, plava, žuta, albino i pastel žuta mutacija. Ženka je u odnosu na mužjaka nešto manja i intenzitet boja je slabiji. Zbog žutog kruga na vratu dobili su još i naziv prstenovrani papagaji.
Kao i većina australijskih papagaja i barnardi su veoma blage naravi, a oglašavanje im je umilno i tiho. Jedino je nešto glasnije u periodu parenja u čemu prednjače mužjaci jer je to i način da se nametnu i osvoje ženke, sa kojima će se, sa prvim prolećnim zracima, spariti i u dupljama akacija polažući 3-5 jaja, na kojima će ženke ležati 21-23 dana, produžiti svoju vrstu. Mladi će posle pet nedelja napustiti gnezdo, ali će ostati uz roditelje još mesec dana, posle čega će se potpuno osamostaliti.
Iako bernard ne spada u papagaje govornike to nikako ne isključuje ovu vrstu kao izuzetnog kućnog ljubimca. Sa životnom vekom oko 30 godina, veoma blage naravi i pripitomljive, krotke naravi, izuzetnog kolorita, gracioznog hoda i držanja, prijatnog oglašavanja i nedostatku afiniteta ka grickanju nameštaja, nedvosmisleno stiče kandidaturu vašeg potencijalnog miljenika. Imajući u vidu i njegovu raritetnost moje sugestije o izboru su izlišne.
Hrane se oubičajnim semenjem za srednje i velike papagaje uz dodatak voća, povrća, zeleniša, vitamina i minerala, a već posle par nedelja neće se ustezati da parče ''Plazma'' keksa uzme iz vaše ruke. Komadiće voća i povrća konzumira držeći ih u nozi, pa ga je i u toj pozi jako jepo videti.