Vrapcoliki papagaj (Forpus coelestis)

Ova vrsta papagaja naseljava Južnu Ameriku, Vrapcoliki papagaj je najmanji papagaj, veličine 10-13 cm, životni vek im je 20 godina. Oglašava se prijatnim i mirnim zvukom, sličan domaćem vrapcu, po čemu je i dobio naziv "Vrapčasti papagaj".Pripadaju rodu forpus koji ima 7 vrsta i 14 podvrsta. U zarobljeništvu se uglavnom uzgajaju zelene mutacije, a pol im se određuje tako što mužijak ima plave nijanse (šare) na rubovima krila, ili repu, ženke su svetlije boje sa manje plave boje, ili ih čak i nemaju... Hrane se mešavinom zrnevlja za srednje papagaje, (izbegava se suncokret davati), sa dodatkom dosta voća i povrća. Polno su zreli posle jedne godine, ženka polaže 3-5 jaja, na koje leži 18-20 dana, mladi ostaju u gnezda posle 4-5 nedelja. Treba ih držati u paru, jer su vrlo agresivni prema svojoj vrsti i prema drugoj vrsti. Jako su plašljivi... Dosta su otporne na hladnoću, pa se mogu držati spolja tokom cele godine...

Toliko od mene, napisao sam nesto osnovno što sam uspeo da zapamtim o Vrapcolikim papagajima, nije nešto posebno ali nadam se da za početak može da prođe. Želeo sam samo nekako da počnem ovu temu, pa sada ako ima zainteresovanih neka se priključe.. Pozz svima

Nisu najmanji, najmanji papagaji pripadaju rodu Micropsitta i to su:
Micropsitta pusio
Micropsitta keiensis
Micropsitta geelvinkiana
Micropsitta meeki
Micropsitta finschii
Micropsitta bruijnii

Super... Hvala na informaciji. Ja sam napisao ono koliko ja znam, ovo je bio cilj da se započne ova tema o ovim papagajima.. Ali slabo ima zainteresovanih...

Пошто сам имала много користи од овог форума, а и још неких где сам објавила овај текст, не би било у реду да га не објавим и овде.

Сада сам уграбила малчице слободног времена и превела текст Међународног удружења за врапцолике папагаје (http://www.internationalparrotletsociety.org/intro.html) који можете да прочитате у наставку. У овај текст су увршћени још неки подаци.

Врапцолики/врапчасти папагај (лат. Forpus Coelestis, енг. Pacific/Celestial Parrotlet) насељава Перу и Еквадор. Дугачак је у просеку 13 cm, а тежак око 30 g што га чини најмањим папагајем на свету. Основна, природна, боја овог папагаја је маслинасто – зелена. Да би се утврдио пол папагаја, није потребна ДНК анализа, већ се утврђује на основу боје перја. Мужјаци имају кобалтно – плаву пругу која се протеже изнад ока ка врату, какву имају и на задњици и спољашњем делу крила док женке имају смарагдно – зелену пругу код очију, тамну маслинасто – зелену боју леђа и крила и жуто – зелено перје око лица.

Полну зрелост достижу са шест месеци, али се размножавање не препоручује пре прве године. Гнездо мора да буде величине 20 cm x 15cm x 15cm са рупом пречника 6cm. Познато је да је врапцолики папагај изузетно територијалан, па се зато никако не препоручује држање више од једног пара у кавезу. Температура просторије у којој борави овај папагај би требало да буде 17 ºC што је, кажу, за њега савршено. Најнижа температура је ноћу 13 – 15 ºC, а у време размножавања и подизања младих треба да буде 20 ºC . Висока влажност ваздуха им прија, па је у време парења потребно обезбедити и овај услов. Женка снесе 4 – 6 јаја, а инкубација траје 19 – 24 дана. Ручно храњење младих треба почети са 14 дана старости. Треба напоменути и то да је ову врсту папагаја неопходно прстеновати што се ради са 8 дана.

Смештај (кавез). Овим љупким папагајима немирне и разигране природе потребно је обезбедити што пространији кавез. Најмања величина је 80 cm (дужина) x 40 cm (ширина )x 40 cm (висина). Размак између жица кавеза не сме да буде већи од 1,5 cm .Ако је могуће, ипак, направити/купити већи, јер су ови папагаји веома активни. Кавез на дну мора да има посебну жицу која спречава папагаја да дође до измета и осталог што може да заврши у кутији (тацни). Хранилице не смеју да буду, чак ни делимично, покривене (као што је то код већине кавеза код нас где постоји жица која „поклапа“ и придржава хранилицу), јер врапцолики папагај неће хтети ту да ставља главу и може угинути од глади. Зато хранилице морају да буду потпуно доступне, откривене. Хранилица и појилице треба да буду постављене тако да измет никако не може да доспе у њих.

Стајалице морају да буду од дрвета еукалиптуса или јужноамеричког дрвета званог „мансанита“ што ће омогућити правилан развој ногу. Како би се канџе Вашег љубимца правилно трошиле, ставите једну пешчану грану (никако не пешчану навлаку за гране, јер оне праве ране на стопалима Вашег папагаја) у кавез

Кавез никако не сме да буде на промаји или непосредно изложен сунчевој светлости. Такође, не сме да буде близу расхладних уређаја (климе), већ да буде на сигурној удаљености и да хладан ваздух не дува право у кавез. Сместите га у миран угао просторије у којој се стално нешто дешава (на пример, дневни боравак). Препоручљиво је ноћу покрити кавез како би птица имала чврст и здрав сан и како бисте могли да одређујете дужину дана (важно за доба митарења (мењања перја) и размножавања). Врапцолики папагаји морају да имају најмање 12 сати ноћног сна.

Поред великог кавеза, на располагању морају да имају што више разноврсних играчака јер ће, у супротном, то постати Ваше ствари. Врапцолики папагаји су праве лоптице живахности које ће сате провести у игри, љуљајући се, пењући и играјући се бројним играчкама које је неопходно обезбедити. Канапи, мердевине, играчке од коже које могу да жваћу, звонца, перлице (куглице) и прстенови (кругови) су им омиљене врсте играчака. Они имају изузетно снажан кљун у односу на своју величину, те је зато потребно да играчке буду чврсте. Одговарају им играчке за нимфе и конуре, никако за тигрице или фишере. Редовно проверавајте играчке и стајалице да немају оштре ивице или делове у које би се заглавили кљун или прсти.

Исхрана врапцоликих/врапчастих папагаја мора да буде изузетно хранљива јер су, како смо већ рекли, веома живахне птице. Залогај по залогај, они поједу, веровали или не, више од аре макао! Врапцолики једу више од нимфи и чак више од мале конуре, зато морате да им обезбедите велике количине разноврсне хране. Свежа високо-квалитетна зрнаста храна је неопходна. Храна за нимфе и друге врсте папагаја чији кљунови који нису много заобљени је за њих савршена. У исхрану треба уврстити и ограничене количине семенки сунцокрета и конопље. Врапцолики папагаји нису склони гојењу. То је вероватно стога што имају брз метаболизам и што су изузетно активни.

Осим зрнасте хране (семења), неопходно им је обезбедити свеже воће и поврће сваког дана. Они свакодневно жуде за свежим воћем, поврћем, зеленишем, клијавим семеном, хлебом од целог зрна (интегрални) пшенице, куваним пиринчем, тестенином, кромпиром и сировим пасуљем (ово треба проверити; изворно пише „dried beans”, што ће рећи само очишћеног од љуске, али свеж, сиров). Свакодневно свежа вода, минерални камен и сипина кост увек морају да буду на располагању. Посластице могу да им буду разноврсне житарице и друга храна богата беланчевинама. Храну увек треба давати свежу, по правилу: што не би дао детету, не дај ни папагају.

Могу се држати као јединка и у пару. И једно и друго има своје предности и недостатке. Ако се држе у пару, онда је најбоље одмах купити пар, а не накнадно куповати птицу, јер је ће се први папагај поставити као доминантан и постати посесиван и љубоморан на нову птицу, па је због тога нападати и повређивати. Може се десити да је никад не прихвати као свог пара него да у њој види супарника. „Дељење“ не постоји у речнику једног врапцоликог.

Ако је врапцолики/врапчасти папагај ручно храњен, биће предиван љубимац и брзо ће се уклопити у Вашу породицу. Пошто су изузетно виспрени и паметни, могу да науче да говоре као и разне трикове. Оштроумни и неустрашиви, ови радознали мали папагаји могу да западну у многе невоље ако нису под сталним надзором док су изван кавеза. Познато је да су изузетно територијални и да нападају друге љубимце, поготово друге птице, у кући. Треба напоменути да веома рано морају да буду научени да не прате свуда по кући свог власника или да се необуздано понашају у кући. Нажалост, многи папагају угину услед незгода које су могле да буду спречене.

Gaji li neko ovu vrstu jos?

eto kod mene se vode ogorčene borbe ove godine sa 4 para vrabaca. prvi par sam dobio nekom trampom ,poslje su mi se svidjele pa sam nabavio još ptica. dosta su tihe mirne i tihe, a to je dosta bitno ako živiš u gradu pa vodiš rat sa susjedima. dva para mi "kao" nešto rade a 2 para ni da bi. prilično su mrljavi i pepavi,bar ovi moji. sad imam 3 mlada i nešto punih jaja pa če se brojčano stanje vjerovatno još popravit. mada kod kolege ima 1 par ,evo četvrti put mu rade , zadnje leglo 3 žuta i 2 zelena.
ali po mom mišljenju jako interesantne i praktične ptice u uzgajateljskom smislu, pošto ima jako puno mutacija ,otvara se jako puno prostora za dugogodišnja pokušavanja i istraživanja. nešto poput rozenkolisa. lako bi se mogao opredjelit samo na njihov uzgoj.
bez obzira ,ne odustajem, u kontaktu sam sa puno iskusnijim uzgajivačima pa ču vidit kako če se stvari dalje odvijati

Nabavio sam od prijatelja 3 para vrapcolikih dva para zelenih i jedan par zeleni x plavi i juče je jedan par poceo da radi pa me zanima vasa iskustva u odgoju......

pozdrav Matija! pa ja baš i nemam nekog svog iskustva pošto se relativno kratko bavim njima. dosadašnje moje druženje sa njima više se zasniva što sam se informirao kod drugih i neka svoja zapažanja. uglavnom, imam 4 para, 2 rade ,a 2 ne za sada . za ova 2 koja ne rade u biti neznam koliko su stari ali mi se čini da su dosta stariji od ovih koji rade. držim ih u relativno velikim kavezima 130*90*60 par po par. stavio sam im u početku po 2 gnjezda . po jednu kučicu od dasaka i po jedan mali panjić. ovi koji rade su odabrali pravljena od dasaka. gnjezda su 15*20 i visine 25 cm. pripremao sam ih više manje ko i ostala ptice (jaja,klijano,mrkva, malo vitamina). primjetio sam da se lako debljaju te sam im postepeno smanjio suncokret na minimum. umjesto suncokreta im dajem konoplju,koja je također relativno masna,nutritivno je bolja a i djeluje podražujuče. koje zrno sucokreta im dam za jačih zima. normalno voče povrče . dajem im također kojekakvih trava. sada im dajem mješavinu za kanarince pomješano sa prosom( cca 1kg mješavine i pola kg prosa),malo pojačam sa konopljom i vidim da su to prihvatili odlično. mlade prstenujem sa 4 mm . ove koje sam do sad dobio odvajao sam sa 3 tjedna nakon izlaza iz gnjezda,bez ikakvih problema. sada sam nabavio još 3 mlada žuta (lutinci). u pregovorima sam za američke žute i bijele(ptice sa crnim očima). kontaktirao sam i sa nekoliko uzgajivača iz subotice sombora. mislim da je kod vas puno jača ponuda . u Hrvatskoj je svega nekoliko nas koji ih držimo tako da se ista krv vrti u krug.

Drago kakve ima veze boja ociju ?

obični žuti i obični bijeli (lutino i albino) imaju crvene oči. american white i american yellow imaju crne oči . koliko sam ja upoznat. nek me neko ispravi ukoliko sam u krivu.

Glavna odlika albino i litino mutacije su crvene oci. Kod nas se prave odstupanja od toga, pa bele i zute ptice sa normalnom bojom ociju zovu -||-.

Ja sam mislio da im nesto posebno u vezi ociju sta znam:D 

i ovi amerikanci su također samo još jedna mutacija. mene interesira koja je boja podperja(raspuhati pokrovno perje) i boja kože. ako ima neko?!?

Da li neko zna gde moze da se, u Beogradu ili okolini ,kupi ovaj papagaj ? Interesuje me plavi . Pozdrav