Srpski visokoletac

Misici dobrog SVL...


MISICI

Dobar misic je elastican,gipak i pri opipavanju mek.Sto mu je masa veca to bolje.Ruzicaste je boje i dobro prokrvljen.Da je ruzicasta ili plavocrvenkasta boja misica odlika ptica dobrih letaca,pokazuje i gradja misica domacih ptica slabih letaca kao sto su kokosi ciji su prsni misici sastavljeni pretezno od belih vlakana i bele boje.Crvena vlakna u misicu su tanja,ali sadrze vise krvnih sudova,sto znaci i vise snage za let.Boja misica u toku sezone utakmica,moze da nam da podatke o tome da li je golub u top formi ili jos nije.Misice najbolje vidimo ako obema rukama uhvatimo goluba a vrhovima prstiju obema rukama razmaknemo perije c letne kosti i okrenemo ga uz duvanje po misicima.Los misic je tvrd,krut,blede boje i malog volumena.Pri opipavanju misica ne sme da nas zavara potkozni sloj masti kod pregojenih golubova

RAVNOTEZA I KRILO

Krilo je osnovni pribor za let jednog goluba.Zajedno sa repom,pomaze golubu da se odrzava u vazduhu.Od dobre gradje krila zavisi da li ce naprezanje goluba pri letu sa stanovista potrosnje energije biti optimalno,ili ce naprezanje biti vece nego sto je potrebno.U koliko su napori veci zbog gresaka u gradji samoga krila ili neuskladjenosti duzine krila sa tezinom tela,i golub sa drugim odlicnim predispozicijama za let nece dati ocekivani rezultat.Tezina tela goluba i tezina krila zajedno sa duzinom krila su tri tacke ciju medjusobnu uskladjenost nazivamo ravnoteza goluba,pa tako govorimo da golub ima dobru ili losu ravnotezu.Brlo je tesko u pocetku biti vest u proceni od oka,ipak mozemo sebi pomoci ako otvorimo brhunskog letaca.Kod njega je ova karakteristika ne sumnjivo prisutna i pruza nam predstavu o ovoj vrsti razmera.Sledeca tacka u oceni krila je ventilacija,ventilirajuci zavrseci krila.Vidimo je ako desnom rukom uhvatimo goluba a levom otvorimo krilo pod uglom od 90stepeni.Medjuprostor koji zapravo razmak izmedju 4 zadnja udarna pera nazivamo ventilacijom.Ona takodje stedi energiju jer je golub sa ovakvim krilom lakse sece vazduh pri letenju,dok je kod zatvorenog krila otpor vazduha veci,pa samim tim i napor da se sto duze odrzi u vazduhu.Krilna pera narocito udarna, u procesu letenja se uvijaju dole gore.Ukoliko su vrhovi pera elasticni golub leti bez poteskoca.Kruta i prejaka pera bez savitljivih vrhova umaraju goluba.Obu gresku cemo prepoznati golim okom ako je badrljica pera debela prema vrhovima,a opipom ako je suva krta.Golub bez savitljivih krilnih vrhova ukoliko se oni lome u pucaju nije ptica dobrog zdravlja.Takve golubove treba izbaciti iz priploda.Jedno krilo goluba ima 2 dela:aktivno krilo i pasivno krilo.Aktivno krilo je onaj deo krila hna kome se nalaze letnje peruske,a pasivno krilo cine peruske koje su usadjene u podlakticu.Golub dok leti njegovo aktivno krilo radi,dok pasivno miruje.Pri letenju u visini pasivno krilo sluzi kao stabilizator.Slabo razvijeno straznje krilo,krilo koje ima malu povrsinu,tj.krace peruske koje cine straznje krilo uskim,spada u ozbiljne greske.Duboko dobro razvijeno pasivno krilo pomaze golubu da sa manje napora leti u vis,manje se umara u kruznom letu,lakse i sigurnije spusta.Vrhonski letac je jedna MASINA sastavljena od mnogo vise SRAFOFA nego sto je nasem oku moguce da vidi.

PUT DO USPESNOG JATA

Najbrzi pravac kojim treba ici da bi se doslo do jednog jata,koje ce u mogucnosti da izleze natprosecne potomke u broju koji moze da zadovolji golubara koji golubove sprema za takmicenje,jeste put ukrstanja dveju nesrodnih krvnih linija golubova,koje su nastale visegodisnjim uzgojem u srodstvu,i ciji su sportski uspesi na zavidnoj visini...
Kod drugih vrsta sportskih golubova,ovaj put do jata uspesnih letaca se potvrdio,i u krugovima odgajivaca i teoreticara on se smatra najcelishodnijim,jer najbrze vodi do cilja.Pa ipak oni koji na pr.gaje postare,imaju u primeni ovog puta manje problema nego nas aktuelan odgajivac,posto je stepen zrelosti same rase veci,nego sto je slucaj sa SVL.Kod ovih golubova postoji preko 30 selekcionih sojeva,letacki briljantnih,a pojedine kombinacije ovih linija su vec proverene,dok je kod naseg goluba problem pronaci vise krvih linija golubova koje se uklapaju i dopunjavaju.U odnosu na ova ogranicenja,ipak je put ukrstanja dveju nesrodnih krvnih linija golubova,najperspektivniji za proizvodnju takmicarskog jata SVL.Da bise ovo razumelo i bilo prihvaceno treba ukratko istaci samu sustinu ovog puta,i objasniti zasto ga treba uvazavati...
Golubovi nastali visegodisnjim uzgojem u srodstvui naslednoj masi imaju vec ucvrscene kvalitetne karakteristike,koje zelimo da i njohovi mladunci od njih naslede.Za uspesan uzgoj SVL odlucujuci su kvantitativni odnosi,tj.koliko je ukupno izlezeno mladih golubova u toku godine-zaista kvalitetno,a koliko njih su osrednjeg kvaliteta i skart,Mnogo mladunaca vec u godini kojoj su se izlegli nestane,a i oni koji su ostavljeni za iducu godinu ne docekaju dan utakmica u dovoljnom broju koji bi zadovoljio takmicara.Na utakmicu stigne dosta mali broj golubova iz jedne sezone lezenja,a od njih se zahteva sa ostalima ,prikazu jedno jato u najboljem svetlu...

Golubovi u jatima gde vlada velika varijabilnost u kvalitetu priplodnih grla,tesko da su u stanju izvesto dovoljan broj mladunaca,da bi ovi zajedno sa starijim golubovima takmicarima,svake godine mogli uspesno izleteti nekoliko utakmica.Iz navedenih razloga,u jednom jatu treba da bude i jedna krv,ujednaceni golubovi,gde je svaki potencijalno toliko kvalitetan,da moze da se napravi rezultat.Ukrstanjem dveju nesrodnih linija i dobijanjem jedne medju krvi,ovaj uslov jedinstvene krvi u letackom jatu vec biva ispunjen.
Ako 2 nesrodne linije,koje su nastale putem uzgoja u srodstvu ukrstimo,njihovi mladunci bivaju u pravilu vitalniji,robusniji i zdraviji od mladunaca gde je jedna krv,tokom vise godina uzdrzava bez osvezenja.Ovaj priliv zivotnosti i snage izazvan ukrstanjem,naziva se heterozis efekat.Posledica ukrstanja je ono sto i treba nasim golubovima,da izdrze velika naprezanja u vazduhu.
a) sto krecemo sa dobrim priplodnim zivotinjama,
b)dobijamo jedinstvenu krv u jatu,
c)mladunci imaju izrazenu vitalnost.
Trazenje linija koje se uklapaju i dopunjuju,jeste tacka na kojoj treba duze da se poradi,ali ako se u ovome uspe-to istovremeno znaci trajan uspeh.
Luckyboy citaj ovo...:
Nije dovoljno da se za pocetak kod nabavke golubova nabavi svega nekoliko zivotinja i sa njima pocnu parenja;potrebno je da se dodje do veceg broja grla jedne i druge familije jer se u uzgoju sportskih golubova ne postoji uzgoj sa 0% skarta,a ovo znaci da i svi parovi koje smo oformili,ipak nece izleci jedno vredno potomstvo.nabavka jesenjih mladunaca moze nam pomoci da baza sa kojom startujemo bude sto sira jer su kasniji izlezeni mladunci jeftiniji.
Mnogi odgajivacikojima se posrecilo da su na putu ukrstanja uspeli,i dosli do noga sto se naziva uspesnim ili sampionskim jatom,misle da ce mladunci ovih tek biti "asovi" u priplodu jer su odlicni letaci.Na zalost nije tako jer su oni u upotrebi dobri samo kao letaci a u priplodu su beznacajni i neupotrebljivi...Ovo se moze objasniti time,da je doslo do jos jednoga novog osvezenja krvi.
Veliki broj mogucnosti stoji nam na raspolaganju ako smo uspeli da dodjemo do dve nesrodne linije koje odgovaraju jedan drugoj.Upravo je bilo reci o ukrstanju tih linija i polsedica ukrstanja tih linija i poseldicam ukrstanja u vidu ptica odlicnih letaca,Odgajivac moze istovremeno na kontra familiju,letacki koristiti i obe linije samostalno.Dakle golubove A medjusobno u daljem srodstvu kao i golubove linije B,a jedne golubove imamo u kombinaciji A+B.
Korist od ovoga modela je u tome sto se baza obe linije bioloski podmladjuje u svom izvornom obliku,i ne dolazimo u opasnost da nam jednoga dana jato zbog starosti golubova.Uz ovo imamo i mogucnost da stvaramo i hibridne letace.

koja je to sila ja 15 sati ne bih mogao da pesacim a tek da letim hehe

Crvenac ili darcin je prelep obozavam ih...

Super tekst, Bobane pomenuo si da tvoj slv prijatelj starijeg tipa, mene zanima ta tema. Koja je razlika u izgledu i bojama od ovog danasnjeg. Ako mozes da mi kazes gde tako nesto mogu da procitam. Cuo sam da su do prvog i drugog svetskog rata ti golubovi imali "gace" , pa da su zbog rata popustani. Da li je to istina i ima li jos neke razlike? Sem togo sto u danasnjem slv tece tiplerska krv. Vidjao sam po Bgu divlje golubove sa gacama, pa mi to zagolicalo mastu!

Imas na tu temu na mnogim forumima o svl vodi se maltene rat sta su pravi svl a sta melezi. Pojava gaca je moguca mada ne i cesta kod starih svl, tacnije blagih carapa , gace su ono bas dugo perje po nogama.

Da nisu bas gace, vec operjanost nogu do samih prstiju. Dok se prsti vide! Nisi mi odg sta podrazumevas pod stari tip svl ?

To je duga prica, ukratko ne meleze vec golubove koji odgovaraju standardu koji postoji za svl a koje danas retko ko postuje vec samo let .

[IMG=https://2img.net/r/ihimizer/img227/4065/normal844623.jpg][/IMG]


Pogledaj i gornjr slike od petra

Dragi formasi moje ime je Goran Maric a nadimak Macak. Trenutno tj, zadnjih 15-tak godina zivim u Australiji a inace sam odrastao u Bijeljini. Dugo sam drzao i kanarince kako bojase tako i pjevace ali se od golubova i pasa neodvajam od kad sam saznao za sebe. Odgajam SVL-e ali u starom tipu Nisam znao za ovaj sajt te sam ga slucajno nasao surfajuci po internetu i veoma mi se svidjaju izlaganja Petra Civijasa.
Svima puno pozdrava i dobar let od Macka.

E tvoj golub na slici je postavljen kao primer pravog svl. Pozdrav za Gorana od Bobana.

Uploaded with ImageShack.us
Evo moje ekipe mladih koji ce leteti ove godine.Pozdrav svima...

Dali se po oku goluba moze utvrditi da je poletan ili tvrdi,sta bi rekli za ovakvo oko...



Uploaded with ImageShack.us

Evo jos jedne slike [isti golub]



Uploaded with ImageShack.us

Karakteristike goluba posmatranjem oka je ustaljena metoda kod golubova pismonosa.I to je vec apsolvirano i ustaljeno kod njih.Primetio si da pored svakog goluba postoji i slika gde je slikano samo oko.
U oku postoje tzv.5 ocnih krugova (kolutova) koji su svaki zasebno bitni za pojedine osobine.Ne bih sad o tome jer je to za pismonose.
Kod naseg Srpskog Visokoletaca se nije islo toliko daleko da se primerci uporedjuju kvalitetom prema oku.Sto zbog neiskustva sto iz finansijskih razloga jer je to ipak nauka i za to treba dosta para,dosta odricanja i pravih ljudi koji bi to nesto dokazali ili osporili.
Za ocenjivanje ptice na prvi pogled i dan danas se ljudi hvataju za poreklo.To je br.1.Ako je od nekog poznatog golubara,onda je to dobra ptica,ako nije ,onda
ko zna i automatski pada vrednost golubu iako je mozda on za klasu bolji od ovog sa ,,pedigreom".
Ova ptica ima lepo oko...tzv.,,polukonoplja oko" i ima predispozicije da je dobar letac.E,sad.Ima tu jos mnogo,mnogo drugih faktora koji uticu da li ce ptica izleteti ono sto se od nje ocekuje ili nece.
Mnogi golubari su upropastili svoje ptice neznanjem.
Prva stvar koju treba da znas i da shvatis ,je da pticu moras POSTOVATI.
Kada to odradis,posle je sve lakse.
pozzzz...

eh danas sam i ja postigao rezultat sa 8 golubova 10h i 52minuta...

Bravo Petre teraj dalje...............

Petar ::

eh danas sam i ja postigao rezultat sa 8 golubova 10h i 52minuta...

petre toje odlican rezultat, tim rezultatom mora biti zadovoljan svako ko cuva visokoletace.svaka cast tebi i tvojim golubovima.
posto sam sudija za srpske visokoletace zanima me za koliko tvoji golubovi hvataju vis,idu li u pogubljenje dali ih boksiras u pripremama i hranis po nekoj od tablica.a inace BIO sam u 416.2.iako vise ne cuvam golubove drago mi je kad neko napravi rezultat pa makar 4.00.

pozdrav od jevca.

ja sam sa ovim rezultatom medju prvih 20 najverovatnije,nisam jos tacno siguran,vis postizu od 20min do pola sata,naravno da idu u pogubljenje,svi su boksirani u boksovima u koji staje 8 golubova...hvala svima

Danas je terano kod nas regionalno takmicenje,od 65 takmicara postignuto je petnaestak rezultata,ja danas nisam imao srece falio mi jedan golub za rezultata 3 goluba mi nije palo...jbg...

Evo malo o istorijatu Srpskog Visokoletaca koga su ,,sklonili"(neznam zbog cega) i nisu upisali u njegov standard...

ISTORIJAT
Oko 2.000 god. pre Hrista u toku velike seobe naroda, mnoga plemena su napustila Vavilon i naselila centralni Balkan. Sa sobom su doneli kulturu i religiju, a u okviru nje i Vavilonsku svetu pticu - goluba.
Vekovima selekcioniran da "dotakne nebo" i donese poruke bogova, ovaj glub se jos tada odlikovao visokim kruznim letom.
Rimnjani ce sve ove narode nazvati Ilirima, a njihovog svetog goluba Columbia Illyrica.

Razvojem hriscanstva ilirska svetilista postaju hriscanske crkve, a ilirski sveti golub shodno hriscanskim ucenjima, u Srbiji dobija ime Arhangel.
Iz tog vremena postoje zapisi da je odgajan na dvorovima plemica, po manastirima i crkvama, ali i po gradovima i selima. Jedan dokument iz 1349. god pominje golubove, Bozje Arhangele na imanjima Pecke Patrijarsije.
Zena kralja Urosa I, Jelena Anzujska(13 v.) na dvoru odgaja ove golubove, a svoju zaduzbinu islikava desetinama prelepih cubastih golubova (Gradac, Brnjci). I niz drugih zapisa dokumentuje kontinuitet ove rase na tlu Srbije kroz ceo srednji vek.

U vreme turskog ropstva srbi i dalje odgajaju svoje "cubaste" Arhangele koje prema zapisima turci zovu "Feslije"- kapasti. Za razliku od njih donete turske rase su "Te-fesi" ili bez cube - uglavnom prevrtaci - tanjirasi.

Na prostorima od Ugarske do Kosova i Metohije i od Nisa do Smiljana (Dalmacija), zadrzace se iskljucivo Srpski cubasti golub koji se odlikuje kruznim, mirnim i visokim letom, dok ce u Bosni i Makedoniji nadvladati turske rase Dunek, Masarka i Izmirac.
U to vreme zbog izolovanosti razvijaju se sojevi srpskog visokoletaca medju kojima ce se posebno oblikovati i utemeljiti Beogradski, Niski, Smederevski, Krusevacki...

U toku velikih seoba Srba ovaj golub ce naseliti i sva podrucja koja naseljava srpski zivalj. Tako ce stici do Budima i Peste, Slavonije, Like , Dalmacije...Sve danasnje rase cubastih visokoletaca od Budimpeste do Kotora i od Zajecara do Istre, poticu od starog srpskog ili tacnije ilirskog goluba.
Posebno u Vojvodini, srpski golub ce doziveti procvat. Od grada do grada, od sela do sela, srpske porodice ce vekovima odgajati donete srpske cubaste visokoletace.

Beogradski pasaluk, a posebno grad Beograd, ocuvace mozda najznacajniji i najjaci soj srpskog visokoletaca. Po oslobodjenju od Turaka, knezevina Srbija dozivljava procvat, pa se i srpski visokoletac mesanjem sojeva istice svojim kruznim, visokim, ali i izuzetno dugim letom.
Prema zapisima iz istorije ove rase vec tada imamo jata koja lete u visinama svetlucavih tacaka po 7-8 pa i vise sati. Taj deo istorije ovog goluba je dokumentovan obimnom istorijskom gradjom i zapisima.

Vec 1905 god u Beogradu se osniva I Beogradsko drustvo vidjenih golubara u kafani Mice Miljkovica.
Godine 1910. starom drustvu pristupaju svi beogradski golubari i osniva se novo, veliko I - Beogradsko drustvo golubara.
Posle I sverskog rata obnavlja se 1922. god. I - drustvo, 1924. god. formira se II - drustvo, a 1928. god. i III - drustvo. Iz tog perioda treba pomenuti vrsne odgajivace: Milana Stanisavljevica "Tislera",
Mirka Njemeca, Djenerala Barjaktarevica, Jovana Markovica, Branu Todorovica - profesora, Ziku Kapunca, Karlo Smita, Milana Bandista, Mitu Uzara, Kolakovic - trgovac, Djoku Djordjevica - kasacionog sudiju, Tucakovica - upravnik grada Beograda, Karla Fospihala, Mihajla Stankovica - pukovnika, Iliju Batica, Spasu Petrovica, Djeneral Jankovica, Micu Miljkovica - kafedziju...

Pred II svetski rat, Beograd je daleko najjaci golubarski centar u kraljevini Jugoslaviji. Prema proceni cika Joce Naumovica u Beogradu je tada bilo 4 drustva i preko 600 clanova - odgajivaca. Javljaju se "nove snage" , mladji golubari cija jata znaju da "paraju oblake" od jutra do zaranaka. Medju njima se isticu sojevi Andre Bihela, Slavka Vasiljevica, Laze Dimitrijevica, Jovana Naumovica, Mihajla Todorovica, Petra Miljkovica...
Posle II svetskog rata golubarstvo je izuzetno popularan hobi. Pocinju takmicenja izmedju krajeva Dorcol, Cubura, Zvezdara, Vozdovac, Dusanovac, Senjak...
Godine 1951. obnavlja se I Beogradsko drustvo golubara na Cuburi u zgradi drustva ul. Cuburska br. 3. Iz ovog drustva ce do 1965 god. iznici na desetine novih drustava, te ce se formirati Savez Beograda, a nesto kasnije i Savez Srbije odgajivaca golubova Srpskih visokoletaca.Rasa ce se standardizovati, izradice se pravilnici i niz akcija ce ovu rasu dovesti do vrhunca.

Danas u Srbiji ima vise od 600 udruzenja odgajivaca, a godisnje se izvede preko 150.000 mladih golubova ove rase. Od 1. maja do 30. septembra svake godine odrzava se citav niz takmicenja, od drustvenih do saveznih. Pobednicka jata kruzno dosezu "durbinske visine" i tamo lete i vise od 12 casova.

Temelji danasnjih srpskih visokoletaca su sojevi starih odgajivaca, pre svih Milana Stanisavljevica - Tislera, Andre Bihela, Slavka Vasiljevica, Laze Dimitrijevica, Slavoljuba Miladinovica i Mihajla Todorovica.
Odgajivaci ove rase se i danas drze vavilonske maksime, da ovaj golub mora kruzeci da dotakne nebo i sto duze boravi sa bogovima, te uvece donese njihove poruke, pod budnim okom odgajivaca i komisije.

sjajan tekst!

inače, ja sam negde čitao da SVL vodi poreklo od ptica koje su turci doneli, drago mi je da je postojao i pre petovekovnog ropstva....

mada, turcizmi su u nazivu raznih varijeteta SVL-a, verovatno je istina negde između....

Evo me opet i prvo bi da cestitam Petru na vanrednom rezultatu i da mu pozelim srecu u daljim takmicenjima.
Ovom prilikom odgovorio bih i Mavijanu na njegovo pitanje da li se po oku goluba ciju je sliku postavio moze reci kakav je letac. Gledajuci u oko goluba (govorim za SVL-a), se ni ukom slucaju nemoze reci kakav je on letac i kakave su mu letacke sposobnosti jer gledanjem u oko se utvrdjuju njegovi priplodni kvaliteti. Mavijan na slici koju si postavio je superiorna, veoma kvalitetna i jaka priplodna ptica narocito za proizvodnju zenki jer je tu dominantniji sto neznaci da nece dati i dobrih muzijaka ali sigurno ne u vecem broju. Znaci po mojoj procjeni 90% zenki od ovog muzijaka ce biti za dalju upotrebu tj, kvalitetne ptice ali ce tesko dati dobrog i kvalitetnog priplodnjaka.
Pozdrav i dobar let od Macka.