Legalizacija drzanja ptica faune Evrope

Loker ::

Laza ::

Loker ::

nisam ja druže iz Niša. pogledaj u temi upoznavanje.
ja sam iz Kruševca a studirao sam u Nišu i imam kuću tamo pa sam često u Nišu. hvala na pozivu, rado ću svratiti kad budem dolazio.

verujem ja tebi za preregistraciju, zato sam i rekao da ti nije teško da to staviš na forum. da vide svi a ne samo ja.
a što se prijava tiče baš bih voleo da vidim koliko ima takvih koji su dobili te prijave. hajde neka se jave da kažu. a može imena da se prekriju ako se zapisnici postave, nije problem.

pozdrav

Ovo je forum na kome dolaze ozbiljni ljudi a ako procitas tekstove shvatices kakvi su to ljudi, na forumu nema optuzivanja, tuzakanja i jednostavno neprijateljske atmosfere. Postoji drugi forum gde se nalaze ovaj rekao ovo ovaj rekao ono, na tom forumu mozes da dizes tenziju i da se tako ponasas. Zamolio bih te da ako hoces, uzivas u tekstovima, drustvu i opustenoj atmosferi!

Takodje bih zamolio sve da se smanji ova tenzija oko SOF-a i udruzenja PPFE, nije ovo mesto za takve stvari.

Jos jednom da vam svima skrenem paznju aviKULTURA je naziv ovog mesta na kome se nalazite

svi pričate o tom nekom drugom forumu i da se tamo ne sme napisati ništa što se ne dopada njegovim autorima a vidim da ni kod vas ništa nije bolje.

Šta sam ja to nekulturno napisao pa me ti upozoravaš na ponašanje?

ovo je obična razmena mišljenja i odgovori na ranije tekstove.
Ti prijatelju razmišlaj o svom ponašanju a ne o mom ja smatram da se sasvim korektno ponašam i nikoga ne vredjam, trudim se da budem krajnje aviKULTURAN a tenzije dižu svi ti koji šalju bilo kakve prijave a ja sam za sada video samo jednu od strane SOF.-a. Kada budem video i druge ma od koga bile upucene kritikovaću i njih, jer ja sam za to da svi lepo saradjujemo i da pospešujemo ptičarstvo u Srbiji a ne da se raspravljamo sa bilo kakvim inspekcijama i da tako dokazujemo legalnost ili da plaćamo kazne i trpimo sankcije zbog ptica koje posedujemo. a naravno da se zalažem i za legalnost da bi mirno mogli da se posvetimo našim pticama i da uživamo u njima. Zato jedva čekam da se taj zakon donese i da se sve to već jednom reši, i svi oni koji rade na toj legalizaciji imaju moju podršku.

pozdrav

Ne znam zasto si dosao na ovaj forum ako tamo dozvoljavaju da pricas o svemu? Necu se upustati u ovakve polemike i muka mi je vise svih vas koji se prepucavate oko ovakvih stvari.

Prateći događaje i čitajući komentare siguran sam da se ne radi o sukobu principa već o sukobu ličnosti. Zbog netrpeljivosti koja je otvorena i javna između nekolicine ljudi koji su nažalost relevantni za ptičarstvo u Srbiji posledice osećaju svi ljubitelji ptica. Verujem da se ogromna većina ljubitelja ptica ne slaže i ne odobrava događaje koje indukuje manjina. U tom besmislenom sukobu između nekoliko sujetnih ljudi (koji precenjuju svoj znača) kao kolateralna šteta strada veliki broj ljubitelja ptica.
Nije nikakva hrabrost, pre bih to nazvao sasvim suprotnim imenom, sakriti svoj identitet iza imena institicije (SOF) prilikom nečasnog čina prijavljivanja bilo kog kolege ptičara.
Da li smatrate da je normalno ili moralno prijavljivati nekoga, raznim inspekcijama 5(pet) puta za nepuna dva meseca. Hartija trpi sve (zapisnik inspektora) ali čovek je sazdan od osetljivog materijala. Svi koji čitate ovo zamislite sebe u takvim situacijama. Kao bi ste se osećali Vi i kako članovi Vaše porodice, da vam strani ljudi, službena lica, pretresaju prostor u kome živite. Ne branim nikoga i ne napadam nikoga. Ogorčen sam zbog pojava koje nam se događaju, u kojima učestvujemo bez ikakve želje da smo u tim događanjima i zbog toga što nas osuđuju bez ikakve krivice. Osuđeni smo da učestvujemo u sukobu koji ničim nismo izazvali. Da učestvujemo u tom sukobu bez naše volje. Da sterepimo od bemislenih prijava. Od inspektora koji će nam zakucati na vrata kao da smo okoreli kriminalci. Samo zbog toga što čuvamo i volimo ptice. Najviše od svega boli saznanje da nas prijavljuju ljudi koji vole ptice jednako kao i mi.
NEKA SUTRAŠNJI DAN OSVANE BEZ I JEDENE PRIJAVE BILO KOME I BILO OD KOGA. Neka ovaj ružan period u našim životima ostane zauvek za nama. Nećemo ga ni pamtiti. Ako sve to zaboravomo, biće kao da se nije ni dogodilo.

Evo pravih predstavnika SRPSKE ORNITOLOSKE FEDERACIJE na izlozbi u Italiji u Regio Emillia........... Za ovo se svi mi pravi pticari borimo. Ostalo i ostali koji ovo nikada nece videti, koji su pticari samo uz kompom nas ne zanimaju, nas zanimaju ptice i pticarska druzenja.

Svaka cast dr Nedeljku Vasicu, jos jednom i ovde............

http://www.sor.re.it/files/premiazione_canto_2010.pdf



Pozdrav

Batalite se narode segacenja i svadje , sto bi nas narod rekao djavo dodje po svoje , doticne ce da stigne to sto i zasluzuju . A onima koji se bave spletkarejem i sirenjem dezinformacija se nevredi ni baviti ! Forumi sluze za lepe stvari kao razmenu informacija iskustava . Pa da mi pravi ljubitelji i odgajivaci lepo svoje ptice spremimo za zimu i da za sledecu sezonu uvecavamo svoja jata . da ako bog da sledece godine izlozbe i berze budu jos vece i uspesnije kako za odgajivace tako i za posmatrace .

Evo ja cu ovom prilikom da se zahvalim ovde pojedinima na pravom drugarstvu i lepim recima pravih prijatelja i odgajivaca . Kako onima sa kojima se cujem tako i onima koji zele da me posete i uzivo vide moje ptice , koji su se ponudili da kad su u prolazu imaju zelju da me upoznaju i svrate .

Sve drugo je manje vazno i ja necu da dozvolim da me negativci destruktuisu , pa to savetujem i vama moje drage kolege !!

Pozdrav Rea, ti si pravi pozitivni primer, nisi jedina ali hvala Bogu da je tako, da polako svi vide pravu situaciju i da svi znaju sta je belo, a sta je crno, dosta smo se vise poigravali sa "njima" pravili im drustvo, oni nas vise ne interesuju , zelimo im puno uspeha i srece u daljem neradu.... Tamo se od jednog drveta ne vidi cela suma, to je glavni problem, ali tebi i ostalima svaka cast, uradili ste pravu i pravednu stvar...........



Pozdrav

dr.nenad86 ::

Pozdrav Rea, ti si pravi pozitivni primer, nisi jedina ali hvala Bogu da je tako, da polako svi vide pravu situaciju i da svi znaju sta je belo, a sta je crno, dosta smo se vise poigravali sa "njima" pravili im drustvo, oni nas vise ne interesuju , zelimo im puno uspeha i srece u daljem neradu.... Tamo se od jednog drveta ne vidi cela suma, to je glavni problem, ali tebi i ostalima svaka cast, uradili ste pravu i pravednu stvar...........



Pozdrav

naj zalosnije ne Neade , sto moram da nazovem ovu vladu i drzavu glupom . U zemljama oko nas , ako si osudjivan za neko od dela kao sto je nelegalno hvatanje , drzanje i zlostavljanje zivotinja . Mozes sam,o da sanjas da bi opet mogao da drzis nesto , a kod nas eto mozes da osnujes i udruzenje . To je samo jedan znak koliko smo plitki . Nadam se da razumes sta hocu da ti kazem , ti si pametan i obrazovan covek pa ces ukapirati Ali vec sam rekla u prethodnom postu krivolovcima i onima za koje postoje i dokazi cime su se sve bavili ovde netreba ni raspravljati jer nisu ni vredni paznje .

Tako ej rea, toga ima samo kod nas, ali mislimd a ce se i tu stvari promeniti, imamo dobrih naznaka da se ide na bolje, ko je krsio zakon u najgoroj mogucoj meri, ko je hvalato ilegalno ptice sirom nase lepe zemlje, ko je osudjivan za ta krivicna dela nece moci da govori o pticama faune Evrope, nece moci da obnanjuje ljude i nece moci da sakrije to, pravda je spora ali dostizna......

I kao sto kazes, takvi nisu vredni paznje, oni se bave nama, jer smo pokretaci svega u pticarskom svetu u zemlji Srbiji a oni bi to hteli da budu, malo su pobrkali loncice.......

Pozdrav

takvi nisu vredni pominjanja bilo gde,nego dokle se stiglo sa legalizacijom divljih ptica ?

Postovani, najveci kriticari legalizaije ppfe su ljudi koji uglavnom nemaju veze sa Faunom evrope, vec vode neku politiku ko je ko ko je sta... Na njihovu zalost u Srbiji se organizovao veliki broj iskenih ljubitelja faune koji su velikim naporima uspeli da izbore legalizaciju odgoja PPFE.
U sledecem postu postavljam dokument ministarstva kojim se definitivno stavlja tacka na legalizaciju.

Koristim priliku da cestitam svim iskrenim odgajivacima faune!!!


Правилник о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву (24.11.2010, 347.6 KB) "Службени гласник РС", број 86/10

PRAVILNIK
O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA
DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti
i/ili prostori za držanje divljih životinja (u daljem tekstu: zatočeništvo), uslovi držanja, način
obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) divlja životinja je životinja koja pripada vrsti koja u prirodi nije bila pod uticajem čoveka i
nema posledica nastalih ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;
2) zatočeništvo je ograničen i kontrolisan prostor za držanje životinja iz kojeg životinja ne
može svojevoljno izaći ili pobeći;
3) zaštićena životinja je divlja životinja koja pripada vrsti koja je zaštićena ili strogo zaštićena
u skladu sa zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima
međunarodnog prava, a čiji je makar jedan od roditelja pripadnik zaštićene ili strogo zaštićene
vrste;
4) primerak je živa jedinka divlje životinje;
5) centralna baza podataka je elektronska baza podataka u kojoj se evidentiraju obeleženi
primerci zaštićenih životinja u zatočeništvu, koju vodi ministarstvo nadležno za poslove
životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo);
6) obeleživač je pravno ili fizičko lice sa kojim Ministarstvo zaključi ugovor o obeležavanju
zaštićenih životinja.
Član 3
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na pravno lice, preduzetnika i fizičko lice (u daljem
tekstu: lice) koje drži primerke divljih životinja u zatočeništvu.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na lovostajem zaštićene vrste divljači, čija se zaštita,
upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištima i uzgajalištima
lovostajem zaštićenih vrsta divljači, uređuje u skladu sa propisima iz oblasti lovstva.
II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo,
ako posebnim propisom kojim se uređuje dobrobit životinja nije drugačije propisano.
U slučaju držanja hibrida, primenjuju se uslovi držanja propisani za vrstu kojoj pripada veći
roditelj.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu ne odnose se na
privremeno držanje divljih životinja u slučajevima:
1) zbrinjavanja zaplenjenih, oduzetih ili napuštenih primeraka divljih životinja, do konačnog
rešavanja njihovog statusa;
2) držanja bolesnih ili povređenih primeraka divljih životinja radi lečenja i oporavka, do
potpunog oporavka primerka;
3) smeštaja ptica grabljivica koje se drže u svrhu sokolarenja, ali ne duže od tri meseca.
Član 5
Ukoliko za pojedine divlje životinje uslovi nisu propisani u skladu sa članom 4. ovog
pravilnika, ispunjenost uslova se utvrđuje saglasno standardima iz opšteprihvaćenih pravila
međunarodnog prava u oblasti držanja divljih životinja u zatočeništvu.
Član 6
Primerci pojedinih divljih životinja mogu se držati u zatočeništvu samo pod uslovom da se
radi o objektima u sastavu zoološkog vrta, prihvatilišta i naučne ustanove ili druge naučne
organizacije za potrebe biomedicinskih istraživanja i naučnih istraživanja sa ciljem očuvanja
vrsta.
Divlje životinje iz stava 1. ovog člana navedene su u Prilogu II Divlje životinje koje se mogu
držati u posebnim oblicima zatočeništva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana držanje primeraka divljih životinja iz Priloga II ovog
pravilnika može se odobriti i u drugim objektima pod uslovom da se radi o privremenom
držanju radi lečenja, oporavka i povratka u prirodu i/ili ako je to u cilju dobrobiti životinja
pod uslovom da će se primerci držati u skladu sa propisanim uslovima, da im je obezbeđena
odgovarajuća veterinarska nega i da ne postoji opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi i
životnu sredinu.
III USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZOOLOŠKI VRT
Član 7
Pored uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje dobrobit životinja, zoološki vrt mora da:
1) učestvuje u programima ex situ zaštite ugroženih vrsta;
2) ima program za kontrolu razmnožavanja primeraka divljih životinja u zoološkom vrtu;
3) ima program edukacije posetilaca o očuvanju vrsta i zaštiti prirode;
4) ima program o načinu postupanja u slučaju bega životinja;
5) ima odgovarajući broj zaposlenih lica sa neophodnim kvalifikacijama za rad sa divljim
životinjama;
6) razmenjuje informacije koje se odnose na očuvanje vrsta sa drugim zoološkim vrtovima.
Zoološki vrt treba da kontinuirano radi na unapređenju i poboljšanju uslova u kojima borave
primerci divljih životinja u skladu sa potrebama datih vrsta, u cilju omogućavanja što
prirodnijeg ponašanja istih u zatočeništvu.
Član 8
Unošenje primeraka strogo zaštićenih divljih životinja poreklom iz divljine u zoološke vrtove
moguće je samo za potrebe programa ex situ zaštite odobrenog od strane Ministarstva.
Član 9
Ministarstvo odobrava programe ex situ zaštite i razmnožavanja ugroženih vrsta divljih
životinja u zatočeništvu za potrebe reintrodukcije i translokacije.
Član 10
Program iz člana 7. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, naročito sadrži elemente u pogledu
prostora, opreme i brige za primerke životinja koje se razmnožavaju u zoološkom vrtu.
Član 11
Edukacija posetilaca zoološkog vrta o značaju očuvanja divljih životinjskih vrsta i njihovih
prirodnih staništa mora biti sastavni deo izlaganja primeraka u zoološkom vrtu.
Uloga zoološkog vrta u obrazovanju stanovništva o divljim životinjama mora da bude jasno
navedena u statutu zoološkog vrta.
Program edukacije posetilaca mora da ima definisane i usklađene komponente usmerene ka
različitim profilima posetilaca zoološkog vrta.
Oznake na objektima i prostorijama gde su životinje izložene treba da jasno i ispravno
identifikuju životinje koje se nalaze u njima. Na informativnom materijalu moraju biti
istaknute i ažurirane informacije o stepenu ugroženosti populacija date vrste u prirodi, o
staništima i faktorima ugrožavanja, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje
prirode.
Javno prikazivanje divljih životinja izvan uobičajenih prostorija i objekata mora se obavljati
na način kojim se promoviše očuvanje divljih životinjskih vrsta i zaštita prirode.
Materijal za program edukacije posetilaca treba da bude dostupan posetiocima zoološkog vrta
(vodiči, beleške, nastavni materijal, i slično).
Zoološki vrt je u obavezi da demonstrira sprovođenje svog obrazovnog programa kroz
određen niz aktivnosti u toku svake kalendarske godine.
Član 12
Program iz člana 7. tačka 4) ovog pravilnika, naročito sadrži izrađenu analizu rizika,
proceduru za postupanje u slučaju bega životinja, razvijenu strategiju za sprečavanje krađe,
bega, slučajnog ili namernog puštanja životinja od strane posetilaca i drugih lica i nabavku
odgovarajuće opreme za omamljivanje i odstrel odbeglih životinja.
Procedura iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) hitno obaveštavanje glavnog odgovornog lica u zoološkom vrtu;
2) posebne načine reagovanja u različitim situacijama (npr. u toku dana i u prisustvu
posetilaca, beg većeg broja životinja, itd.);
3) mere za ponovno hvatanje odbegle životinje;
4) zaštitu, kontrolu i evakuaciju posetilaca, obaveštavanje policije;
5) zatvaranje svih ulaza i izlaza iz zoološkog vrta;
6) obaveza korišćenja odgovarajuće zaštitne opreme od strane zaposlenih koji su uključeni u
proces hvatanja odbegle životinje;
7) korišćenje puške za omamljivanje životinja ili vatrenog oružja od strane ovlašćenog lica u
zoološkom vrtu ili policije kada je to neophodno.
Procedura postupanja u slučaju bega životinje mora biti poznata i dostupna svim zaposlenim
licima.
Svaki slučaj bega životinja mora biti zabeležen u formi izveštaja.
Član 13
Zoološki vrt koji drži otrovne vrste divljih životinja, pored uslova iz člana 7. ovog pravilnika,
mora da:
1) ima odgovarajuću količinu doza protivotrova za date vrste sa važećim rokom upotrebe;
2) posebnim merama obezbedi prostor gde se drže otrovne vrste tako da bi se mogućnost bega
ili puštanja otrovne životinje svela na minimum;
3) ima na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih zaposlenih lica koja mogu da rukuju sa
otrovnim životinjama;
4) program za postupanje sa otrovnim životinjama koji sadrži proceduru za pružanje prve
pomoći i instrukciju za dalje postupanje u slučaju incidenta sa otrovnom životinjom, sa
kojima svi zaposleni moraju biti upoznati;
5) pripremljen formular za uput u bolnicu.
Instrukcija iz stava 1. tač. 4) ovog člana mora da sadrži:
1) podatke o otrovnoj vrsti, otrovu i posledicama ujeda/uboda;
2) specifikaciju proizvođača o protivotrovu koji mora da prati ujedenu/ubodenu osobu do
bolnice;
3) kontakt i adresu najbliže bolnice koja može da tretira ovakve slučajeve;
4) kontakt telefon najbliže ustanove za snabdevanje protivotrovom;
5) kontakt telefon zoološkog vrta i zaposlenog lica koje je odgovorno za datu vrstu;
6) kontakt telefon stručnjaka za datu otrovnu vrstu;
7) informacije o datoj vrsti koje su sačinili veterinari ili zaposleni u zoo vrtu.
U slučaju ujeda/uboda zaposlenog u zoološkom vrtu, formular iz stava 1. tačka 5) ovog člana
treba da prati i zdravstveni karton zaposlenog.
Član 14
Zoološki vrt mora da ima spisak sa jasno istaknutim zaduženjima, kvalifikacijama i završenim
obukama zaposlenih.
Svi zaposleni moraju biti osposobljeni za pojedinačna zaduženja putem posebnih programa
obuke za negu i rad sa divljim životinjama.
Najmanje jedan član osoblja zoološkog vrta mora biti zadužen za stručnu primenu programa
edukacije posetilaca.
Zoološki vrt treba da održava biblioteku stručne i naučne sadržine, koja mora biti dostupna
svim zaposlenim licima u zoološkom vrtu.
III NAČIN OBELEŽAVANJA ZAŠTIĆENIH ŽIVOTINJA
Član 15
Odredbe ovog pravilnika o obeležavanju odnose se na zaštićene divlje životinje koje se drže u
zatočeništvu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog pravilnika o obeležavanju ne odnose se na:
1) beskičmenjake;
2) ribe;
3) mlade uzgojene jedinke kornjača čiji je donji ravni deo oklopa kraći od 100 mm ako su
uzgojene u uzgajalištu u skladu sa posebnim propisom;
4) zaštićene životinje (osim ptica), koje su lakše od 200 grama ili nisu dosegle tu težinu;
5) zaštićene životinje koje se privremeno drže u zatočeništvu zbog lečenja i oporavka kod lica
ovlašćenih od strane Ministarstva, koje će se nakon oporavka vratiti u prirodu;
6) zaštićene životinje privremeno uzete iz prirode za potrebe naučnih istraživanja sa ciljem
očuvanja vrsta;
7) primerke zaštićenih životinja koji se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim
nožnim prstenom ili mikročipom.
Član 16
Zaštićene životinje iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, obeležavaju se nepromenljivim
mikročipom sa jedinstvenim kôdom, osim ptica koje se obeležavaju u skladu sa čl. 18. i 19.
ovog pravilnika.
Mikročip se aplikuje sa leve strane tela životinje, pod kožu na vratu.
Mesto na telu životinje gde se mikročip aplikuje može da varira u odnosu na specifične
karakteristike vrste.
Član 17
Mikročip iz člana 16. ovog pravilnika mora da:
1) odgovara normama ISO 11784 i ISO 11785;
2) sadrži jedinstven, trajno čitljiv i nepromenjiv kôd sastavljen od 15 znakova na sledeći
način:
(1) mesta 1, 2 i 3: troznačni kôd države - 688 u skladu sa ICAR standardom 3166;
(2) mesto 4 sadrži kontrolnu cifru;
(3) mesta 5 do 15: dodeljuje centralna baza podataka.
3) ima ugrađen mehanizam koji onemogućava migraciju mikročipa po telu životinje;
4) bude neškodljiv za životinje;
5) veličinom bude prikladan za životinju koja se obeležava;
6) bude pojedinačno i sterilno pakovan.
Obeležavanje mikročipom može se obavljati samo aplikatorom za jednokratnu upotrebu.
Član 18
Ptice za koje je u skladu sa članom 15. stav 1. ovog pravilnika propisano obeležavanje,
obeležavaju se zatvorenim nožnim prstenom.
Zatvoren nožni prsten mora biti bešavni, tj. izrađen u neprekinutom krugu, bez prekida i
spoja, mora da ima jedinstven, trajno čitljiv i nepromenljiv kôd, mora biti takve veličine i
izrade da ne škodi ptici kao i da ga ptica ne može oštetiti.
Zatvoreni nožni prsten mora biti proizveden u svrhu označavanja ptica i ne sme se ni na koji
način menjati.
Prsten mora biti takve veličine da ga je nemoguće skinuti sa noge odrasle ptice, a stavlja se na
nogu ptice prvih dana nakon izleganja. Noga ptice na koju se stavlja prsten mora biti
nepovređena.
Član 19
Izuzetno od člana 18. stav 1. ovog pravilnika, ako ptica ne može da se obeleži zatvorenim
nožnim prstenom zbog njenih fizičkih osobina ili ponašanja, odnosno ako zatvoreni nožni
prsten nije stavljen na vreme, ptica mora da se označi mikročipom. Mikročip mora odgovarati
kriterijumima iz čl. 16. i 17. ovog pravilnika.
U slučaju da odraslu jedinku ptice nije moguće obeležiti mikročipom može se odobriti
obeležavanje otvorenim nožnim prstenom.
Otvoreni nožni prsten se ne može koristiti pri obeležavanju novoizleglih jedinki osim u
posebnim slučajevima o kojima odlučuje Ministarstvo.
Član 20
Zatvoreni nožni prsten iz člana 18. ovog pravilnika mora da sadrži jedinstven, trajno čitljiv i
nepromenljiv kod od 11 znakova sastavljen na sledeći način:
1) mesta 1 i 2: oznaka države Republike Srbije - RS;
2) mesta 3 i 4: godina uzgoja;
3) mesta 5, 6 i 7: broj odgajivača ili odgajivačnice;
4) mesta 8, 9, 10 i 11: redni broj ptice.
Član 21
Ako primerak nije moguće obeležiti načinima obeležavanja koji su propisani u čl. 16, 18. i 19.
ovog pravilnika, Ministarstvo može odobriti obeležavanje nekom drugom jedinstvenom
oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta datog primerka.
Ako primerak nije moguće obeležiti oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta,
Ministarstvo može odobriti uzimanje i čuvanje uzorka krvi ili drugog tkiva životinje radi
sprovođenja molekularne i genetičke analize.
Član 22
Zaštićena životinja koju je nemoguće obeležiti zatvorenim nožnim prstenom ili mikročipom
zbog zdravstvenog stanja, fizičkih osobina, ponašanja ili nekog drugog trenutnog razloga,
privremeno će biti označena u skladu sa članom 21. ovog pravilnika.
Čim okolnosti iz stava 1. ovog člana prestanu, navedeni primerak biće označen mikročipom
ili drugom jedinstvenom oznakom odobrenom od strane Ministarstva.
Član 23
Obeležavanje zaštićenih životinja prema odredbama ovog pravilnika mora biti obavljeno
humano i brižno, u skladu sa dobrobiti i prirodnim ponašanjem životinja.
Član 24
Primerci zaštićenih životinja obeleženi van Republike Srbije smatraće se obeleženim u skladu
sa ovim pravilnikom, kada Ministarstvo utvrdi da je primerak obeležen na način koji je u
skladu sa načinom obeležavanja koji je propisan ovim pravilnikom.
Član 25
Obeležavanje zaštićenih životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika obezbeđuje odgajivač
odnosno vlasnik životinje a sprovodi obeleživač sa kojim je zaključen ugovor.
Obeleživač iz stava 1. ovog člana pri obeležavanju životinja vlasniku životinje izdaje potvrdu
sa podacima o obeležavanju zaštićenih životinja iz Priloga III Evidencija o obeležavanju
životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika nije obeležena, lice koje postane
njen vlasnik naknadno će je obeležiti u skladu sa ovim pravilnikom, i to u roku od 30 dana od
dana sticanja vlasništva nad životinjom. U slučaju uvoza zaštićenih životinja koje nisu
prethodno obeležene u skladu sa ovim pravilnikom, obeležavanje će se izvršiti pre isticanja
karantiniranja životinja.
Ako je prvobitna oznaka oštećena ili izgubljena, odgajivač odnosno vlasnik zaštićene
životinje će je u roku od sedam dana ponovo obeležiti. U slučaju da prvobitna oznaka
narušava zdravstveno stanje zaštićene životinje, vlasnik odnosno odgajivač može da ukloni
oznaku i da o tome odmah obavesti ovlašćenog obeleživača, uz zahtev za ponovno
obeležavanje zaštićene životinje.
O predviđenim aktivnostima obeležavanja obeleživač obaveštava Ministarstvo, unosi podatke
o obeležavanju životinja u centralnu bazu, vodi evidenciju o obeležavanju i Ministarstvu
podnosi izveštaj o obeležavanju u pisanom ili elektronskom obliku najkasnije do 1. marta
tekuće godine za prethodnu godinu.
Pri trgovini zaštićenim životinjama, vlasnik daje novom vlasniku potvrdu o obeležavanju
životinje.
IV EVIDENTIRANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA
Član 26
Obeleživač vodi evidenciju o obeleženim životinjama u elektronskom obliku, unosi podatke u
centralnu bazu podataka i jednom godišnje dostavlja izveštaj o evidentiranim podacima
Ministarstvu.
Evidencija iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sve podatke navedene u Prilogu III ovog
pravilnika.
U slučaju oštećenja, gubljenja ili uklanjanja prvobitne oznake, broj oštećene odnosno
nevažeće oznake briše se iz centralne baze podataka, i upisuje se broj nove oznake.
Član 27
Vlasnici zaštićenih životinja, prijavljuju Ministarstvu podatke iz Priloga IV Evidencija
držanja strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta životinja u zatočeništvu, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad
tim životinjama.
Podaci iz stava 1. ovog člana popunjavaju se štampanim slovima.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja obavljaju trgovačku delatnost živim
životinjama.
Član 28
Ako obeležena zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika ugine, pobegne,
promeni vlasnika, izgubi se ili bude ubijena, vlasnik životinje dostavlja Ministarstvu podatke
iz Priloga V Evidentiranje uginuća, bekstva, lišavanja života, gubitka ili promene vlasnika
obeležene strogo zaštićene ili zaštićene životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini
njegov sastavni deo, u roku od 15 dana, koje unosi podatke u centralnu bazu podataka.
Član 29
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.
Prilog I
USLOVI U POGLEDU PROSTORA, OPREME I BRIGE O ŽIVOTINJAMA
Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama koji se nalaze u tabelama
predstavljaju minimum koji je potrebno obezbediti životinjama u zatočeništvu.
U koloni "broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da
se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli,
potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "svaka
sledeća jedinka".
SISARI (MAMMALIA)
KLJUNARI (MONOTREMATA) I TORBARI (MARSUPIALIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatu
ra
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Mravinji jež -
ehidna
(Tachyglossid
ae)
1-2 - - 4 - 15 - 2 1, 3
Kuskus
(Ailurops sp.),
(Phalanger
sp.),
(Spilocuscus
sp.),
(Strigocuscus
sp.) i oposum
(Didelphidae)
1-2 - - 4 3 - - 1 2, 14
Torbarske
leteće
veverice
(Petaurus sp.)
1-6 - - 6 3 - - 0,5 2, 14
Vombat
(Vombatidae)
i tasmanski
đavo
(Sarcophilus
harrisii)
1-2 10 - 6 - 15 - - 1, 14, 19
Kengur
penjač
(Dendrolagus
sp.)
1-2 16 3 8 2,5-3 18 4 4 2
Kamenjarski
valabi
(Petrogale)
1-5 150 - 15 - - 15 3 2, 19, 21
Srednje veliki
kenguri i
valabi
(Macropus sp.
i Petrogale
sp.)
1-5 150 - 15 - 15 15 3
1, 6, 8,
21
Veliki
kenguri
(Macropus
sp.)
1-5 300 - 20 - 15 30 15
6, 8, 19,
21
TUPAJE (SCANDENTIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatur
a
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Tupaje
(Tupaiidae
)
1-5 - - 3 1,5 18 - 0,3
2, 3,
14, 15
BUBOJEDI (INSECTIVORA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temperatur
a
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a
površina
(m2)
Posebn
i
uslovi
Jež
(Erinaceina
e)
1-2 2 - - - - - - 6, 3
Tenrnek
(Tenrecidae)
1-2 - - 1 - 18 - - -
PRIMATI (PRIMATES)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Tempe
-
ratura
Spoljašnj
a
površina
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
(°C) (m2)
Lori
(Lorisidae),
poto
(Perodicticus
potto) i mišoliki
lemur
(Microcebus
sp.)
1-5 - - 1,5-3 2 20-25 - 0,3 2, 3, 14
Aveti (Tarsius
sp.), mali
galago
(Galagonidae),
patuljasti
lemur
(Cheirogaleus
sp.) i geldijev
majmun
(Callimico sp.)
1-5 - - 4 2 20-25 - 0,5
2, 3,
14, 15
Marmozeti i
tamarini
(Callithricidae)
1-5 6 2 6 2 18-24 0,5 0,5
2,
3,13,14
, 15
Veliki galago
(Galagonidae),
noćni majmuni
(Aotus sp.) i titi
majmuni
(Callicebus)
1-5 - - 6 2 18-25 - 1 2, 3, 22
Talapoini
(Miopithecus)
1-5 6 2,5 6 2 1,5 1,5 2, 6
Drekavci
(Alouatta, sp.)
kapucini
(Cebus sp.),
lemuri
(Lemuridae),
uakari
(Cacajao sp.) i
saki (Pithecia
sp.)
1-5 10 3 8 2 18-25 2 2 2, 3,
Makaki
(Macaca sp.),
pauk majmuni
(Ateles sp.),
runasti
majmuni
(Lagothrix sp.),
gvenoni i manji
1-5 15 3 12 2 18-21 3 3 2, 3, 19
langurimajmuni
(Cercopitecidae
) i veći lemuri
(Lemuridae)
Languri
(Cercopitecidae
), gvereza
majmuni
(Colobus
guereza),
mangabiji
(Lophocebus
sp.,
Rungwecebus
sp. i
Cercocebus
sp.), pavijani
(Papio sp.),
sifake
(Propithecus
sp.) i mandrili
(Mandrillus sp.)
1-5 25 3 15 3 18-21 4 4
2, 3,
12, 19
Gibon
(Hylobatidae)
1-2
25-
dužina
8m
3 20 3 16 8 5
2, 3,
19, 21
Šimpanza (Pan
troglodytes),
bonobo (Pan
paniscus) i
orangutan
(Pongo sp.)
1-3 35 4 20 3 18 8 8
2, 3, 7,
12, 17,
19
Gorila (Gorilla
sp.)
1-3 50 4 50 4 18 10 10
2, 3, 7,
12, 17,
19
ZVERI (CARNIVORA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka
sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinja
Površina
(m2)
Visina
(m)
Površina
(m2)
Visina
(m)
Temp.
(°C)
Spolj.
površ.
(m2)
Unut.
površ.
(m2)
Posebni
uslovi
Malajski medved
(Helarctos
malayanus),
medved sa
1-2 60 - 4/jedinka - - 10 -
1, 2, 3, 7,
17, 18
naočarima
(Termarctos
ornatus) i medved
usnaš (Melursus
ursinus)
Mrki medved
(Ursus arctos),
beli medved
(Ursus maritimus),
himalajski
medved (Ursus
thibethanus) i
velika panda
(Ailuropoda
melanoleuca)
1-2 150 - 6/jedinka - - 20 -
1, 2, 3, 7,
17, 18
(panda
obavezan
bambus,
beli
medved
bazen /
dodatak
Rakuni (Procyon
sp.), koati (Nasua
sp. i Nasuella sp.)
i mala crvena
panda (Ailurus
fulgens)
1-2 20 2 - - 15 2 -
2, 3 , 6,
14, 21
pandabambus
Južnoamerički
rakun (Procyon
cancrivorus)
1-2 8 2,5 8 2 10 2 2
2, 3 ,6,
14, 21
Cibetka
(Viverridae)
1-2 16 2,5 12 2 18 5 5 2, 3, 5
Kinkadžu (Potos)
i prstenastorepa
mačka
(Bassariscus)
1-2 - - 12 2 - - 2 2, 3
Male mačke
(Felidae)
1-2 10 2,5 10 2,5 1 1
2, 3, 5, 6,
18, 19
Serval
(Leptailurus
serval) i ocelot
(Leopardus
pardalis), mačka
ribarka
(Prionailurus
viverrinus)
1-2 15 2,5 12 2,5 18 2 2
2, 3, 5, 6,
18, 19
mačka
ribarka i
4
Ris (Lynx sp.),
oblačasti leopard
(Neofelis sp.)
1-2 20 2,5
10 (ne
ris)
2,5
18 (ne
ris)
10 10
2, 3, 5, 6,
18, 19 ris
i 21
Puma (Felis
concolor), jaguar
(Panthera onca),
leopard (Panthera
pardus) i snežni
1-2 30 2 15 2 15 15 12
2, 3, 5, 6,
9, 18, 19
jaguar i 4
leopard (Uncia
uncia)
Lav (Panthera
leo) i tigar
(Panthera tigris)
1-2 40 3 25 3 15 10 4
2, 3, 5, 6,
9, 18, 19
tigar i 4
Gepard (Acinonyx
jubatus)
1-2 80 20 2 15 10 5
3, 5, 6,
18, 19
Pustinjska lisica -
fenek (Vulpes
zerda)
1-2 6 - 6 - 18 1 1
1, 3, 6, 9,
14, 16
Srednje velike
lisice (Vulpes sp.),
arktička lisica
(Alopex lagopus) i
rakunoliki pas
(Nyctereutes
procyonoides)
1-2 20 - 8 - - 4 1
1, 3, 6,
14, 21
Crvena, siva i
južnoamerička
lisica (Vulpes sp. i
Lycalopex sp.)
1-2 60 - - - - 10 - 1, 3, 6, 14
Šakal, kojot i
divlji pas (Canis
sp.)
1-2 40 - - - - 10 -
1, 3, 6,
14, 15
Grivasti vuk
(Chrysocyon
brachyurus)
1-2 60 -
2
/jedinka
- 18 15 -
1, 3, 6,
15, 19
Vuk (Canis lupus)
i afrički divlji pas
(Lycaon pictus)
1-2 100 - - - - 10 -
1, 3, 6,
19, 21
Patuljasta vidra
(Amblonyx sp.)
1-2 10 - 6 - - 3 2
3, 5 /
bazen
/dodatak
Evropska vidra
(Lutra lutra)
1-2 20 - - - - - -
3, 5/
bazen
/dodatak
Morska vidra
(Enhydra lutris)
1-2 10 - - - - 3 -
3 /bazen
/dodatak
Pravi tuljan
(foka) (Phocidae)
1-2 5 - - - - - -
bazen
/dodatak
Ušati tuljan
(foka) (Otariidae)
1-5 10 - - - - - -
bazen
/dodatak
Južni morski slon
(Mirounga
leonina) i morž
(Odobenidae)
1-3 10 - - - - - -
bazen/
dodatak
Patuljasti mungos 1-2 8 - 4 ako ima - 18 1 0,5 1, 3, 5, 6,
(Helogale sp.) spoljašnji
prostor
ako nema
6
16
Merkat (Suricata
suricatta),
prugasti i smeđi
mungos
(Herpestes sp.)
1-2 12 -
4 ako ima
spoljašnji
prostor
ako nema
6
- 18 2 1
1, 3, 5, 6,
16
Srednje veliki
mungosi
(Herpestidae)
1-2 16 - 8 - 18 3 2
1, 3, 5, 6,
16
Veliki mingosi
(binturong)
(Arctictis
binturong)
1-2 20 - 10 - 18 3 2
1, 3, 5, 6,
16
Male lasice
(Mustelidae)
1-2 1,5 - - - - - - 2, 3, 14
Velike lasice
(Mustelidae)
1-2 6 2 - - - - - 2, 3, 14
Tvorevi
(Mustelidae) i
kune (Neovison
sp.)
1-2 10 2 - - - - - 3, 14
Kuna (Mustela
sp.)
1-2 10 2,5 8 2,5 - - - 2, 3, 14
Severnoamerički
tvor (Mustelidae)
1-2 10 - 10 - - 2 2 1, 14
Žderavac (Gulo
gulo)
1-2 40 - - - - - - 1, 2, 18
Jazavac (Meles
sp.)
1-2 20 - 10 - - 4 4 1, 3, 6, 14
Ardvuk (Proteles
cristata)
1 50 - 6 - - 10 3 1, 18, 19
Hijena
(Hyaenidae)
1 150 - 4 - 15 20 2 1, 18, 19
KREZUBICE (EDENTATAE)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Oklopnici
(Dasypodidae)
1-2 - - 4 - 18 - 1 1, 14
Mali mravojed
(Tamandua sp.)
1-2 - - 6 2 18 - 2 2, 14
Veliki
mravojed
(Myrmecophag
a tridactyla)
1-2 40 - 6 - 16 10 3 1, 19
Lenjivac
(Folivora)
1-2 - - 10 2 - - 1,5 2
ZEČEVI (LAGOMORPHA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Zec
(Leporidae)
1-2 20 - - - - 4 - 3, 6
Kunić
(Leporidae),
pika
(Ochotonidae
)
1-5 10 - - - - 2 - 3, 6
SURLAŠI (PROBOSCIDEA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Slon
(Elephantidae
) ženka
1-3 500 -
15/jedink
i
- 16 100 - 8, 9, 10
Slon
(Elephantidae
) mužjak
1 150 -
2x30/
jedinki
- 16 100 - 8, 9, 10
DAMANI (HYRACOIDEA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor Svaka sledeća jedinka
VRSTA
Broj
životinja Površina
(m2)
Visina
(m)
Površina
(m2)
Visina
(m)
Temp.
(°C)
Spoljašnja
površina
(m2)
Unutrašnja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Damani
(Hyracoidea)
1-5 10 2 10 2 - 2 2 2, 8
CEVOZUPKE (TUBULIDENTATA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Cevozupke
(Tubulidentata
)
1-5 - - 40 - - - 5 1
GLODARI (RODENTIA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Tem
p.
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Nutrija
(Myocastor
coypus)
1-2 8 - 2 - - 1 -
8/bazen/dodat
ak
Veverica,
leteća veverica
(Sciuridae)
1-2 4 2,5 3 2 18 2 2 2, 8, 14
Bodljikavo
prase, penjaš,
gigantska
veverica
(Hysticidae,
Sciuridae)
1-2 - - 12 3 - - 3 2, 5, 8, 14
Severnoamerič
ko bodljikavo
prase
(Hystricidae)
1-2 10 3 - - - 4 - 2, 8, 14
Bodljikavo
prase starog
sveta
(Hystricidae)
1-2 12 - - - - 2 - 1, 3, 8, 14
Skočimiš
(Dipodidae)
1-3 - - 8 - 18 - - 1, 3, 8, 14
Aguti, viskača
(Dasyproctidae,
1-5 - - 8 - 15 - 2 1, 3, 8, 14
Chinchilidae)
Paka
(Cuniculidae)
1-2 - - 6 - 15 - 3 1, 8, 14, 19
Mrmoti
(Sciuridae)
1-5 20 - - - - 4 - 1, 8, 23
Prerijski psi
(Sciuridae)
1-5 20 - - - - 2 1,8
Kapibara
(Hydrochoerus
hydrochaeris)
1-2 40 - 8 - 15 10 2
3,
8/bazen/dodat
ak
Mara
(patagonijski
zec) (Dolichotis
sp.)
1-2 20 - - - - 4 - 1, 3, 8, 14
Dabar (Castor
sp.)
1-5 20 - 2/par - - 4 -
23,
8/bazen/dodat
ak
Hutije, hutije
konge
(Capromyidae)
1-2 - - 5 2 - - 1,5 1, 2, 8, 14
SLEPI MIŠEVI (CHIROPTERA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Veliki ljiljci
(Pteropodidae
)
1-20 - - 10 2,5 21 - - 11, 12
Leteće lisice
(Pteropus sp.)
1-20 - - 20 3 21 - - 11, 12
PAPKARI (ARTYODACTILA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
Vrsta
Broj
životin
ja
Površi
na
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Tem
p.
(°C)
Spoljašn
ja
površina
(m2)
Unutrašn
ja
površina
(m2)
Posebni
uslovi
Divlji
magarac
(Equus
africanus,
1-5 500 -
8/jedink
i
- 8 80 - 9, 21, 18, 19
Equus
hemionus,
Equus kiang),
Divlji konj
(Equus ferus),
Zebra (Equus
zebra, Equus
quagga,
Equus grevyi)
Tapiri
(Tapirus sp.)
1-2 200 -
12/jedin
ki
- - 50 -
6,
9/bazen/dodat
ak
Nosorozi
(Rhinocerotid
ae)
1-2 500 -
25/jedin
ki
- 18 150 - 9, 10, 18, 19
KOPITARI (PERISSODACTYLA)
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
Svaka sledeća
jedinka
VRSTA
Broj
životinj
a
Površin
a
(m2)
Visin
a
(m)
Površina
(m2)
Visin
a
(m)
Temp
.
(°C)
Spoljašnj
a
površina
(m2)
Unutrašnj
a površina
(m2)
Posebn
i uslovi
Pekariji
(Tayassuidae)
1-3 60 - 3/jedinki - - 10 - 6, 9, 10
Divlje svinje
(Suidae)
1-2 100 - 4/jedinki - - 10 -
6, 9,
10, 19
Patuljasti
nilski konj
(Choeropsis
liberiensis)
1-2 100 -
10/jedink
i
- 18 10 6
bazen/
dodata
k
Nilski konj
(Hippopotamus
amphibius)
1-2 250 - 40 - 18 50 10
bazen/
dodata
k
Alpaka
(Vicugna
pacos), lama
(Lama glama)
1-3 150 - - - - 30 - 21
Vikunja
(Vicugna sp.),
gvanako
(Lama
guanicoe),
jednogrba i
dvogrba
kamila
(Camelidae)
1-3 300 - 8/jedinki - - 50 -
21
dvogrb
a
kamila
i 19
Indijski
ševroten
(Tragulus sp.)
1-2 - - 6 - - - 2 3
Vodeni
ševroten
(Tragulus sp.)
1-2 40 - 8 - - 12 2 3, 10
Mali jeleni
(pudu i sl.)
(Cervidae)
1-4 100 - 3/jedinki - - 15 - 3, 19
Srednje veliki
jeleni (lopatar
i sl.)
(Cervidae)
1-8 400 - 4/jedinki - - 60 -
9, 19,
21
Veliki jeleni
(evropski
jelen i sl.)
(Cervidae)
1-6 500 - 6/jedinki - - 80 -
9, 19,
21
Los (Alces
alces)
1-3 500 - - - - 100 -
9, 19,
21
Okapi (Okapia
johnstoni)
1-2 300 -
15/jedink
i
- - 50 - 18
Žirafa (Giraffa
camelopardalis
)
1-4 500 -
25/jedink
i
- 15 50 - 18, 20
Mala antilopa
(skakačstenjar)
(Bovidae), dikdik
(Madoqua
sp.), antilopa,
dujker
(Cephalophus
sp.,
Philantomba
sp. i
Sylvicapra)
1-2 50 - 3/jedinki - - 20 -
3, 19,
21
Gazele
(Gazella sp.)
1-10 500 - 4/jedinki - - 40 -
3, 19,
21
Srednje velika
antilopa
(Bovidae) -
poput sajge
(Saiga sp.) i
viloroge
antilope
(Antilocapra
americana)
1-6 500 - 5/jedinki - - 50 -
3, 19,
21
Velike 1-5 500 - 8/jedinki - - 80 - 9, 19,
antilope
(poput crne i
močvarne)
(Bovidae)
21
Goral
(Naemorhedus
sp.) i takin
(Budorcas sp.)
1-4 40 - 4/jedinki - - 40 -
2, 3,
19, 21
Muflon, divlje
ovce, divlje
koze (Bovidae)
1-10 400 - - - - 40 -
2, 3,
19, 21
Bizoni, divlja
goveda,
mošusna
goveda
(Bovidae)
1-5 500 - 8/jedinki - - 80 -
9, 19,
21
DODATAK
VELIČINE BAZENA ZA SISARE
VRSTA
Broj
životinja
Površina
(m2)
Dubina
(m2)
Zapremina
(m3)
Svaka
sledeća
jedinka
Posebni
uslovi
Nutrija, vidra (Myocastor
sp., Lutra sp.)
1-2 2 0,5 1 - -
Dabar (Castor sp.) 1-3 15 0,8 12 - -
Kapibara (Hydrochoerus
hydrochaeris)
1-5 6 0,5 3 1 -
Patuljasta vidra
(Amblonyx sp.)
1-2 10 0,5 5 2 -
Evropska vidra (Lutra
lutra)
1-2 20 0,8 16 - -
Morska vidra (Enhydra
lutris)
1-2 60 2,0 120 8 -
Beli medved (Ursus
maritimus)
1 60 1,5 90 20 -
Patuljasti nilski konj
(Choeropsis liberiensis)
1-2 20 0,8 16 -
Temp.
18-20 °C
Nilski konj (Hippopotamus
amphibius)
1-2 30 1,5 45 8 18-20
Tapir (Tapirus sp.) 1-2 10 0,8 8 - -
Pravi tuljani (foke)
(Phocidae)
1-2 60 1,5 90 10 -
Morski lav (Ottaridae) 1-5 100 2,0 200 15 -
Južni morski slon 1-3 200 3,0 600 40 -
(Mirounga leonina) i morž
(Odobenus sp.)
Objašnjenje za brojeve date u koloni "Posebni uslovi"
1 - obezbediti mogućnost kopanja;
2 - obezbediti mogućnost penjanja;
3 - obezbediti mogućnost sakrivanja;
4 - obezbediti bazen;
5 - obezbediti uzdignuta mesta za posmatranje okoline;
6 - obezbediti prirodni materijal u spoljašnjem smeštajnom prostoru, kao što je zemlja, pesak,
kora, lišće;
7 - obezbediti unos dodatnih objekata u smeštajni prostor;
8 - obezbediti redovan unos granja zbog održavanja dentalne higijene i obogaćivanja sredine;
9 - obezbediti mogućnost valjanja i posipanja peskom, blatom i obezbediti trupove drveta za
češanje;
10 - omogućiti kupanje ili tuširanje tokom cele godine;
11 - omogućiti da se čvrsto uhvate za strukture na plafonu ili za plafon smeštajnog prostora;
12 - obezbediti veći broj mesta za hranjenje;
13 - omogućiti direktan ulazak sunčevih zraka, preko otvorenog smeštajnog prostora, otvora
na krovu ili otvorenih prozora;
14 - obezbediti kutije za spavanje;
15 - držati zajedno monogamne parove sa mladuncima dok ih podnose;
16 - obezbediti grejače za telo u spoljašnjem smeštajnom prostoru;
17 - obezbediti poseban prostor za odmor i ležanje svakoj životinji;
18 - obezbediti pojedinačne boksove za svaku životinju (male grabljivice 0,5-1 m2, žderavac,
ris, serval, puma, oblačasti leopard, ostale srednje velike mačke 1,5 m2, velike mačke, gepard
2,5 m2, malajski medved, hijena, ardvuk 4 m2, ostali medvedi i veliki panda 6 m2;
19 - obezbediti mogućnost odvajanja;
20 - obezbediti otvoreni ili natkriveni pred prostor (80 m2);
21 - obezbediti zaklon u spoljašnjem smeštajnom prostoru.
PTICE (AVES)
OPŠTI USLOVI DRŽANJA
1. VOLIJERE
Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu
zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.
2. OSVETLJENJE
Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera
mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara
prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu
godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.
3. ISHRANA I NAPAJANJE
Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža
hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju
moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda
za kupanje.
4. BOLESTI I POVREDE
Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje
povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U
slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže
u kutijama.
Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću
meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.
U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u
prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku
sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka
sledeća ptica".
NOJEVKE (STRUTHIONIFORMES)
Zaštitni prostor
Vrsta
Broj
ptica
Površina u (m2) i
visina ograde (m) Veličina po
ptici (m2)
Temp.°C
Svaka
sledeća ptica
(m2)
Posebni
zahtevi
Noj (Struthio
camelus)
1-3 250/1,8 6 >10 50
pesak za
kupanje
Nandu (Rhea
sp.)
1-2 200/1,2 4
ne treba
grejati
25
pesak za
kupanje
Emu
(Dromaius sp.)
1-2 200/1,2 4
ne treba
grejati
100
pesak za
kupanje
Kazuar
(Casuarius sp.)
1 200/1,8 6 >15 -
bazen sa
vodom
PTICE VODARICE
Pticama vodaricama mora da se obezbedi plitak bazen sa vodom, a za vrste ptica koje
pretežno borave u vodi u tabeli su date najmanje površine i dubine bazena. Ograda bazena
treba da bude niska kako bi ptice lako mogle da uđu u vodu. Tropskim vrstama ptica potrebno
je da se obezbedi unutrašnji bazen sa vodom.
VRSTA
Broj
ptica
Površina
otvorenog
prostora
(m2)
Svaka
sledeća
ptica
(m2)
Površina
zatvorenog
prostor po
ptici (m2)
Površina
bazena
(m2)
/dubina
vode (m)
Površina
bazena za
svaku
sledeću
pticu (m2)
Posebni
zahtevi
Pelikani
(Pelecanidae)
1-4 40 10 3 30/0,75 5
bazeni u
zatvorenom
prostoru
Pingvini
(Spheniscidae)
1-12 60 3 - 16/1,5 1 -
Kormorani
(Phalacrocorax
sp.)
1-6 10 1,5 - 10 1,25
prečke ili
grane
Rode (Ciconia
sp.)
1-2 30 6 1 bazen -
prečke ili
grane
Velike čaplje
(Ardea sp.)
1-6 30 3
1 tropske
vrste
bazen -
prečke ili
grane
Čaplje srednje
veličine (Ardea
sp.) i kašičari
(Platalea sp.)
1-6 20 2
0,5 tropske
vrste
bazen -
prečke ili
grane
Male čaplje
(Ixobrychus sp.)
1-2 6 - - bazen -
trska ili
grmlje
Male patke (do
50 cm)
1-2
8 (visina
2,5 m)
- zaklon 4/0,60-1* -
trska kućice
za
gneždenje
Velike patke
(iznad 50cm)
1-2
12 (visina
2,5 m)
- zaklon 6/0,60-1* - trska
Manje guske,
utve
1-2 60 - - bazen - niska trava
Labudovi i veće
guske
1-2 200 - - 100 - niska trava
*preporučena dubina bazena za patke plivarice je 0,6 m, a za patke ronilice 1 m.
FAZANI (PHASIANIDAE)
Fazani mogu da se drže u volijerama. Parovi treba da se drže odvojeno zbog izrazite
teritorijalnosti. Ptice uglavnom dobro podnose hladnoću i dovoljan im je negrejani zaštitni
prostor.
Vrsta
Broj
ptica
Spoljašnji prostor površina (m2) /visina
(m)
Zaštitni prostor površina (m2) /visina
(m)
Fazan 1-2 12/2 4/2
Paun 12 40/2 -
GRABLJIVICE I SOVE
Grabljivice i sove mogu da se drže u delimično zatvorenim volijerama koje pticama
omogućavaju skrivanje od pogleda. Delimično zatvorene volijere treba da pored zatvorenih
drvenih ili zidanih strana imaju i jednu ili više delimično otvorenih strana. U gornjem delu
volijere moraju da se obezbede prečke i prostori za sedenje, postavljeni tako da omogućavaju
i prostor za letenje. U potpuno žičane volijere ne smeju da se smeštaju okretne ptice, kratkih
krila i dugog repa, kao što je kobac i jastreb.
Tolerancija date vrste ptice na temperaturu date u tabeli označene su sa:
I - dobro podnosi niske temperature, potrebna zaštita od kiše i vetra (ne treba unutrašnji
prostor);
II - osetljive na jako niske temperature, potrebna negrejana prostorija ili mesto za spavanje;
III - ne podnosi niske temperature, potrebna topla prostorija zaštićena od promaje;
IV - jako osetljive na niske temperature, potrebna zagrejana prostorija sa temperaturom iznad
15°C.
Spoljašnji
prostor
Unutrašnji prostor
VRSTA
Broj
ptica
Površina
(m2)
/širina (m)
/visina (m)
Površina
(m2)
/širina
(m)
/visina
(m)
Temp.°C
Svaka
sledeća
ptica
Posebni zahtevi
GRABLJIVICE (Falconiformes)
Lešinari
(Cathartes sp.,
Coragyps sp. i
Sarcorhamphus
sp.)
1 24/3/3 4/2/2 IV 10
Sarcorhamphus
papa osetljiv na
mraz
Andski kondor
(Vultur gryphus)
1 24/3/3 - I -
Orao ribar
(Pandion
haliaetus)
1 24/3/3 4/2/2 II 10
Osičar (Pernis
apivorus)
1 10,5/2/2,5 2/1/2 III 3
Bela lunja (Elanus
caeruleus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Lunje (Milvus) 1 12/2/2,5 4/2/2 I 6
Milvus migrans I
i II*
Belorepani
(Haliaeetus sp.)
1 24/3/3 4/2/2
Haliaeetus
leucogaster I,
Haliaeetus vocifer
IV, ostali I
10
Kanje (Neophron
sp.) i lešinari
(Necrosyrtes sp. i
Gypohierax sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Neophron sp. I, II i
III* ostali IV
6
Bradan (Gypaetus
barbatus)
1 24/3/3 - I 10
Supovi (Gyps sp.,
Aegyptus sp.,
Torgos sp.,
Trigonoceps sp. i
Sarcogyps)
1 24/3/3 4/2/2
Aegyptus sp. i Gyps
fulvus, Gyps
bengalensis I,
Torgos sp. i
Sarcogyps sp. IV,
ostali III
10
Zmijari (Circaetus
sp. i Spilornis sp.) i
Kratkorepi orao
(Terathopius
ecaudatus)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Eje (Circus sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2
Circus earuginosus
II, Circus cyaneus I
6
Eje (Polyboroides
sp.) i gabari
(Melierax sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Jastreb gušteraš
(Kaupifalco
monogrammicus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Jastreb (Accipiter
gentilis)
1 10,5/2/2,5 - I 6
Kobac (Accipiter
nisus)
1 7,5/2/2,5 - I 3
Mišar (Buteo
buteo i Buteo
jamaicensis)
10,5/2/2,5 2/1/2
Buteo buteo I,
Buteo jamaicensis I,
II*
3
Mišar (Buteo sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2
Buteo lagopus,
Buteo regalis i
Buteo rufinus I,
Buteo polyosoma II,
Buteo rutofunus III
6
Harpije (Harpia
sp. i Morphnus sp.)
Veliki orao
(Polemaetus
bellicosus)
1 24/3/3 4/2/2 III 10
Filipinski orao
(Pithecophaga
jefferyi) Krunasti
orao
(Stephanoaetus
coronatus)
1 24/3/3 4/2/2 IV 10
Orlovi (Aquila sp.) 1 24/3/3 4/2/2
Aquila clanga I,
Aquila pomarina II,
Aquila verreauxi
III, ostali I
10
Savanski orao 1 18/3/2,5 4/2/2 I, II* 6
(Aquila rapax)
Prugasti orao
(Hieraaetus
fasciatus)
1 12/2/2,5 4/2/2 I, II* 6
Kukmasti orao
(Lophaetus
occipitalis)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 6
Karakare
(Phalcoboenus sp.
i Caracara sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Phalcoboenus
australis I,
Phalcoboenus
megalopterus II
6
Karakare
(Milvago sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 III 3
Sokolići
(Polihierax sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2 IV 1
Sokolići
(Microhierax sp.)
1 2/1/2** 1/1/1 IV 1
Vetruške (Falco
sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2
Falco tinnunculus I,
Falco vespertinus
III, Falco
sparverius II, III*
1
Mali sokolovi
(Falco sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2
Falco subbuteo III,
Falco columbarius
I
3
za Falco
subbuteo
potrebna je
površina od 10.5
m2
Veliki sokolovi
(Falco sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
evropske i
severnoameričke
stanarice I, Falco
biarmicus I, II*,
Falco jugger II,
Falco eleonorae III,
Falco cherrug IIII*
6
Sove (Strigiformes)
Kukuvije (Tyto
sp.)
1 7,5/2/2,5 2/1/2
Tyto alba I, II*,
Tyto capensis IV
3
Tyto capensis
boravi na tlu i
potreban je
zaklon
Rečna kukuvija
(Phodilus badius)
1 5/2/2 1,5/1/2 IV 1
Ćuk (Otus sp.) 1 2/1/2** 1/1/1
Otus brucei, Otus
scops III, Otus
senegalensis I, Otus
choliba II, III*
1
Beloliki ćuk
(Ptilopsis leucotis)
1 5/2/2 1,5/1/2 III, IV* 1
Male ušare (Bubo
poensis, Bubo
africanus)
1 7,5/2/2,5 2/1/2 IV 3
Srednje ušare
(Bubo nipalensis,
Bubo sumatranus)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 3
Velike ušare
(Bubo bubo, Bubo
virginianus)
1 18/3/2,5 4/2/2
Bubo b. bubo I,
Bubo b. omisus I,
Bubo b. ascalaphus
I, Bubo capensis III,
Bubo virginianus I,
II*, Bubo lacteus
III, IV*
3
Ušare (Ketupa sp.) 1 12/2/2,5 4/2/2 III 3
Bela sova (Nyctea
scandiaca)
1 18/3/2 I 3 Aktivna danju
Sova ribarica
(Scotopelia peli)
1 12/2/2,5 4/2/2 IV 3
Sove (Strix sp.) -
manje vrste, na
primerStrix aluco
1 7,5/2/2,5 2/1/1
Strix aluco i Strix
varia I, Strix
hylophila, Strix
woodfordi III
3
Sove (Strix sp.,
Surnia sp.,
Pulsatrix sp.)
1 12/2/2,5 4/2/2
Strix uralensis,
Surnia ulula I,
Pulsatrix
perspicilata I, Strix
leptogrammica III
3
Surnia ulula -
aktivna danju
Velika sova (Strix
nebulosa)
1 18/3/2,5 I 3
Ćukovi
(Glaucidium sp.) -
manje vrste
1 2/1/2** 1/1/1
Glaucidium
brasillanum IV,
Glaucidium
perlatum III, IV*
1
Ćukovi
(Glaucidium sp.) -
veće vrste
1 5 (2/2 1,5/1/2
Glaucidium
passerinum I,
Glaucidium
cuculoides IV
1
Patuljasti ćuk
(Micrathene
whitneyi)
1 2/1/2** 1/1/1 IV 1
Ćukovi (Athene
sp.)
1 5/2/2 1,5/1/2
Athene noctua I
Athene cunicularia
II, Athene brama
IV*
1
A. cunicularia /
omogućiti
kopanje u tlu
Ćukovi (Aegolius
sp.)
1 5/2/2 I 1
Novozelandski 1 7,5/2/2,5 I 3
ćuk (Ninox
novaeseelandiae)
Sove (Asio sp.) 1 7,5/2/2,5 2/1/2
Asio otus, Asio
flammeus I, Asio
clamator II, III*
Asio capensis III
3
A. flammeus, A
capensis borave
na tlu i trebaju
zaklon
* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom
da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature od onih koje su date u tabeli.
** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim smeštajnim prostorima: površina 2 m2,
širina 1 m, visina 1m (svaka sledeća životinja 1 m2 više)
GOLUBOVI (COLUMBIDAE)
Golubovi mogu da se drže u volijerama sa drugim vrstama ptica. Mnogi golubovi su izrazito
teritorijalni, pa parovi moraju da se drže odvojeno. Vrste koje podnose hladnoću mogu da se
drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor.
Vrsta Broj ptica
Spoljašnji prostor
Površina (m2) /visina (m)
male vrste 1-2 2/2
srednje vrste 1-2 6/2
velike vrste 1-2 10/2
PAPAGAJI (Psittaciformes)
Papagaji mogu da se drže u volijerama ili kavezima. Kavezi treba da budu postavljeni na
visinu od najmanje 80 cm. U spoljašnjim volijerama mora da se obezbedi prostor za zaštitu od
loših vremenskih prilika, koji je sa svih strana zatvoren, osvetljen, visok najmanje koliko i
kavez ili volijera, sa otvorom za ulaz i izlaz. Temperatura u volijerama mora da bude
primerena vrsti papagaja. Samo u slučaju lošeg vremena i jakog mraza ptice treba tokom dana
držati u zaštitnom prostoru. Za vrste ptica koje moraju da se drže u temperiranim prostorima,
unutrašnje volijere moraju da budu istih dimenzija kao i spoljašnje.
Hranilice i pojilice tokom zime treba da budu postavljene u zaštitni prostor. Kavez, unutrašnje
volijere i zaštitni prostor moraju da budu pokriveni prostirkom i to peskom, piljevinom
neobrađenog drveta, drvenim granulama ili sličnim materijalom, koji mora da se čisti
najmanje jednom dnevno. Podloga spoljašnjih volijera može da bude prirodno tlo ili može da
se prekrije slojem šljunka, peska i slično.
Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da budu opremljeni sa najmanje dve drvene prečke
za sedenje koje su različite čvrstine. Između kaveza ili volijera potrebno je da se postavi
paravan za zaštitu od povreda ugrizom. Obzirom da se svi papagaji, osim opatica, gnezde u
dupljama potrebno je da se obezbede kućice za gneždenje, koje neki rodovi ptica (Aratinga,
Pyrrhura, Brotogeris, Bolbotrynchus) koriste za spavanje tokom čitave godine.
Optimalna temperatura prostora za svaku grupu je data u tabeli. Temperatura u zaštitnom
prostoru mora da bude najmanje 10°C, a za rodove Cyclopsitta, Deroptyus, Eclectus, Forpus,
Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta, Pionites, Pionopsitta, Prioniturus,
Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas, Tanygnathus, Triclaria, Loriculus
najmanje 15°C. Za papagaje koji podnose hladnoću, kao što su Psittacula krameri, Psittacula
derbiana, Myopsitta monachus, Cyanoliseus patagonus i australijske papige, zaštitni prostor
mora biti takav da ne mrzne.
Za držanje papagaja uzetih iz prirode tokom prve dve godine potrebno je obezbediti veći
prostor i dovoljno mogućnosti za povlačenje, iz kog razloga površina kaveza i volijera mora
da bude najmanje 50% veća od one date u tabeli za pojedine grupe papagaja.
Za privremeno držanje papagaja (do tri meseca) površina kaveza i volijera može da bude 50%
manja od one navedene u tabeli.
Spoljašnji prostor Zaštitni prostor
VRSTA
Broj
ptica Dužina m/širina
m/visina m2
Svaki sledeći
par (m2)
Površina
m2/visina m
Svaki sledeći
par (m2)
Are (Arinae)
dužine do 40 cm 1-2 2/1/1,5 1 1/1,5 0,5
dužine 40-60 cm 1-2 3/1/2 1,5 1/1 0,5
dužine preko 60 cm 1-2 4/2/2 4 2/2 1
Ostali papagaji
dužine do 25 cm
(Neophema sp. i Forpus
sp.)
1-2 1/0,5/0,5 0,25 0,5/0,5 0,25
dužine 25 - 40 cm 1-2 2/1/1 1 1/1 0,5
dužine preko 40 cm 1-2 3/1/2 1,5 2/2 1
PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)
Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica
koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni
prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu
od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude
najmanje 1,7 m.
Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji
mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri
prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se
korišćenje prirodnih grana.
Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne
treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za
vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).
Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj
volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.
VRSTA Broj Spoljašnji prostor Zaštitni prostor Svaka Posebni zahtevi
ptica Površina (m2)/
širina (m)/
visina (m)
Površina
m2/broj
ptica
Temperatura °C
sledeća
1-2
ptice
Ševe (Alaudidae)
do 15 cm 1-2 1/0,5/0,5 25%
15-20 cm 1-2 1,2/0,8/0,5 25%
preko 20 cm 1-2 1,6/0,8/0,5
1/1 par,
zimi do
6 ptica
tropske vrste -
prostor koji ne
mrzne tropske
vrste > 10 25%
Tlo prekriveno
sa 4 cm zemlje
ili peska,
zaklon na tlu
Estrilde (Estrildidae), vrapci i pletilje (Ploceidae)
do 12 cm 1-2 0,8/0,4/0,4 1/20-30* 25%
12-20 cm 1-2 1,2/0,5/0,5 1/10-15* 25%
Estrilde -
potrebne su
korpe za
spavanje
preko 20 cm 1-2 1,6/0,5/0,5 1/5 ptica
Estrilde>15-20C,
pletilje i tropski
vrapci

Zbog duzine dokumen nije kompletan ko zeli da pogleda kompletan dokument sa tabelama u kojima je propisana tem, velicina kaveza i ostali uslovi moze da pogleda na http://www.ekoplan.gov.rs/src/1-2-1-Pravilnici-iz-2010-godine-128-document.htm

Pozdrav!!!

Ovo KUME sto si ti posatvio nama nije potrebno, mi to odavno vec sve znamo jer je nas predsednik gospodin Slobodan Kulic sa komisjom iz SOF-a to sve sa ministarstvima razradjivao i do tancina sve preispiotali i doneli najbolji moguci pravilnik, tako da ovo sto ti pokusavas da pripises nekom drugom, ne znaci nikom nista, samo jos jedna obmana u nizu, evo i zvanicne informacije...... O svemu od kada se radi, ko radi i sa kim radi... Molim lepo.......

http://www.sof.rs/


Pozdrav

Javljeno mi je da isti repertoar se nalazi na doticnom forumu ali pod imenom predsednika . dali je to sto ja mislim ili samo puka slucajnost ? Dovoljno sam dugo bila u tom takozvanom udruzenju da bi savladala moc citanja medju redove kao i stil pisanja tekstova nekih pojedinaca . Ali neka neka pisu jest da malo kasne ali ne mari Nenade .

ja ovu priliku cu opet da iskoristim da pozovem ljude na zdrav razum kao i da se zahvalim onima koji me slede i slusaju sta im se govori !

Nenade ne znam sta ti vidis , ali ova j pravilnik je na sajtu ministarstva izasao u poslednjih 48 sati i jeste kljucan za legalizaciju. Manite se ko je sta zasluzio i kome treba da se digne spomenik. Bitno je da je pravilnik izasao i da je to to. Ovim pravilnikom ipak nije gotovo sve oko legalizacije , tako da zeljno iscekujem sledece korake SOFa a i ministarstva. Kada se moze ocekivati neko zvanicno obavestenje putem Avifaune ili dopisom?

Zao mi je prijatelju sto sto ovo tako shvatas. Mislim daje ovo vazan trenutak za odgajivace FE. "Vas" kako rece predsednik se izmedju ostalih celnika SOF-a javno ogradio od odgajivaca PPFE, sad kada je legalizacija sprovedena to vise nije ni bitno "Posle rata lako je biti general"
Vazno je za nas odgajivace da je pravilnik donet i ce mo ubuduce moci da uzivamo u nasim ljubimcima.

Pozdrav!

Bogdanik ::

Nenade ne znam sta ti vidis , ali ova j pravilnik je na sajtu ministarstva izasao u poslednjih 48 sati i jeste kljucan za legalizaciju. Manite se ko je sta zasluzio i kome treba da se digne spomenik. Bitno je da je pravilnik izasao i da je to to. Ovim pravilnikom ipak nije gotovo sve oko legalizacije , tako da zeljno iscekujem sledece korake SOFa a i ministarstva. Kada se moze ocekivati neko zvanicno obavestenje putem Avifaune ili dopisom?

Dragi Bogdanik Avifauna izlazi pocetkom decembra, pa ces tu procitati sve vezano za legalizaciju, u skorije vreme, tako i o ovim pravilnicima, na sastanku UO SOF-a se znalo 15 dana ranije kad ce to da izadje , dobili smo obavestenje iz ministarstva, a postoji i zapisnik o tome... Znaci pocetak decembra meseca, pa procitaj ko je sat odradio i sa kim... Jer kititi se tudjim perjem ne vodi nicemu, to znaci samo obanjivanje ljudi.......




Pozdrav

Moram da ti kazem da ja nema koristi sto se to znalo 15 dana pre objave niti sto se o tome pricalo na UO saveza. Verujem ja tebi , ali moras stvari da gledas i ocima obicnih odgajivaca koji nisu tako dobri sa vrhom saveza niti licni prijatelji. Samo da ti kazem da jos znam ljude koji izvode faunu koji na moj pomen legalizacija , kazu sta je to ? Mora da postoji jaca propaganda o ovome pogotovo tamo gde je veca koncentracija odgajivaca a ti znas gde je to! Pozdrav

KUM ::

Zao mi je prijatelju sto sto ovo tako shvatas. Mislim daje ovo vazan trenutak za odgajivace FE. "Vas" kako rece predsednik se izmedju ostalih celnika SOF-a javno ogradio od odgajivaca PPFE, sad kada je legalizacija sprovedena to vise nije ni bitno "Posle rata lako je biti general"
Vazno je za nas odgajivace da je pravilnik donet i ce mo ubuduce moci da uzivamo u nasim ljubimcima.

Pozdrav!

Tako je prijatelju, samo sto su ljudi slagani odmah iza godisnje skupstine od strane vaseg delegata, niko se nije ogradio od odgajivaca faune Evrope, sto doklazuje i zapisnik o tome, i niko nije kazao da ih niko u Sofu ne zeli, naprotiv, to je samo jos jedna obmana vasih delegata koji vas vuku za nos, i o tome postoji dokument, naravnoo...
Drago mi je da se sve privodi kraju kako smo i prognozirali i drago mi je da je Sof taj koji se dokazao kao pravi partner ministarstvu... CXekamo sledeci korak SOF-a , a uskoro ce ga biti, i stavicemo tacku na sve zablude, obmane, halucinacije pojedinaca i ostalo....

Drago mi je da cu od sledece sezone gledati ptice faune Evropoe po izlozbama, gledao sam ih i ove godine vise puta u inostranstvu, ali od sledece godine i u Srbiji ce biti sve to normalno...
Svaka cast nasem generalu Kulicu koji je i pre ovovga i sada ostao general...


Pozdrav

Bogdanik ::

Moram da ti kazem da ja nema koristi sto se to znalo 15 dana pre objave niti sto se o tome pricalo na UO saveza. Verujem ja tebi , ali moras stvari da gledas i ocima obicnih odgajivaca koji nisu tako dobri sa vrhom saveza niti licni prijatelji. Samo da ti kazem da jos znam ljude koji izvode faunu koji na moj pomen legalizacija , kazu sta je to ? Mora da postoji jaca propaganda o ovome pogotovo tamo gde je veca koncentracija odgajivaca a ti znas gde je to! Pozdrav

Mi se ne hvalimo nicim u napred, svi clanovi koji su clanovi udruzenja su dopisom obavesteni, tako da putem drustvava mi to radimo....

Propaganda nasa je tu malo manja jer oni koji rade ne hvala se mnogo, to neradnici rade, namam to ne treba, vazno je da sve ide po planu i da se radi kako treba, ostalo ce se sve cuti.... Samo jos malo.....

Pozdrav svim iskrenim clanovima koji gaje ptice feune Evrope a ne hvataju je i ne unistavaju....

dr.nenad86 ::

Tako ej rea, toga ima samo kod nas, ali mislimd a ce se i tu stvari promeniti, imamo dobrih naznaka da se ide na bolje, ko je krsio zakon u najgoroj mogucoj meri, ko je hvalato ilegalno ptice sirom nase lepe zemlje, ko je osudjivan za ta krivicna dela nece moci da govori o pticama faune Evrope, nece moci da obnanjuje ljude i nece moci da sakrije to, pravda je spora ali dostizna......

I kao sto kazes, takvi nisu vredni paznje, oni se bave nama, jer smo pokretaci svega u pticarskom svetu u zemlji Srbiji a oni bi to hteli da budu, malo su pobrkali loncice.......

Pozdrav

Prijatelju nebih mogao da se slozim sa tobom. Zadnjih par godina gotovo svakodnevno pratim desavanja u pticarstvu u Srbiji. Sto se tice ovih vasih zelja mislim da su nazalost neostvarive zato sto nacela EU i demokratije nepodrzavaju retroaktivne zakone kojim bi se zabranjivalo nesto sto je nekad cinjeno, znaci moguce je doneti zakon- uredbu koja bi vazila ubuduce retroaktivno nikako. Druga stvar veliki broj clanova ovog foruma neki moderatori neki tvoji prijatelji... u tom slucaju nebi mogli da se bave pticarstvom.
S obzirom da sam deklarisani pristalica legalnog odgoja FE, nisam za revansizam i za odmazde "spaljivanje vestica"...
Toliko je bitnijih stvari pred nama da oblast koja nikada u Srbiji nije bila legalana pokusamo da zajednickim snagama podignemo na jedan visi nivo
pomognemo informisemo svoje prijatelje, komsije, omladinu i koliko mozemo pomognemo im da legalno odgajaju FE.
Kako bogdanik rece a upravu je covek veliki broj "obicnih" ljudi nema pojma o zakonskoj regulativi, veliki broj njih ce zbog neobavestenosti propustiti rokove i nece iskoristiti mogucnost da legalizuje svoje ptice.

Moj dobronamerni savet je da umesto sto vodite politiku pomognete ljudima oko vas da relativno komplikovanu birokratsku proceduru realizuju.

"Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno."

"Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno."

Lepo si rekao ovo kolega pticar...

DA aktivno pratis pticarsku scenu Srbije znao bi sta se desava, da si clan drustva znao bi da SOF putem svojih clanica obavestava svoje clanove oko procesa legalizacije i svih pitanja oko toga...
Drugo sto se tice moderatora i mojih prijatelja to su pravi pticari koji cuvaju ptice iz ljubavi i koji ih gaje a ne iskoriscavaju, prodaju i ne hvataju, u tome je razlika prijatelju moj izmedju ": mojih i vasih" , kada bi moj predsednik drustva hvatao ptice u Hag bi ga oterao momentalno, kada bi potpredsednik mog drustva hvatao ptice i bio osudjen za takvo neko delo, dozivotno bi mu zabranili da legalno cuva iste....
Takvi ljudi da vode nesto o legalnom uzgoju u zemlji Srbiji , takvi koji nikada pticu nisu izveli , takvi koji se muvaju po sudnicama gde se vode procesi protiv njih, sa takvim ljudima da saradjujemo..... Mislim da smo udaljeni bar jedno 19 svetlosnih godina.....
I da naravno mi pomazemo ljudima, branimo ih od tih dobrih pticara koji ih prijavljuju i koji im prete i koji im salju preteca pisma....

E moj druze, da je sve tako kako pokusavte da predstavite moglo bi drugacioje da se razgovara.......

Necu se vise upustati u nikakve kometare oko ovoga jer je svima vec dovoljno jasno o cemu se radi....

Pozdrav i svako dobro........

Bitno je da se jednom vec resi to pitanje oko legalizacije,jer vec dugo traje.

Pazljivo citajuci pravilnik i priloge uz njega ,dosao sam do zakljucka oko minimuma prostora za faunu. Konkretno ptice pevacice\zebe < 15cm. Minimalna velicina kaveza tj letilice za 1 do 2 jedinke je 2x0.4x0.4 dxsxv u metrima ili bilo koja kombinacija duzine i sirine kaveza koja daje proizvod 0.8 , tj minimalnu povrsinu u metrima na kvadrat na kojoj mogu biti maximum 2 ptice. Za svaku sledecu pticu sve vrednosti se povecavaju za 25% pa prostom matematikom racunajte. Mislim da je zakonodavac mogao malo detaljnije da definise smestaj a ne samo da prepise od drugih zemalja jer je npr isto reci i vremena potrosio oko smestaja Mravojeda kojeg mozda i nema u RS i PPFE ciji se broj primeraka meri sa 4 do 5 cifara. Takodje su mnoge stvari ostale nepomenute, npr izlaganje na izlozbama i smestaj za vreme i neposredno pre izlozbe. Bitno je da se je stekao i zakonski okvir za drzanje zasticenih vrsta i da vlasnici zasticenih vrsta napokon mogu da odahnu i da cekaju naredne korake Saveza i Ministarstva.

dr.nenad86 ::

"Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno."

Lepo si rekao ovo kolega pticar...

DA aktivno pratis pticarsku scenu Srbije znao bi sta se desava, da si clan drustva znao bi da SOF putem svojih clanica obavestava svoje clanove oko procesa legalizacije i svih pitanja oko toga...
Drugo sto se tice moderatora i mojih prijatelja to su pravi pticari koji cuvaju ptice iz ljubavi i koji ih gaje a ne iskoriscavaju, prodaju i ne hvataju, u tome je razlika prijatelju moj izmedju ": mojih i vasih" , kada bi moj predsednik drustva hvatao ptice u Hag bi ga oterao momentalno, kada bi potpredsednik mog drustva hvatao ptice i bio osudjen za takvo neko delo, dozivotno bi mu zabranili da legalno cuva iste....
Takvi ljudi da vode nesto o legalnom uzgoju u zemlji Srbiji , takvi koji nikada pticu nisu izveli , takvi koji se muvaju po sudnicama gde se vode procesi protiv njih, sa takvim ljudima da saradjujemo..... Mislim da smo udaljeni bar jedno 19 svetlosnih godina.....
I da naravno mi pomazemo ljudima, branimo ih od tih dobrih pticara koji ih prijavljuju i koji im prete i koji im salju preteca pisma....

E moj druze, da je sve tako kako pokusavte da predstavite moglo bi drugacioje da se razgovara.......

Necu se vise upustati u nikakve kometare oko ovoga jer je svima vec dovoljno jasno o cemu se radi....

Pozdrav i svako dobro........

Prijatelju, ja nisam clan drustva pri SOF-u ali imam veliki broj prijatelja koji jesu, nikada ni jednog od njih nisam gledao drugacije zato sto su clanovi bilo gde, naprotiv kada sam mogao i koliko sam mogao pomagao sam im kada su imali probleme sa jednom "gospodjom" nebih da joj spominjem ime a ti verujem da znas o kome se radi, to su uglavnom stariji ljudi koji slabije barataju sa kompijuterima i jednostavno nemaju mehanizme da prate zakonske regulative, zasto su se njihova maticna drustva tada ogradjivala od njih i zasto im nisu pomagali ja neznam i necu da ulazim u to, ti sigurno znas koliko je tada ljudi osudjeno uglavnom uslovnim kaznama zato sto su imali par primeraka FE, ti ljudi su i dalje clanovi istih drustava ovim sto se vi zalazete tim ljudima bi ste uskratili mogucnost da budu odgajivaci. Ako se3 nevaram i neki celnici SOFa su bili obuhvaceni istragom.
Prosto je neverovato koliko su ljudi malo informisani o celom postupku legalizacije, meni je zaista drago ako je u tvom drustvu drugacija situacija, pouzdano znam da u drugim drustvima to nije slucaj, ne samo u drustvima vec i u institucijama, u jednom neformalnom razgovoru sa jednom gospodjom rep. insp. za zastitu zivotne sredine, na moje zaprepascenje gosp. nije imala pojma o procesu legalizacije i na njenu molbu dostavio sam joj kopije zakona i propisa.
Svima bi trebalo da nam bude cilj da sto vise ljudi uvedemo u legalne tokove i da sto veci broj ptica bude legalizovan, na taj nacin dobicemo na kvalitetu ptica koji se nalazi kod odgajivaca a da pojacamo borbu protiv izlovljivaca svercera... na taj nacin zastiticemo ova divna stvorenja u prirodi i u buducnosti uzivati u njihovom posmatranju.
Pozdrav!!!

Bogdanik ::

Pazljivo citajuci pravilnik i priloge uz njega ,dosao sam do zakljucka oko minimuma prostora za faunu. Konkretno ptice pevacice\zebe < 15cm. Minimalna velicina kaveza tj letilice za 1 do 2 jedinke je 2x0.4x0.4 dxsxv u metrima ili bilo koja kombinacija duzine i sirine kaveza koja daje proizvod 0.8 , tj minimalnu povrsinu u metrima na kvadrat na kojoj mogu biti maximum 2 ptice. Za svaku sledecu pticu sve vrednosti se povecavaju za 25% pa prostom matematikom racunajte. Mislim da je zakonodavac mogao malo detaljnije da definise smestaj a ne samo da prepise od drugih zemalja jer je npr isto reci i vremena potrosio oko smestaja Mravojeda kojeg mozda i nema u RS i PPFE ciji se broj primeraka meri sa 4 do 5 cifara. Takodje su mnoge stvari ostale nepomenute, npr izlaganje na izlozbama i smestaj za vreme i neposredno pre izlozbe. Bitno je da se je stekao i zakonski okvir za drzanje zasticenih vrsta i da vlasnici zasticenih vrsta napokon mogu da odahnu i da cekaju naredne korake Saveza i Ministarstva.

Slazem se sa tobom prijatelju u Pravilniku ima dosta nedorecenosti, ali je ovaj pravilnik za sada NAJBOLJI
Ministarstvo je ostavilo sebi prostora da buducim uredbama ili dopunama otkloni eventualne nedostatke za sada za nas je najbitnije da je pravilnik donet kakav god da je