Definicija opste genetike

Opsta genetika podrazemva opste stvari u genetici koje se moraju znati da bi se uslo u sustinu i srz specijalne genetike koja je danas neophodna za dobar i kvalitetan odgoj svih vrsta ptica i usko je specijalizovana ( npr razlikuje se kod kanarinaca i papagaja), jer bez poznavanja genetike i bez poznavanja opstih stvari nema ni ozbiljnog odgoja....

U ovoj temi spadaju opste stvari u genetici ili osnov genetike, hromozomi, aberacije, geni, krosing over...... Te opste stvari ce biti razmatrane u ovoj temi.


Pozdrav

Dezoksiribonukleinska kiselina - DNK -

DNK- je materija specifična za svaku živu jedinku na planeti. Ona je osnovna materija nasleđa- prenošenja osobina sa roditelja na potomke. Smeštena je unutar ćelijskog jezgra u strukturnim jedinicama zvanim hromosomi. Na svakom od hromozoma se nalazi jedan specifičan deo koji se naziva Gen. Svaki gen definiše jednu od osobina , koju je nasledio od svojih roditelja.
DNK čine dezoksiriboza, ortofosforna kiselina i jedna heterociklična baza. Struktura koju sačinjavajau ove tri komponente naziva se Nukleotid ! DNA je spiralizovana, ima dva lanca, a na svakom od tih lanaca su "nanizani" nukleotidi, po principu komplementarnosti heterocikličnih baza. Heterocoklične baze, koje su dio nukleotida, podijeljene su prema svojim hemijskim specifičnostima na [[Purinska baza|purinske baze| i pirimidinske baze. U purinske baze spadaju adenin i guanin, a u pirimidinske spadaju citozin, timin i uracil (uracil je dio RNK). Sistem komplementarnosti se zasniva na spajanju jedne purinske sa jednom pirimidinskom bazom, vezajući tako DNK u dvolančanu spiralnu strukturu. U dvostrukom lancu DNK se spajaju Adenin-Timin i Guanin-Citozin.

Evo jednog primera.

---A-T---
---T-A---
---T-A---
---G-C---
---G-C---
---C-G---
---T-A---
---G-C---



Ovakva jedna specifična sekvenca čini genetički kod, koji će svojim ispoljavanjem na organizmu dati određenu osobinu. Dakle, gen je jedna precizna sekvenca kombinacija nukleotida koja određuje određenu osobinu kod organizma. Svaki se gen nalazi na određenom, njemu specifičnom mjestu na posebnom hromosomu, na DNA. To DNA čini osnovnom naslednom makrostrukturom.

Pozdrav

Evo i nekih odlicnih klipova o strukturi DNK, gradji hromozoma, kombinovanju i spajanju nukleotida ( purinskih i pirimidinskih) u spiralu koji cine DNK......
Ovako se lakse pamti, jeste na engleskom , ali uz prethodni tekst ce biti razumljivo , barem ono glavno i osnovno.......


Pozdrav

Sudac svaka cast, ali uz malu digresiju, da li nam treba ovako siroko i duboko zalazenje u genetiku u prakticnom radu, odnosno odgoju? Mislim da je za "obicnog" odgajivaca materija isuvise apstraktna! Pozzz

Hvala kolega klokende... Naravno da za prakticni odogoj ovolika sirina nije bitna, ali cisto informativno zbog teorije koga interesuje moze da procita i da pogleda klipove, koji dosta toga mogu da razjasne i da vizuelno docaraju.....

Pozdrav

Hromozomi

Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. To su jezgrene petlje nastale iz hromatina. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi.

Metafazni hromozom:
1) hromatida;
(2) centromera;
(3) kratki krak
(4) dugi krak


Svaki metafazni hromozom se sastoji od:

* dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
* centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.

Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje.

Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma kanarinca 80 ili dve garniture po 23 hromozoma kod coveka a kod kanarinca dve garniture po 40, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma kod coveka a 4o para kod kanarinca.

Polne ćelije ili gameti [ su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23 a kod nanarinca 40.


Pozdrav

Evo kako se pod mikroskopom vide hromozomi X i Y....

X hromozom je ovaj veci levo u obliku slova X a Y hromozom ovaj mali smotuljak desno.....




Pozdrav