Smeštaj i sistemi držanja živine

Držanje na otvorenom prostoru

Za rasnu i korisnu živinu važno je držanje u zatvorenom i otvorenom prostoru. Samo kokoške nosilje stavljaju se u zatvoreni prostor, dok sve ostale moraju imati više prostora. Držanje na otvorenom, u jednoj literaturi se kaže da je negativno, dok se u drugoj kaže da je zatvorena živina imala zdravstvenu krizu kao što je umanjena koncentracija, manja produktivnost, naročito u zimskom periodu.
Držanje živine na otvorenom prostoru zbog smanjenja hrane i različite podne obloge je rentabilno ali ne baš produktivno i ne preporučuje se. Nije moguće držati matično jato i male piliće do potpunog razvoja na otvorenom prostoru. Treba ih kontrolisati zbog ponašanja, naročito kod pilića boračkih rasa. Posebnu pažnju obratiti na razvojni period od pileta do spremnog primerka za izložbu. Sa njima se mora komunicirati i voditi računa o njihovoj estetskoj vrednosti.
Za sistem držanja na otvorenom prostoru važna su tri elementa: štala (kokošinjac), poluotvoren prekriven prostor (nastrešica) i travna ili peščana podloga.
Kod ove metode držanja je specifičan otvoreni prostor sa prirodnim vremenskim uslovima: zaštita od sunca, dosta svežeg vazduha, blizina zaklona u slučaju nevremena i pod treba da bude biljni sa insektima, koji služi kao jedan deo hrane. Idealan prostor na otvorenom je prostor sa žbunjem i drvećem koji ih štiti od sunca i nevremena.
Mali "prostor" po Sperlu, je 10 m2 po jednoj kokošci. Naravno, ovaj prostor može da bude različit, ako se radi o lakšoj i patuljastoj rasi. Preporučuje se da prostor bude podeljen u tri jednaka dela. Jedan deo je za pašu, drugi deo je prostor na kome raste trava i treći taze posejan, tako da živina može stalno da ima friško zelenilo a ne da cela površina bude popašena i gola.
Za đubrenje taze posejane trave koristi se pregorelo stajsko đubrivo. Za sejanje treba da bude jednako pomešana semena engleske trave, ječma i ovsa. To sve mora biti gusto posejano. To živini služi za hranu i za stalnu pokretljivost i suzbijanje dremljivosti kod njih. Veći prostor od 10 m2 po kokošci, treba podeliti u dva dela i isto raditi i sejati kao što je već opisano. Kod više od 20 m2 po živini trava ne može brzo da se popase. Kad je jaka suša ili kad nema trave, ona se mora ponovo sejati i navodnjavati. Naročito u blizini izlazno-ulaznih vrata i na mestima gde se živina često skuplja, nalazi se uginula trava zbog izmeta. Na tim mestima ne treba ponovo kopati već samo posejati mešanu travu i prostor ograditi pletenom žicom.
Na jedan ar zemlje (ar = 100 m2 ) treba posejati 450-500 grama semena mešane trave sa 150 grama bele deteline, 100 grama semena livadske trave, 100 grama ječma i 100 grama ovsa. Živini na otvorenom prostoru treba stalno menjati mesto postavljanja hranilica i pojilica zbog utabanosti prostora i nejednakog đubrenja izmetom.
Ako na nekim mestima ima krtičnjaka ili se pojavljuju poljski miševi, mora im se hrana i voda premeštati. Odgajivači moraju da imaju po travi postavljene ploče (cigle) po kojima gaze da ne oštete travu. Nije u redu ako se često upotrebljava živinsko đubre za đubrenje trave. Preporučuje se sistematsko jesenje i prolećno đubrenje pregorelim stajskim đubretom. U jesen, pre mraza preporučuje se đubrenje fosfatnim đubrivima kad je sklonjena živina. Veštačko đubrivo može da prouzrokuje smrtnost kod živine. Za to vreme živina mora biti sklonjena dok se đubrivo totalno ne rastvori. Mleveni krečnjak može da se koristi u jesen kao đubrivo. Stavlja se 12-14 grama krečnjaka na 100 m2. Pre prvog snega može da se upotrebi pregorelo stajsko đubrivo, da bi se ožiljci trave zaštitili od zime, kao i da se popravi humus.
Za prolećno đubrenje upotrebaljava se stajsko đubrivo, krečnjak i tečno đubrivo. Može se koristiti i "kompost" ( skupljani otpatci od kuhinjskih namirnica, košene trave, opalog lišća, a sve to pomešano sa sitnom zemljom.To sve mora biti pregorelo i sitno.). Važno je da ovo đubrivo prilikom sledećih kiša bude upijeno u zemlju.
Sperl, preporučuje da se đubrenje obavi prve godine sa krečnjakom, druge godine prirodnim đubretom i treće godine veštačkim đubrivom. Na velikom prostoru trava mora često da se kosi, jer živina može bolje da priđe friškoj travi. Trava može da bude i u veštačkim mini livadama.
Ako se na istom prostoru drže ovce i koze, mora se postaviti ograda od bodljikave žice u visini od 20 cm od poda, da ne bi ovce i koze došle na hranu i vodu kod živine. Takođe treba da se ograde žbunovi i drveće od krupne stoke da bi živina imala zaštitu od sunca ili nevremena.

Nastrešica
Nastrešica je prekriven prostor koji je u napred izbačen, a zadnja strana je zid kokošinjca ili štale. Može da stoji na direktnom izlazu a može da bude i ograđen ogradom. Dobra je protiv kiše i snega, da pilići ne bi bili totalno na otvorenom prostoru ili potpuno zatvoreni u kokošinjcu. Važno je da pilići ispod nastrešice budu zaštićeni od promaje. Zidovi sa strane moraju da budu potpuno dihtovani i povezani sa kokošinjcem. Fugne i pukotine ne smeju biti otvorene. Pod treba da bude peščani ili od suvog lišća, slame, piljevine ili od šumske zemlje.

Kokošinjci
Kokošinjac treba da bude na fundamentu od betona. Temelj mora biti dubok 40 cm a 20-30 cm iznad poda. Pod kokošinjca treba da se napuni zemljom ili šljakom sa glatkim cementnim premazom. Na to se postavljaju daske celom površinom ili holšpan ploče otporne na vlagu, a sve to zbog toplote i boljeg čišćenja objekta. Podna obloga može da se odigne od betona a ispod nje postavi stiropor ili drugi toplotni izolatori.
Veličina i visina kokošinjca, kao i forma krova i izlaz je u zavisnosti od predela u kome postavljamo objekat ( da li je to ravničarski ili planinski deo).


U kokošinjcu treba da bude: motka za sedenje, a ispod nje daska za izmet koja se redovno čisti; gnjezda za nošenje jaja; hranilica, pojilica; pesak u sanduku za kupanje; po mogućstvu svetlo i grejanje.

Motke za sedenje treba da budu iste visine jer živina traži najvišu motku za spavanje, ako su ostale niže postavljene onda se svađaju oko toga. Kod živine motka treba da bude odvojena od zida 30 cm, a kod dugorepe živine i više. Razmak od motke do motke je u zavisnosti od veličine rase i treba da bude od 20-40 cm. Na metar dužine računaju se 4-5 lakših kokošaka. Krupnoj rasi treba više prostora a patuljastoj manje prostora. Gornja strana motke treba da bude pljosnata, a ivice obrađene. Širina motke treba da bude, u zavisnosti od rase, 4-7 cm. Motka treba da bude glatka, bez pukotina i fugni, da se ne bi ekto paraziti sakrivali u njima. Ako motka nije glatka, živina može da se povredi i dobije upale na veoma osetljivim tabanima i prstima.
Daska za izmet treba da bude 80 cm dignuta od poda, sa malom kosinom u napred. Sa prednje strane daske za izmet treba da se postavi uspravna daska, a ispod motke za sedenje postavi sitno pletena žica, da živina ne bi imala kontakt sa izmetom i da zadrži eventualno snešeno jaje da ne bi završilo u njemu.
Hranilice stoje malo podignute, zbog čeprkanja. Voda isto tako treba da se podigne. Najbolje postaviti po dve hranilice i pojilice zbog učestalijeg kretanja živine.
Hranilica može da bude okrugla, automatska za brašnjavu hranu ili valov koji ima dosta mesta za svu živinu. Ako se daje mleko ili kiselo mleko, valov mora biti plastični, ili lakiranog pleha, ili od čistog aluminijuma. To mora biti tako urađeno da ne dođe do trovanja živine. U posebnu posudu treba stavljati izlupane školjke, krupniji rečni pesak itd.
Najbolje posude za vodu su plastične ili ako imaju pojilice "pipe". One su mnogo praktičnije za održavanje higijene i za stavljanje lekova. Sve velike pojilice su nepraktične za higijenu ukoliko se u njima duže zadržava voda. Najbolji držači vode su oni koji se lako peru i gde se često sipa voda. Ako se voda duže zadržava u pojilicama, onda se stvaraju razne bakterije i sluzi, kao i gljivice koje su opasne po creva kokošaka.
Prašinu za kupanje najbolje postaviti ispod prozora kokošinjca da bi živina u zimskom periodu imala sunčevih zraka. Treba napraviti jednostavan okvir od dasaka visine 30 cm, a površine 60cm X 120 cm. Taj sanduk treba napuniti sa sitnim suvim peskom, u koji se stavlja preparat protiv parazita. Često se pesak mora čistiti od izmeta, a s' vremena na vreme pesak prosejati i dopuniti sanduk sa suvim peskom.
U lepo sređenom kokošinjcu, treba da se nalazi orman ispod prozora, gde se ostavljaju lekovi, posuđe za hranu i vodu.
Od velike važnosti je klima u kokošinjcu. Klima zavisi od temperature i od količine kiseonika u vazduhu kokošinjca. Hladan vazduh je manje štetan za živinu nego topao. Optimalan uslov za nosivost je 12oC. Prilikom uzimanja hrane je 18oC. Optimalna vlažnost vazduha, kod mlade živine i koka nosilja je 60-70 %. Ako je mala vlažnost vazduha, razvija se puno prašine sa prljavštinom i smradom kao i sa gljivicama u prostirci. Ako temperatura u kokošinjcu bude veća od 21oC, to utiče na smanjenje težine jajeta, kvalitet ljuske jajeta i negativno se odražava na zdravlje kokošaka. Ako je temperatura 24oC to je štetno za oči. Ako je temperatura 30oC, kokoške su sporo pokretne i depresivne. Ako je temperatura 35oC, onda kokoške doživljavaju stres.
Takve situacije mogu često da se dogode i u letnjem periodu. Tada, leti, treba im davati svežu hladnu vodu, vitamin C i ostale energetske vitamine i hranu za jačanje. Ako su u zatvorenom prostoru takvu prostoriju treba često vetriti.
Ako možemo da predpostavimo da na primer Nju Hemšir kokoška za 24 sata koristi 250 litara vazduha, što znači da je potrebna odgovarajuća ventilacija u kokošinjcu. Vazduh može da ulazi kroz prozor, otvor na krovu, sa poda i sa strane. U kokošinjcu gde se nalazi puno živine, može se instalirati ventilator.
Osvetljenje je od velike važnosti za odgoj, razvoj i nosivost. Naročito u mračnijim ili prostorijama bez prozora, treba da bude glavna svetla zona svetlosne jačine od 15 luksa. Proračunato to znači, da na pr. u kokošinjacu od 25 m2 podne površine može da se postavi neonska lampa od 40 W, ili na 12 m2 sijalica od 60 W.

Jel imas nekih slika unutrasnjosti kokosinjaca , da vidim kako to izgleda , ta motka daska itd.
Da li moze ovo za skupljanje izmeta da bude od lima?
Pozz

Imam volijeru dimenzije 2m duzina 1m sirina i 1,5m visina,koja je podeljena na dva dela.Zanima me koliko koka sa po jednim petlom mogu da se drze od pat. kokinkina i svilenih kokica u ovoj volijeri?

Pozdrav

maksimum 1pevac i 3 koke i u drugu isto bice tesno ali moguce je. vise odgovara cela 1 pevac i 4/5 koke

Ok,hvala puno.

video sam jednu rasu krupne kokoske za koju odgajivac mi je rekao da se zove brakel.on je ima u dve boje belu i crvenu.veoma mi se dopala pa sam potrazio informacije ali nisam nista nasao na netu pa me interesuje jeli ime pogresno ili je nesto drugo
vrat kokoske podseca na zlatnu talijanku gornji deo tela je crven a donji deo tela na vajtrok samo tamnije je boje a noge su crne .bela je beli vrat i gornji deo tela a donji opet vajtrok (ili amrok)ako neko zna nesto za ovu rasu neka spodeli pozdrav

Baš dobar primer za živinarnik!





slika sa neta

Zivinarnik kao iz neke bajke...bas,bas!

Da li im zimi ukljucujete sijalicu kako bi produzili svetlo?