Brkata senica je u ornitološkom smislu prilično enigmatična vrsta.Čak ne postoji ni jedinstven stav o njenoj klasifikaciji,a i u biologiji ove vrste postoje još nepoznanice.Iako se u svim svetskim jezicima ova ptica opisuje kao „senica“, ona to u pogledu klasifikacije definitivno nije.Prema H.E.Wolters-u (`82) i Howard and Moore-u('91) koji se drže za merodavne u germanskoj literaturi,ova vrsta je,naravno u sklopu pevačica svrstana u porodicu Paradoxornithidae.U trenutno svetski važećoj klasifikaciji po Sibley and Monroe-u ('90) brkata senica se ubraja u porodicu Timaliidae.Bilo kako bilo, ¸¸tipične senice“ su zasigurno zasebna porodica Paridae.U koju god porodicu je svrstali,a u nekim globalnijim okvirima to su timalije,ona je jedina predstavnica te grupe ptica na evr.opskom kontinentu
Ptica je duga 14-15,5 cm,žuto-smeđe boje,sa upadljivo dugim repom(72-95 mm).Polni dimorfizam je izražen-mužjaci imaju plavo-sivu boju glave sa crnim ¸¸brkovima“,podrepak je crn,kljun narandžast.Dotični delovi tela ženke su smeđe boje, a kljun je braon boje.Mlade ptice liče na ženku , ali imaju crna leđa i crno oivičen rep.Kod već formiranih mladih ptica,pol se može prosuditi po boji kljuna(mužjaci-žuto narandžast,ženke-žuto braon).Let ptice je karakteristično trom i nekontinuiran sa blagim talasenjem.To nije ni čudno,zbog toga što je ova vrsta prilagođena na močvarna staništa gde se spretno i agilno kreće među raslinjem.
Evropske populacije su prilično razštrkane i uvek vezane za vlažna,močvarna staništa sa značajnim površinama pod trskom i drugim raslinjem karakterističnim za te biotopove(staništa).Gnezdo pravi isključivo na trsci.
Kod nas ih ima u panonskim oblastima,međutim u prilično malom broju.Gnezdi se prvi put u godini u aprilu,posle eventualno i u junu.Inkubacija traje 12 dana,broj jaja je 6-7,mladi se osamostaljuju sa 13 dana.Ishrana podrazumeva člankonošce i njihive larve dokojih dolaze u spomenutim staništima,a u toku zime preferiraju semena šaša,trske i drugog močvarnog bilja.
Stategija mitarenja ove vrste je vrlo zanimljiva.Iako to nije unikatno,brkata senica kao i još malobrojne evropske pevačice(npr. fam. Alaudidae,fam. Passeridae...) već u svojoj prvoj godini života,odmah po osamostaljenju izmitare pera primarne i sekundarne vile.Ova karakteristika je odlika sedentarnih ptica(stanarice).Uprkos tome navike migracije ove vrste predstavljaju najveću nejasnoću.Naime ove ptice se u zavisnosti od lokacije i same sezone ponašaju,po pitanju seobe,prelazno između migratornih i sedentarnih vrsta.Nekad se desi da se cele populacije preko zime zadrže na arealu gnežđenja,a ponekad se odigra parcijalna(delimična) seoba.Kada brkate senice menjaju lokaciju,zbiju se u manja jata(15-20-30 ptica) i u visini od 5-7 metara u kratkim potezima između drveća ili zgrada bučno i uzbuđeno lete.Hladne zime vrlo značajno desetkuju populacije.
Podvrste su opisane, međutim najznačajnije razlike su u stepenu svetloće osnovne boje.Nominalna podvrsta(ssp. biarmicus) je ¸¸osrednje svetla“, mužjaci imaju primesu plave boje na glavi,gornji deo leđa je riđe boje.Ženke u izvesnoj meri imaju diskretne pruge po glavi i leđima.Ssp. russicus:severno istočna distribucija,najsvetlije ptice,ženke bez pruga,glava mužjaka više siva.Ssp. kosswigi:nastanjuje samo Tursku,to su i najtamnije ptice.Nešto sitnije ptice.
Brkata senica je takođe izazovna vrsta i za uzgajivače.U germanskoj literaturi se opisuje uzgoj u otvorenim,prostranim volijerama.Nužno je bogato raslinje u kombinaciji sa manjim jezerom ili barom.Patuljasto drveće,gusta trska,bambus ili drugo drveće su neophodni za uspešan uzgoj ove vrste.Između raslinja se postavlja kutijasto gnezdo bez prednje strane koje ptice dograde po vlastitom nahođenju.Nužno neophodno je davanje hraniva životinjskog porijekla u vidu brašnara i dr. buba iz roda Tenebrio,mušice,tubifeks...daje se i niskokalorično seme.Ptice se mogu lako pripitomiti i vrlo su pivržene pripadnicima svoje vrste.Parovi su stalno zajedno i tipičnim glasanjem se stalno dozivaju.Ta socijalno-etološka crta je do te mere izražena da se i prilikom prstenovanja ove vrste i hvatanja u mreže,jedna uvek nalazi pored druge i vrlo često se zajedno hvataju sami parovi(sa ili bez mladih).I prilikom vađenja iz ornitološke mreže ptice se dozivaju i ne napuštaju mesto gde su uhvaćene sve dok svi članovi porodice nisu slobodni i na okupu.
Stanko Galić-Bezdan
Text postavljen uz odobrenje autora