Dugorepa senica(Aegithalos caudatus)

-neke opste napomene;
-velicina ptice-16cm
-status-stanarica je sa izrazenom skitnjom,cesta je gnezdarica Srbije
-migracije-1-12,8-2 skita
-staniste-podgorine listopadnih suma,vodoplavne i plantazne sume sa zbunjem,vocnjaci i parkovi
-smestaj gnezda-u zbunu,na drvetu uz stablo,na tlu medju ogolelim zilama
-materijal gnezda-mahovina,tanka vlakna suve kore i lisajevi kao vezivni materijal a leziste je obilato oblozeno perjem i zivotinjskim dlacicama
-koriscenje gmnezda-samo za jedno gnezdenje
-broj gnezdenja tokom godine-jedno vrlo retko dva
-vreme gnezdenja-25.3.-25.4.
-broj jaja u leglu-8-13
-inkubacija-12-13 dana
-prodsecan broj mladunaca-5-8
-predatori jaja ili mladunaca-patuljasti mis(micromus minutus)

-Pripada kategoriji dosta stidljivih ptica,dugorepa senica je inace vrlo socijalna ptica.Ponekad zimi ce te videti dva do tri tuceta ovih sicusnih ptica u grupi.Dugi repovi oiviceni belim trakama odmah upadaju u oci,a ptice duz reda nekog drveca jure prelecuci s drveta na drvo u potrazi za insektima.Ove su ptice veoma bucne i energicne.Sa primesama roze obojenog tela ova mala ptica ima paperjast,pomalo neuredan izgled.Muzjaci i zenke su veoma slicni po izgledu.Dugacka je 16 cm sa rasponom krila od 18 cm.Severne populacije imaju potpuno belo perje na glavi.Grade gnezda u zbunju,gnezdo je od mahovine,vune,perjamreze pauka.Gnezdo je u obliku kupole sa malim sporednim ulazom.Zanimljivo je da su ornitolozi prebrojali i do dve hiljare raznih pera samo u jednom gnezdu ove ptice.Desetak pticica je neki optimum kod legla ovih ptica.Nazalost gnezda ovih ptica su cesto predmet pljacki predatora.Glavni izvor hrane za ove pticice su insekti.Geografski opseg zivljenja ovih lepih ptica je sirok i prostran,ima ih u celoj Evropi osim najsevernijih oblasti,ukljucujuci i Englesku,pa preko Azije sve do istocne Kine i Japana.Stanista ovih pticica syu uglavnom listopadne sume,ograde,vrtovi a retko u cetinarskim ili mesovitim sumama.Tezina zime pomera stanista ili povremena stanista ovih ptica.Sam izgled im govori da su ove male ptice osetljive a lako se razlikuju od drugih iz svoje vrste po svom dugom repu koji udvostrucuje duzinu tela.Ima zaobljeno telo i glavu sa crnim i belim perjem mestimicno obojeno ruzicastom bojom.Kljun je mali skoro trouglast.Grupe ovih pticica su podeljene u parove i u rano prolece pocinju sa izgradnjom gnezda.Interesantno da ova vrsta veoma cesto prihvata cuvanje i hranjenje mladih svoje vrste iz neposredne okoline koji su sticajem okolnosti izgubili svoje roditelje,moze se reci da im je ovo skoro karakterna osobina.Dakle dugorepe senice pocinju izgradnju svojih gnezda krajem februara ili pocetkom marta a u konstrukciji gnezda je perje,mahovina i zivotinjska dlaka.U gnezdu ima od 6-15 jaja a zivotni vek ovih pticica je veoma kratak od dve do tri godine.Mladi inkubiraju od 13-17 dana a operjaju od 14-18 dana nakon toga.Inace jos jedna zanimljivost da u odgoju mladih skoro cesto ucestvuju siri clanovi porodice,tako da je potomstvo ovih ptica mnogobrojno.Samo zenke leze na jajima dok muzjak joj donosi hranu.Pre polaganja jaja zenka iskljucivo kontrolise kvalitet gnezda a kao sto rekoh roditelji i rodbina ucestvuju u othranjivanju podmlatka.Obicno se krecu,putuju u grupi od dvadesetak ptica,brzo se krecuci kroz drvece,grane usput kupeci kupeci insekte sa lisca i grana.Pri tome su vrlo aktivne i bucne.Tokom zime posebno za hladnih noci zbijaju se u gomilu radi cuvanja toplote ali je smrtnost kod ovih ptica i pored toga i dalje velika.Mnogo toga u zastiti ovih ptica pa i dali postoje parkovi i zelene povrzine u zoni gradova ili prigradskih naselja i mogucnost njihovih privremenih stanista za jakih nzima,omogucava im da veci deo populacije prezivi.Kod ovih ptica ima puno zanimljivosti naprimer u prolece ove ptice podeljene u parove,radi gnezdenja,ukoliko ne organizuju svoje gnezdo,aktivno ucestvuju u pomoci oko gnezda i mladih svojim rodjacima u okolini.jata dok su u pokretu konstantno se dozivaju i na taj nacin sy u neposrednom kontaktu,tako komuniciraju.Preko celog leta se hrane iskljucivo malim insektima a u kasnu jesen i zimu usled nedostatka insekata uzimaju i razno semenje da bi prezivele.Gnezda trpe velike stete od kreja i vrana.Ona gnezda koja nisu napadnuta imaju stopu prezivljavanja 97 posto.Odrasle jedinke napadaju jastrebovi pa ih to stalno cini opreznim i budnim na eventualne napade.Dugorepe senice su vazni i bitmni predatori za pauke i ostale male insekte.Odrasle jedinke napadaju i vrane,kopci.Pored svih muka cesto,skoro uvek su domacini velikoj kolicini parazita,,posebno pticje vasi.Ne postoje stetni efekti dugorepih senica na ljude.A prave akrobatske scene ce te doziveti i gledati postavljanjem hranilica u prirodi,za ostale kao i za ove preklepe pticice.Velika je fluktacija ovih pticica,njihova popuulacija varira u raznim stanistima ali se ukupna svetska populacija cini stabilnom......
literatura;
google
profesor Rasajski Birds of Serbija
linkovi animaldiverzity,hlasek.com;flickR;first-nature.com