Slavuj(Luscinia luscinia)

Slavuj je zajednicki naziv za dve vrste evropskih ptica pevacica:Luscinia megarhynchos-mali slavuj i Luscinia luscinia-Veliki slavuj
Mali slavuj

Veliki slavuj

One se ne razlikuju mnogo po velicini tela ili telesnoj masi nego po tome sto veliki slavuj ima nesto duza krila.Ove dve vrste se mogu zato po izgledu razlikovati samo ako se drze u ruci i zagleda im se perje,a za to imaju prilike samo zvanicni prstenovaci ptica.Pesma ove dve vrste se ,medjutim dosta razlikuje.Slavuji imaju neugledno smedje perje (odozdo nesto svetlije nego sa gornje strane) pa ih je tesko primetiti u gustisu u kome zive.Gnezdo slavuja se nalazi uglavnom na samom tlu a mnogo redje na niskoj vegetaciji.sastoji se od neuredne gomile lisca i drugog biljnog materijala,a cesto je skriveno ispod kupina kopriva i drugih bodljikavih biljaka.Slavujcici se iz jaja izlegu goli i slepi ali brzo rastu i dobijaju perje pa za par nedelje vec mogu da lete.Slavuj se hrani sitnim insektima i paucima a ponekad i drugim beskicmenjacima.Obicno se misli da slavuj peva samo nocu ali ukoliko ga ne uznemiravaju cesto peva i danju.Najcesce sedi pri tom u nekom zbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja.Slavuj je "knjiski" primer ptice selice.Svi slavuji zimu provode u Africi a kod nas dolaze u aprilu mesecu.Slavuj peva samo u prolece a negde u junu lagano prestaje sa pesmom pa u avgustu moze da izgleda kako su vec otisli na jug.Medjutim oni su tada tu samo tihi i neprimetni.U Srbiji se gnezdi samo mali slavuj a veliki slavuj se moze naci samo za vreme seobe.On se gnezdi u severnim delovima Evrope a zimu provodi u razlicitim delovima Afrike.
-preuzeto sa Wikipedie

R a z m n o z a v a nj e:U toku prvog ljubavnog zanosa pre nego sto zenka snese jaja,cujemo divno pevanje preko cele noci.Kasnije nocu su tisi jer je pevac kako izgleda nasao vise mira i opet presao na svoj uobicajeni nacin zivotaVeliki slavuj ne pusta glas u obliku -viid-karr- nego -glok-arr-.Karakteristika njegovog pevanja jesu dublji tonovi i laganije pevanje prekinuto duzim pauzama izmedju strofa a jace je i gromkije od pevanja malog slavuja,ali zato veliki slavuj zna manje strofa.Ali uprkos toga njegovo pevanje je isto tako lepo i cenjeno kao i pevanje malog slavuja.Slavuj se pojavljuje kod nas u poslednjoj polovini meseca aprila vec prema atmosferskim prilikama,malo ranije ili kasnije,otprilike u ono vreme kad trnjine pocnu da zelene.Slavuj putuje nocu.Muzjaci stizu prvi a zenke malo kasnije.Ponekad ih rano izjutra vidimo kako se naglo spustaju iz visine i sakrivaju u zbunju pa u njemu provode ceo dan.Obicno ih opazamo tek kada pocnu sa pevanjem.Svaki od njih trazi isti deo sume isti vrt, isti grm u kome je ziveo proslog leta.Mladi muzjaci nastoje da se nasele u blizini onog mesta na kome im je bila kolevka.Cim je srecno stigao u domovinu,slavuj pocinje da peva.U toku prvih noci posle povratka odjekuje citav kraj od pevanja.Verovatno slavuj zeli svojoj supruzi koja leti negde visoko da u nocnoj tami da znak ili nastoji da osvoji jos neko slobodno srce.Parovi se ne spajaju bez borbe i briga jer svaki muzjak koji jos nije nasao m zenku pokusava drugom slavuju da otme zenu ili verenicu.Protivnici besno progone jedan drugog glasno cvrkucu i progone se kroz grmlje uzdizuci se do vrhova drveca pa opet spustajuci se na zemlju.Snazno napadaju jedan drugog sve dok jedan ne ostane pobednik verovatno zadrzi ili stekne zenku.Nocne sate,rano ujutru i kasno uvece posvecuju muzjaci pevanju a zenke ih slusaju.Sve ostalo vreme je ispunjeno brizi za svakidasnji hleb.Njoj se ubrzo pridruzuje briga za decju kolevku.Slavuji odmah pocinju da grade gnezdo i ubrzo ga zavrsavaju.Nije to nikakvo umetnicko delo.Podlogu uglavnom sacinjava gomila suvog hrastovog lisca.Suve travke i stabljike listovi trave ili sasa cine zidove udubljenja koje slavuj oblozi finim korencicima ili travkama a i konjskom dlakom ili biljnom vunicom.Gnezdo obe vrste slavuja nalazi se redovno na zemlji ili malo iznad zemlje,u supljini u zemlji,medju mladim izdancima nekog oborenog stabla ili uz panj u cestaru,ili busen trave.Cim je broj jaja u gnezdu potpun i zenka pocne da lezi na njima,muzjak menja svoje ponasanje.Podmladak trazi i njegovu pomoc.Bar na nekoliko sati,oko podne,mora da zameni zenku u lezanju na jajima pa vec zato ima manje vremena za pevanje.Peva doduse i sada da obraduje zenku ali peva vecinom samo danju a preko noci vrlo retko.Brizljivo cuva gnezdo i brine se da zenka,lezi na njemu.Mlade hrane raznim insektima i crvima pa ovi brzo rastu i izlaze iz gnezda pre nego sto znaju da leprsaju sa grancice na grancicu.U drustvu roditelja ostanu dok ne prodje prvo mitarenje.Uskoro,posto udju u veliki svet,pocinju mladi muzjaci da oprobaju svoje grlo i pevaju.Ova prva pesma nije ni malo slicna pevanju njihovog oca.
O d n o s s a d r u g i m z i v o t i nj a m a:Prema neoprijateljima slavuj se ponasa dosta plasljivo jer se boji za svoj porod a s druge strane u prilikama opasnosti vrlo je hrabar pa je gotovo potresno kako se izlaze opasnosti.
Z a n i m lj i v o s t i:Ucitelj odmah zacuti cim ucenici pocnu da mucaju.Poznato je da stari slavuji uskoro prestaju da pevaju pa mladi pevaci uce svoju pwesmu tek iduceg proleca.Njihove pesme su na pocetku tihe i seprtljave ali kada se u njima probudi ljubav pocinju i oni da razumevaju ovu divnu vestinu u kojoj kasnije postaju pravi majstori.Zbog mnogih neprijatelja koji progone slavuje,a pogotovo njihove mlade svaki razboriti covek izvrsava samo svoju duznost ako ovom plemenitom pevacu pruzi i sacuva potrebno mesto na kome moze da zivi bar donekle zasticen.kako nam savetuje zasluzni Lenc,trebalo bi u vecim vrtovima zasaditi guste grmove od ogrozda i u njima ostaviti lisce koje ujesen otpadne.Slavuj ce ubrzo da potrazi takva mesta jer odgovaraju njegovim zahtevima.Gusto grmlje ga stiti,a u otpalom liscu skupljaju se crvi i insekti dok se nerpijatelj odaje suskajuci po liscu.Vise od cetvoronoznih i krilatih razbojnika treba slavuje da cuvamo od pokvarenih ljudi,narocito od hvataca od zanata, i da sprecimo njihov prljavi posao.Iako su ovi neuporedivi pevaci jako pametni ipak se ni malo ne plase zamki,omci i mreza mozemo da ih uhvatimo i najjednostavnijom spravom za hvatanje a onda prozivljavaju svu patnju robovanja.Stari slavuj uhvacen posto se vec jednom pario redovno ugine i pri najboljoj nezi a mladi uhvacenii pre parenja podnose zarobljenistvo samo ako im pruzimo najbolju negu.Ranije su ljubitelji ptica drzali slavuje ali zato je potrebno odredjeno strucno znanje.Ko god moze da slusa slavuja gde mu peva u vrtu ispred prozora,ne treba da ih drzi u kavezu.Ako je medjutim svojim pozivom vezan uz uzanyu sobu i nema prilike napolju pod vedrim nebom da cuje tog divnog pevaaca,ko oseca da ga za slavuja veze prava ljubav,taj neka mirno i dalje neguje svoje slavuje.
L i t e r a t u r a:Edmund A. Brem Otokar Kersovani,Rijeka 1967.god
Bogdanovic D.Davidovic M.,Pekic B. Vuk Karadzic,Beograd,1989 god.
L i n k o v i:www.google.com
rezervat prirode G.Podunavlje

cisto da se zna ovo je Micina ptica !

Mica je za cistu desetku i zasluzio je vec rubriku kod Riplija!

Bravo Mico, slavuj je melem za usi! A u ovoj volijeri bih i ja stanovao!

Svaka cast !!! Nemam reci osim da se divim slikama, verujem da ce mnogi iskusniji od mene takodje biti zadivljeni ovim !

Mico, jel ovo sve kod tebe slikano?

To su Micine ptice, ali to ce vec sve on da objasni

Vrh vrhova, svaka cast... malo je ovakvih pticara!!!!!

Bravo zaista

zanimljivi detalji uz zivota slavuja:
higijena

slavujka pravi gnezgo

balet

rucak

san slavuja

slavuj razmislja

kretanje slavuja skokom

v e l i k i pozdrav svim ljubiteljima ptica

na prvoj slici je greskom mesto higijene moj velijer
a ovo je higijena

Mico,svaka cast,a i komentari slika su extra

Pozdrav Miča,
Pretpostavljam tako se zoveš.
Epa prijatelju odmah na popčetku da ti se prestavim da sam ja jedan od retkih ptičara koje na prvo mesto je slavuj pa onda sve drugo.
Od postavljenog klipa moram ti priznati da si me oduševio i to najviše kako ti je voliera sređena i njene dimenzije.
Pozdrav Bocka

Ne vidjeno u evropi a i sire,svaka cast Mico Pozdrav i samo naped.

Razmnozavanje slavuja u vestackim uslovima

O uzgajanju slavuja dosta su kazale slike koje sam postavio. Slike govore sto reci nemogu. Ali evo i nesto teksta o tome. Slavuj je divlja, dakle nedomestifikovana pevacica faune evrope. Prema slavuju se nemozemo ponasati kao prema kanarincu.
Prednost kanarinca je u nekoliko stotina godina domestifikacije. Kanarimac je prilagodjen zelji odgaivaca. Miran je, sobna ptica, ne trazi veliki prostor, moze bez sunca… slavuj je susta suprotnos kanarincu. Plasljiv, nepoverljiv, potrebo mu je puno prostora, svakodnevno se kupa, potrebno mu je dosta sunca, veoma voli da se sunca, da bi se razmnozavao u vestackim uslovima potrebno je obezbediti slavuju u fazi odgoja mladunaca iskljucivo prirodnu (zivu) hranu. Po izleganju mladih u prvih sedam dana, iskljuciva hrana za male slavuje jesu sveze mravlje larve. bez mravljih larvi nece preziveti ni jedno mlado. Od sedmog dana zivota mladunaca slavujka im daje brasnene crve i kucne- domace musice. Ali i bilo koji drugi sitniji insekti dolaze u obzir, kao na primer sitne vinske musice, paukovi, naravno sva hrana je ziva. Cim se izlegu mladi, muzjaka odmah odvojiti od zenke. Moje iskustvo govori da muzjak sem sto oplodi zenku, vise ne radi nista. U to vreme dok zenka pravi gnezdo, nosi jaja i lezi na jajima muzjak peva po celi dan. I to mu je jedini posao. Ne ucestvuje u ishrani mladunaca, samo smeta, jer se hrani larvama mrava koje je tesko obezbediti i za same mladunce. Cesto juri i uznemirava zenku. Takvo ponasanje muzjaka je steceno u vestackim uslovima cuvanja i nije svojstveno muzjaku u prirodi. Cim mladunci pocnu da se samostalno hrane, odvajaju se od zenke, i jedno od dgugog, u zasebne volijere ili u zasebne vece kaveze. Kavezi treba da imaju samo prednju zicanu stranu. Moji kavezi su sa bocnim stranama, dnom i krovom nacinjeni od leksana (poluprovidna plastika koja se koristi za krovove ili nadstresnice) najbolje je da bude u zelenoj boji, kaveze koristim samo u zimskom periodu jer su tada svi slavuji u prostoriji koju zagrevam 5-10 stepeni. Svako u svom kavezu. sa prvim lepim danima u martu slavuji su vec u volijerima,(simulacija prolecnog dolaska slavuja) opet svaki muzjak posebno. Slavuje [b]nikada[/b] ne hvatam. Prvi i poslednji put kada uhvatim slavuja to je pri prstenovanju mladih. Kada kavez stavim u volijeru otvorim prednju stranu kaveza i slavuj sam napusti kavez (simulacija izbora teritorije). U oktobru mesecu slavuji sami ulaze u svoje kaveze koje postavljam u volijere, zatvaram kaveze i unosim slavuje u zimovnik(simulacija jesenje seobe slavuja). Kao sto primecijete nisam ja prilagodio slavuje sebi,nego sam se prilagodio slavujima,ispostovao sam njihov nacin zivota,njihov karakter- sveukupne osobine koje su sticali tokom vise milona godina evolucije. To je za sada jedini nacin da se uspe u odgoju i razmnozavanju slavuja u vestackim uslovima.
Evo jos jednog zanimljivog klipa iz zivota slavuja:
[u][u]

Pozdrav Miča,
Moram javno da te pohvalim i skidam ti kapu.
Neznam koliko godina ja odgajam slavuje i uvjek pitam i kopam po internetu da pronađem ovakvog majstora za slavuje.
Na nekoliko foruma postavljao sam pitanja dali ima neko da pari slavuje u zatvoreni prostor, međutim niko se dosada nije javio.
Prvom prilikom kad mogu upaliču auto i moram te posetiti jer onaj ko čuva slavuje samo on zna koja je to ljubav prema slavuje.
Koliko su slavuji dive, toliko su i pitome ptice pogotovo kada ručno odgajite mlade.
Miča, molimte otvori privatnu poruku i dajmi kontakt kako bi bliže sarađivali, normalno ako ti to želiš.
Maestro moj duboki naklon !

Pozdrav Bocka

Bravo Mico. Nisam ni od daleko upoznat kako je tesko gajiti slavuje, posto od iskustva, imam samo price koji su ih cuvali. I uvek price su da je to teska stvar. A jos i odgledati potomstvo u volijeri. Bravo.
Steta, sto sam se i ja, a i Vi tako kasno uclanili. Bio sam u Svilajncu u oktobru i sada mi je puno zao sto vas nisam tada upoznao.
Izgledao sam sve vase klipove i izgledaju predobro.
Pozdrav.

zahvaljujem se svima na pohvalama. pohvale prijaju ali su kritike korisnije, iz njih se moze nesto nauciti . nikada nije nesto dobro da ne moze biti bolje.
slavuj iz volijere osmatra okolinu

Svaka cast Mica na svemu, ovo je cist primer neizmerne ljubavi prema pticama, koju nam one visestruko vracaju uveseljavajuci nas svakodnevno svojom pesmom i lepotom

Prica o slavuju

Ako nemate uslove, pre svega prostorne, zivite u stanu, nemojte da se upustate u avanturu cuvanja i uzgoja slavuja. To ce biti mucenje i za vas i za pticu. Ima pored kanarinaca predivnih ptica koje se mogu uzgajati u sobnim uslovima. Stiglici, bastardi … definitivno, slavuj nije sobna ptica. Zimi, slavuj ce u kavezu biti miran ali cim dodje prolece bice uznemiren skakace po kavezu i pokusati da ga napusti. Tada pocinje i sa pesmom. U sobi, ili bilo kom zatvorenom prostoru bez obzira na njegovu velicinu pesma sliavuja je toliko glasna-preglasna da postaje neptijatna za sluh. Sto ste dalje od slavuja njegova pesma je lepsa. Zamislite da imate slavuja u stanu koji u prolece peva i danju i nocu. U to vreme najbolje je da se sa porodicom iselite iz stana dok slavuja ne prodje volja za pesmom. Sobno cuvani slavuj cesto menja perije u toku zime, sto je vrlo kritican period za zivot ptice jer se radi o takozvanom patoloskom menjanju perja. Slavuj je sklon da u prolece u vreme kada najintenzivnije peva, ako je u kavezu iznenada ugine. I ne pomisljajte da partite slavuje u kavezu ma koliko kavez bio prostran. To je uzaludan trud. Parenje slavuja tesko ide i u najprostranijim volijerima. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih slavuj nikada nece biti rasprostranjena ptica za vestacki uzgoj i cuvanje. Zbog toga se u Evropi niko ne bavi cuvanje i uzgajanjem slavuja. Razlog je i taj sto slavuj nikada nece biti komercijalna ptica. Ne moze se izlagati na izlozbama, ne moze se takmiciti u pesmi kao kanarinci ili u boji i stasu. Nije domestifikovan i nece biti domestifikovan jos mnogo vekova. Nije mi namera da ovim sto govorim obeshrabrim one koji zele da se upuste u avanturu uzgoja slavuja. Samo skrecem paznju na neke cinenice koje ih ocekuju na tom putu. Bilo bi divno kada bi osim mene u Srbiji bar jos desetak ljubitelja slavuja krenulo sa njihovim cuvanjem i parenjem. To bi bio pocetak domestifikacije slavuja. Sa nadom da ce taj posao neko nastaviti posle nas. Domestifikacija kanarinaca je trajala skoro pola milemijuma i uspesno je izvedena. Pod sadasnjim uslovima i vazecim zakonima o zastiti ugrozenih vrsta, domestifikacija slavuja nece biti moguca. Steta, jer samo domestifikacija spasava ovu divnu pricu od izumiranja. Broj slavuja se smanjije, jer se broj predatora i neprijatelja slavuja povecava. Sove, kopci, svrake, vrane, glodari, cavke, macke… i svi koji mogu da savladaju ovu nejaku pticu i da im uniste jaja ili mladunce. Stanista prikladna za slavuje, neobradjeno zemljiste sa niskim zbunjem u blizini vode su sve redja. Covek je sireci plodno zemljiste unistio mnoga pogodna stanista za razmnozavanje slavuja. Upotreba raznih otrova u poljoprivredi kao i zaprasivanje protiv komaraca u vreme reprodukcije slavuja dodatno smanjuje populaciju ovih predivnih ptica. Postoji velika i realna opasnos da pesma slavuja potpuno utihne. Ali koga to jos u Srbiji zanima, u zemlji gde je COVEK UGROZENA VRSTA. u zemlji u kojoj 30.000 ljudi godisnje vise umre nego sto se rodi. Ako se ovako nastavi za jedan vek u Srbiji neci vise biti ni ljudi ni slavuja. Covek i slavuj podelice na ovim prostorima istu tragicnu sudbinu.
AKO POSTOJE VOLJA I RAZUM NE POSTOJI PROBLEM KOJI SE ME MOZE RESITI!
na ovom klipu su slavuji u zimovniku. jedan osmomesecni slavuj uci da peva. nisam ga snimio izbliza jer bi, da sam krenuo ka njegom kavezu prestao sa pesmom.

Jako lijepo i vidi se sa ljubavi se sve može,volijera je ok, ali i malo manje volijere nebi bile nepovoljne.slavuje proučavam od 12-te godine naučio sam mnoge bitne stvari i čuo svakakve recepture za različite smjese,ali dodao bih da je uz animalnu živu hranu janječe srce narezano na vrpce vrlo jaka i ok ishrana pogotovo je učinkovita za pravilan rast i razvoj perja tj elastičnost i čvrstoču,jer mekokljunci su krhke "biljke"jedan poremečaj i gotovo.Slavuj koliko je lijep toliko i delikatan on je car šuma i pjesme to bez dvojbe ali sa njim je potrebno biti entuzijast i ne praviti propuste.Pravi pristup rezultirati če i primarnom uspješnom domestifikacijom,komercijalni uzgoj ne dolazi u obzir jer je nemoguč,znači za dušu i uho,pozdrav Bocka čuvaj slavuje !

Sa osobitom strašću čitam postove o slavuju. Ja ih imam tri komada i držim ih u ostakljenoj verandi u manjim kavezima. Sva tri su mlada slavuja (dva uzeta iz prirode, a jedan kupljen iz Zaboka i uzgojen u udomaćenim uvjetima.)Sva tri su počela sa pjesmom ali jedan je dominantniji tako da su ova dva prestala. Dali iz vašeg iskustva gosp, Mića treba ipak odvajati ih u posebne prostorije ili će na proljeće i ova dva da propjevaju. Poštovanje od Peja 07.