Padovanski kovrdzavi kanarinac

Padovanski kovrdzavi kanarinac

Pufna od perja



Tvorac atraktivne rase, padovanskog kovrdzavog kanarinca, je Italijan Giovano Zanovello koji je kanarincima poceo da se ozbiljno bavi kao jako mlad, preciznije sa svoje dvadeset dve godine. Izgled nove rase osmislio je izme|u 1930. i 1940. godine, sa puno prefinjenog italijanskog smisla za eleganciju i lepotu, a prve uspehe u zeljenoj selekciji postigao je krajem drugog svetskog rata. Nova rasa kanarinaca dobila je ime po gradu Padovi gde je, kasnije profesor Zanovello, ziveo i radio sve do smrti 1956. godine.
Kao polaznu osnovu za novu rasu koristio je milanske bele kovrdzave kanarince, kojima su kasnije ubacivanjem faktora za crvenu boju promenili ime u milanski kovrdzavi kanarinac, a on kao takav i danas postoji kao lokalna, nedovoljno definisana i nepriznata rasa. Ovi kanarinci bili su dugi 16-18cm, a profesor Zanovello je zeleo povecanje duzine, te kombinovanje kovrdzavog perja sa bogatom kapom na glavi, sto do tada niko u svetu nije pokusao kod poziturnih kanarinaca jer do tada nije bilo kovrdzave rase kanarinaca sa pravilnom kapom na glavi. Ukrstao je milanske “kovrdzane” sa primitivnim tipom cubastih lankasira, cime je naravno usadio gen za kapu, ali je nesto povecao i duzinu novodobijenih pocetnih meleza. Kasnije su radi poboljsanja kovrdzavosti ubacivani u ukrstanja pariski i severni kovrdzavi kanarinci, te dobro operjani i kanarinci bogate kape crestedi, ali nije obeledanjeno u kojoj meri su korisceni poslednje navedeni.
Posle drugog svetskog rata Zanovello je intenzivno poceo da prikazuje svoje ptice po citavoj Italiji u specijalno konstruisanim kavezima za njih. Njegova velika ljubav bile su ptice intenzivno zutog i narandzastog perja, koje je ponajvise i razmnozio, pa se rasa zahvaljujuci lepoti i gracioznosti prosirila po celoj Italiji, te je 1950. godine formiran klub ljubitelja ovih kanarinaca. Vec 1960. godine padovano kanarinci imali su sve odlike nove rase, a 1974. su prikazani na svetskom prvenstvu ptica u Antibu u Francuskoj, gde je odobreno njihovo priznavanje, a ono je usledilo 1976. godine zbog nekih postojecih tehnickih problema i uocenih anomalija kod prvoizlozenih ptica. Standard je rekonstruisan 1980. godine, 1982. godine su priznate sve moguce boje, a 1999. godine je u standard uneta izmena koja zahteva da ledjna kovrdza bude potpuna, a ne da pokriva dve trecine ledja kao po tadasnjem, vazecem standardu, a novi zahtev je veoma siroka glava sa markantnim obrvama kod ptica bez cube.
GLAVNE ODLIKE
Prema standardu, kapa bi trebalo da je siroka, da pokriva celu glavu i da se pruza u prednjem delu prema kljunu, ali da ne padaa bocno ni preko ociju ni napred preko kljuna.Primerci bez kape imaju masivnu, siroku glavu sa jasnim obrvama od perja. Kovrdze su obilne u nivou ramena, grudi(tzv.zabo), vrata, bokova i le|a. Moraju da budu simetricne, rastresite i skladne, pa kvalitetan padovano kanarinac lici na pufnu od perja. Kovrdzavo perje na grudima(zabo) uvija se ka centru grudi, gde su kovrdze najvece, a suprotno od njih krecu bocne kovrdze. Pernata kragna na vratu je puna i veoma pravilna. Ledjna kovrdza potpuna,obilna, voluminozna a pera sa nje padaju na ramena i do dve trecine krila u gornjem delu. Ptice su duge 18-19cm, impulsivne su, zivahne, zauzimaju stav kao da pozdravljaju, a sa stapicem na kome stoje zahvataju ugao od 65 stepeni pri poziranju. Prihvacene su sve boje, ali najcesce se odgajaju cisto lipohrom bele, zute i malo redje narandzaste ptica, mada ima i zelenih, te i sarenih ptica. Cuba je obicno kontrastene boje kod lipohromnih ptica, odnosno melaninska je potpuno ili je mramorasto melaninska.
Padovano kanarinci su odlicni roditelji i dobro se razmnozavaju. Kavezi za njih bi trebalo da su sledecih dimenzija 45x40x40cm, s tim sto od precki do vrha kaveza mora da postoji razmak od 18-19cm. Prece su elipsaste ili kruzne, sa presekom od 12mm. Ishrana je uobicajena, sa nesto vise svetlog semena i zelenisa, uz dodatak potrebnih minerala i vitamina. Da bi perje bilo kvaliteno i svilenkasto, ovoj rasi kanarinaca trebalo bi opmoguciti redovno kupanje, cak i orosavanje sitnim kapima vode finim prskalicama u letnjim mesecima. Ovih izvanredno lepih kanarinaca ni danas nema mnogo van Italije, a kod nas koliko mi je poznato, nisu nikad ni vidjeni.