Vitamin A -kod ljudi i ptica

Витамин А је топљив у мастима односно уљима. Његово је деловање углавном последица везања за специфичне нуклеарне рецепторе, те тако касније утиче на синтезу специфичних протеина. Важан је за контролу раста и развоја епителног ткива, тј. за диференцијацију, те учествује у стварању видног пигмента. Тако његови недостаци носе разне поремећаје, од ноћног слепила до одређених кожних поремећаја. Уз то, значајан учинак витамина А произилази из његових антиоксидационих својстава (тако да се веже за слободне радикале у телу). Важно је, међутим, знати да највеће проблеме у телу витамин А може изазвати превеликим уношењем у организам. Тада долази до бројних токсичних учинака праћеним поремећајима у пробави, на кожи, костима и зглобовимa.

Витамин А се у организму појављује у различитим облицима, па можемо говорити о скупу витамина А. Сви заједно припадају ретиноидима тј. дериватима ретиноичне киселине (естери, етери или алкохолни деривати). Витамин А у ужем смислу назива се ретинол или витамин А1. То је циклохексански прстен на којем су три –CH3 скупине и побочни ланац са четири двоструке везе, те примарном –OH групом. Ретинол је наранчасто вискозно уље. Овај се витамин отапа у алкохолу и биљним уљима док у води и глицеролу не. Топлота му може смањити активност, а релативно се брзо разграђује деловањем дневне и ултраљубичасте светлости. Тако данас постоје многе ствари које то онемогућују.

Главни извори витамина А су иначе јетра, млеко и млечни производи, маслац и риба. У ткиву животиња и морских риба је присутан у естерифицичном стању. У биљкама се налази као провитамин А или β-каротен. Из мркве је био изолован већ у 19. веку и назван је каротеном.

Витамин А има врло важну улогу у организму. Суделује пре свега у синтези видног пигмента — родопсина — па тако делује против разних очних болести. Има изразит учинак на епително ткиво, па служи и у лечењу разних кожних болести.

Недостаци најчешће настају због неадекватне прехране или при хроничним болестима код којих је смањена апсорпција масти. Једна од хиповитаминоза је и ноћно слепило (никталопатија). Тако помањкање овог витамина смањује способност адаптације на таму. Та је адаптација хемијски процес у којем се ствара родопсин, а без витамина А то је немогуће. Знакови недостатка могу се опазити и на кожи.

Preuzeto sa www.Wikipedija.com