Belobradi stiglic

Matija95 ::

hvala Matija95

Sve mutacije boje štiglića (izuzev potpune depigmentacije perja )  dobijene su fiksiranjem preko podvrste major.  Ne postoje mutacije balkanike ahat smeđe i ostalel koje su genetski čiste.
Kada se govori o mutacijama štiglića u većini slučajeva se podrazumeva da se radi o mutacijama majora.  Dobar deo štiglića  koji su bili  neobične boje perja potiče sa prostora balkana.  Te mutacije nastale u prirodi  prodavane su  evropskim odgajivačima ne retko za male pare.
Pametni ljudi iskoristili su ih za dobijanje  priznatih mutacija štiglića tako što su štigliće neobične boje perja parili sa podvrstom major.
To je sasvim razumljivo jer su majori ptice sa manje melanima od naših autohtonih štiglića taka da je lakše dolazilo do razređivanja melanina i stabilizovanja mutacije u željenoj boji.
Parenjem mutacije majora sa autohtonim štiglićima dobijaju se normali ali i mutacije.  Pojedini primerci nasleđuju veličinu od  balkanike a boju od  majora koji je u mutaciji.
U svakom sličaju ne radi se o mutaciji balkanike jer takve ptice imaju  i genotip majora.
Jedan od roditelja ahatne mutacije na klipovima je mutacija majora. Svaka dilema oko toga bi bila razrešena kada bi se prikazao (naljbolje slikama)  roditeljski pat te mutacije.
Pre nekoliko godina moj dobar prijatelj  ali i saradnik u ptičarstvu, predložio mi je, da u jato autohtonih štiglića ubacimo nekoliko različitih  mutacija majora.  Svakako da bi se  takvim parenjima dobile veoma interesantne ptice različitih boja.  Ipak nisam prihvatio tu ideju zbog želje da sačuvam genetsku čistotu naših autohtonih štiglića.
Teoretski nije nemoguće dobiti recimo ahat mutaciju balkanike parenjem mižjaka i ženke balkanike u toj mutaciji. Ali je praktično to nemoguće.  Trebalo bi u prirodi naći i uhvatiti raznopolne primerke u toj mutaciji što je apsolutno nemoguća misija. Da i ne govorimo o tome da je to zakonom zabranjeno.
Međutim nije nemoguće imati genetski čiste balkanike u šarenoj mutaciji.  Parenje normal balkanike i belobrade balkanike  daće uglavnom normal potomke ali i određeni broj jedinki bele brade. Tako dolazimo do belobrade balkanike sa čistim genotipom podvrste. Parenjem mužjaka i ženke balkanike u belobradoj mutaciji može se dobiti teoretski ali i praktično bela crnooka mutacija balkanike čistog genotipa podvrste.

Za vizuelnu procenu eksteriera štiglića  fotografija je superiornija u odnosu na video zapis. Lakše je posmatrati pticu koja je statična nega kada je u pokretu.  Fotografijom možemo posmatrati pticu iz blizine i uočiti i najsitnije detalje:

Definitivno fotografija pruža daleko više korisnih informacija.  
Hronološkim fotografijama može se pratiti ceo uzgojni proces od jajeta preko pileta do odrasle jedinke.  Praktikujem, već duži niz godina da dokumentujem odgoj štiglića hronološkim fotografijama.  Prva fotografija je fotografija nasada. Druga,  nepostedno po izleganju mladih. Treća  beleži čin prstenovanja. Peta mladunce koji su napustili gnezdo. U toku mitarenja načine se bar dve fotografije različitog stadijuma menjanja perja i izgelda mladih. Poslednja fotografija je slika štiglića posle potpune promene perja.
Ovaj sled slikjanja praktikujem kod svakog priplodnog para iz godine u godinu.  Apsolutno preporučijem  upotrebu fotografije u ptičarstvu na opisani način. Fotohronologija daje puno dragocenih i korisnih informacija koje su pre svega od velikog značaja za samog odgajivača. Na osnovu analiza fotografija (koje se rade po završetku odgojne sezone) izvlače se odgovarajući zaključci i planira naredna sezona odgoja.

mica ::

Sve mutacije boje štiglića (izuzev potpune depigmentacije perja )  dobijene su fiksiranjem preko podvrste major.  Ne postoje mutacije balkanike ahat smeđe i ostalel koje su genetski čiste.
Kada se govori o mutacijama štiglića u većini slučajeva se podrazumeva da se radi o mutacijama majora.  Dobar deo štiglića  koji su bili  neobične boje perja potiče sa prostora balkana.  Te mutacije nastale u prirodi  prodavane su  evropskim odgajivačima ne retko za male pare.
Pametni ljudi iskoristili su ih za dobijanje  priznatih mutacija štiglića tako što su štigliće neobične boje perja parili sa podvrstom major.
To je sasvim razumljivo jer su majori ptice sa manje melanima od naših autohtonih štiglića taka da je lakše dolazilo do razređivanja melanina i stabilizovanja mutacije u željenoj boji.
Parenjem mutacije majora sa autohtonim štiglićima dobijaju se normali ali i mutacije.  Pojedini primerci nasleđuju veličinu od  balkanike a boju od  majora koji je u mutaciji.
U svakom sličaju ne radi se o mutaciji balkanike jer takve ptice imaju  i genotip majora.
Jedan od roditelja ahatne mutacije na klipovima je mutacija majora. Svaka dilema oko toga bi bila razrešena kada bi se prikazao (naljbolje slikama)  roditeljski pat te mutacije.
Pre nekoliko godina moj dobar prijatelj  ali i saradnik u ptičarstvu, predložio mi je, da u jato autohtonih štiglića ubacimo nekoliko različitih  mutacija majora.  Svakako da bi se  takvim parenjima dobile veoma interesantne ptice različitih boja.  Ipak nisam prihvatio tu ideju zbog želje da sačuvam genetsku čistotu naših autohtonih štiglića.
Teoretski nije nemoguće dobiti recimo ahat mutaciju balkanike parenjem mižjaka i ženke balkanike u toj mutaciji. Ali je praktično to nemoguće.  Trebalo bi u prirodi naći i uhvatiti raznopolne primerke u toj mutaciji što je apsolutno nemoguća misija. Da i ne govorimo o tome da je to zakonom zabranjeno.
Međutim nije nemoguće imati genetski čiste balkanike u šarenoj mutaciji.  Parenje normal balkanike i belobrade balkanike  daće uglavnom normal potomke ali i određeni broj jedinki bele brade. Tako dolazimo do belobrade balkanike sa čistim genotipom podvrste. Parenjem mužjaka i ženke balkanike u belobradoj mutaciji može se dobiti teoretski ali i praktično bela crnooka mutacija balkanike čistog genotipa podvrste.

***

Za vizuelnu procenu eksteriera štiglića  fotografija je superiornija u odnosu na video zapis. Lakše je posmatrati pticu koja je statična nega kada je u pokretu.  Fotografijom možemo posmatrati pticu iz blizine i uočiti i najsitnije detalje:

Definitivno fotografija pruža daleko više korisnih informacija.  
Hronološkim fotografijama može se pratiti ceo uzgojni proces od jajeta preko pileta do odrasle jedinke.  Praktikujem, već duži niz godina da dokumentujem odgoj štiglića hronološkim fotografijama.  Prva fotografija je fotografija nasada. Druga,  nepostedno po izleganju mladih. Treća  beleži čin prstenovanja. Peta mladunce koji su napustili gnezdo. U toku mitarenja načine se bar dve fotografije različitog stadijuma menjanja perja i izgelda mladih. Poslednja fotografija je slika štiglića posle potpune promene perja.
Ovaj sled slikjanja praktikujem kod svakog priplodnog para iz godine u godinu.  Apsolutno preporučijem  upotrebu fotografije u ptičarstvu na opisani način. Fotohronologija daje puno dragocenih i korisnih informacija koje su pre svega od velikog značaja za samog odgajivača. Na osnovu analiza fotografija (koje se rade po završetku odgojne sezone) izvlače se odgovarajući zaključci i planira naredna sezona odgoja.

Još jedna od koristi fotografije u ptičarstvu je fotomatični list:

Moram da odgovorim!

1. Ahat balcanica postoji, a uz njih na zapadu ima skoro sve mutacije koje imaju i majori.

2, Moje ptice poticu od cistih ahata- balcanice. Da si pratio, posecivao i ucestvovao  proteklih 7- 8 godina unazad na izlozbama sigurno bi video pretke tih ptica. Apsolutno te ptice nemaju nista sa majorima!!!

3. Pogledaj u avi fauni br.12 oktobar 2005, br 20 jun 2009 tamo sam opisao i slikama potkrepio, stiglice SMEDJE balcanica a usto i avikulturistima prestavio. U tom periodu smo bili tako daleko od mutacija majora, a  usto u Srbiji na jednoj ruci si mogao nabrojati odgajivace stiglica. A kamo li preko majora  ubaciti smedju mutaciju na balcanicu.

4. Ovo bi bilo kraj, bilo kakvim daljim ubedjivanjima sa Vama gospodine mico!
Zelim vam srecu i dobar uzgoj stiglica u prestojecim sezonama odgoja. Ima u vasem jatu itekako kvaliteta, ali me buni vasa odluka da prstenujete stiglice prstenom 3,00 Slovna oznaka E. jer na zapadu balcanica i sve podvrste se prstenuju prstenom promera 2, 5 mm a major samo prstenom 2,7 mm. A kod nas je promer prstena 2,7mm za sve stiglice.

Svako dobro zelim

Marjane apsolutno si u pravu ...
A Mica je tek sad shvatio razliku izmedju nominalne podvrste i balkanike jer je u ovoj temi u jednom od predhodnih postova to i lepo objasnio. Kad sam mu u nekoj temi mislim da bese nesto o podvrstama pokusavao bas to reci uporno je tvrdio da suprotno. Naucices Mico jos ponesto o stiglicama ima vremena i mozes i pored puno posla da posetis bar jednu izlozbu u Srbiji da razmenis neko iskustvo i naucis jos nesto.

Re: Marjan
Re: Danijel


Orginalno poreklo ahatne mutacije Štiglića je nepoznato, a prvi put pojava ove mutacije uočena je na jednoj ženci štiglića nominalne podvrste(carduelis carduelis) u Nemačkoj, a ubrzo potom su ahatne štigliće dobili i holandski odgajivači. Kod sibirske podvrste štiglića(carduelis carduelis major) ahatnu mutaciju fiksirao je prvi pre petnaestak godina odgajivač E. Maes.

U toj mutaciji nema  gena  balkanike.  Kada govorimo o mutacijama štiglića ne govorimo o mutacijama podvrste, već generalno o mutacijama koje se javljaju u vrsti carduelis.  Ali kada je reč o mutacijama boje koje se ogledaju u razređivanju eumelanima i feomelanina s pravom se govori o mutaciji majora jer je ta podvrsta najčešće učestvovala u fiksiranju tih mutacija.
Inače genotip ptica u mutacijama boje ima svega i svačega. Što rezultira atipičnim fenotipom, tako da kod tih ptica više nije moguće utvrditi pripadnost bilo kojoj podvrsti a nije ni potrebno.

bruno- smedja je izlezena 1990 izabela koju godinu kasnije


moja ptica 2007

[quote="mica"]Sve mutacije boje štiglića (izuzev potpune depigmentacije perja )  dobijene su fiksiranjem preko podvrste major.  Ne postoje mutacije balkanike ahat smeđe i ostalel koje su genetski čiste.
Kada se govori o mutacijama štiglića u većini slučajeva se podrazumeva da se radi o mutacijama majora.  Dobar deo štiglića  koji su bili  neobične boje perja potiče sa prostora balkana.  Te mutacije nastale u prirodi  prodavane su  evropskim odgajivačima ne retko za male pare.
Pametni ljudi iskoristili su ih za dobijanje  priznatih mutacija štiglića tako što su štigliće neobične boje perja parili sa podvrstom major.
To je sasvim razumljivo jer su majori ptice sa manje melanima od naših autohtonih štiglića taka da je lakše dolazilo do razređivanja melanina i stabilizovanja mutacije u željenoj boji.
Parenjem mutacije majora sa autohtonim štiglićima dobijaju se normali ali i mutacije.  Pojedini primerci nasleđuju veličinu od  balkanike a boju od  majora koji je u mutaciji.
U svakom sličaju ne radi se o mutaciji balkanike jer takve ptice imaju  i genotip majora.
Jedan od roditelja ahatne mutacije na klipovima je mutacija majora. Svaka dilema oko toga bi bila razrešena kada bi se prikazao (naljbolje slikama)  roditeljski pat te mutacije.
Pre nekoliko godina moj dobar prijatelj  ali i saradnik u ptičarstvu, predložio mi je, da u jato autohtonih štiglića ubacimo nekoliko različitih  mutacija majora.  Svakako da bi se  takvim parenjima dobile veoma interesantne ptice različitih boja.  Ipak nisam prihvatio tu ideju zbog želje da sačuvam genetsku čistotu naših autohtonih štiglića.
Teoretski nije nemoguće dobiti recimo ahat mutaciju balkanike parenjem mižjaka i ženke balkanike u toj mutaciji. Ali je praktično to nemoguće.  Trebalo bi u prirodi naći i uhvatiti raznopolne primerke u toj mutaciji što je apsolutno nemoguća misija. Da i ne govorimo o tome da je to zakonom zabranjeno.
Međutim nije nemoguće imati genetski čiste balkanike u šarenoj mutaciji.  Parenje normal balkanike i belobrade balkanike  daće uglavnom normal potomke ali i određeni broj jedinki bele brade. Tako dolazimo do belobrade balkanike sa čistim genotipom podvrste. Parenjem mužjaka i ženke balkanike u belobradoj mutaciji može se dobiti teoretski ali i praktično bela crnooka mutacija balkanike čistog genotipa podvrste.

Za vizuelnu procenu eksteriera štiglića  fotografija je superiornija u odnosu na video zapis. Lakše je posmatrati pticu koja je statična nega kada je u pokretu.  Fotografijom možemo posmatrati pticu iz blizine i uočiti i najsitnije detalje:

Definitivno fotografija pruža daleko više korisnih informacija.  
Hronološkim fotografijama može se pratiti ceo uzgojni proces od jajeta preko pileta do odrasle jedinke.  Praktikujem, već duži niz godina da dokumentujem odgoj štiglića hronološkim fotografijama.  Prva fotografija je fotografija nasada. Druga,  nepostedno po izleganju mladih. Treća  beleži čin prstenovanja. Peta mladunce koji su napustili gnezdo. U toku mitarenja načine se bar dve fotografije različitog stadijuma menjanja perja i izgelda mladih. Poslednja fotografija je slika štiglića posle potpune promene perja.
Ovaj sled slikjanja praktikujem kod svakog priplodnog para iz godine u godinu.  Apsolutno preporučijem  upotrebu fotografije u ptičarstvu na opisani način. Fotohronologija daje puno dragocenih i korisnih informacija koje su pre svega od velikog značaja za samog odgajivača. Na osnovu analiza fotografija (koje se rade po završetku odgojne sezone) izvlače se odgovarajući zaključci i planira naredna sezona odgoja.
[center]Još jedna od koristi fotografije u ptičarstvu je fotomatični.
Prosto moram da se nadovezem, a nisam pisao dugo bas zbog ovakvih prepucavanja sa pojedinima koji sve znaju.. Prvo ni jedna neobicna ptica nije sitno placena.. Belgijanci su davali jos pre 10 godina po 5000 za primer sarenu pticu i to iskljucivo marokancima i alzircima. Kako belgijanci povecavaju pticu kroz godine, tako se moze i smanjiti, i kroz godine napraviti mutacija primera balkanike.. Svakako ta ptica je mnogo sitnija i samim tim manje atraktivna, vizualno je neuporedivo.. Ni jedna mutacija nije nastala od majora, vec od malih stiglica,, ne bitno podvrsta,, jer te podvrste su ocigledno samo nama bitne. Isto tako belobradi x belobradi ne pije vode, vec se pravi preko nosioca za belo koji su belobradi ili Piebold koji su trenutno i najatraktivnije sarene ptice. Jasan primer da mutacije nastaju od malih stiglica je i poslednji primer Phaeo koji jos uvek i kao sitan bez svajih 17-18 cm kosta 8000. Mislim da je u pravu D kada Vam je preporucio da obidjete malo pticare, sednete u auto posetite italijane ili jos bolje belgijance,, verejte to sto tamo vidite, ni jedna fotografija ne moze docarati.. A ponesto se i nauci

Pocetne mutacije majora nijedna nije bila cista vec napravljena preko obicnih stiglica dal Nominalne,Balkanika ili Parva mutacije...depigmentacija stiglica se najcesce javlja kod Parve i Nominalne podvrste,,Belgijanci su na majore ubacili preko Parve...ne razumem po cemu to ne postoji cista mutacija balkanike?fiksiranje mutacija na majore je iz razloga sto su te ptice mnogo mnogo vece od ostalih pa su samim tim interesantnije...skandinavski stiglici su svetliji od majora ali niko na njih nije fiksirao mutacije...to sto kazes da parenjem majora na balkansku podvrstu naravno da se ne dobija cista ptica iste godine vec moras najmanje jos 6 godina da radis da bi napravio ciste mutacije svojih ptica...po tome kako ti kazes crveni kanarinac nije cista ptica...koliko je mutacija stancera napravljeno preko kanarinaca?ni Belgijanci nisu preko noci napravili sve ove mutacije nego godinama su radili da bi dosli do cistih majora u mutaciji...Italijani su sve mutacije majora preneli na male stiglice,Spanci takodje na Parvu

Da Vas pitam....Moze li normal c.balcanica x belobrada c.balcanica(sa veoma malom belinom ispod kljuna) dati belje potomke,mozda sarenu ili belobradu sa jacom belinom?

Бане ::

Da Vas pitam....Moze li normal c.balcanica x belobrada c.balcanica(sa veoma malom belinom ispod kljuna) dati belje potomke,mozda sarenu ili belobradu sa jacom belinom?

U toj kombinaciji većina potomaka će biti normal. Javiće se po neki potomak sa malo beline pod kljunom (belogrli). Nije realno očekivati potomke sa većom belinom (belobrade) a još manje realno je očekivati štigliće šarenog perja.
Nisi napisao kog pola je štiglić sa belinom pod kljunom. Predpostavimo da je mužjak. Ako se u toj kombinaciji ispili ženka sa belinom pod kljunom sledeće sezone treba pariti oca sa ćerkom. Ali isto važa ako je ženka belogrla u tom slučaju će se pariti sa sinom koji je belogrli.
Od para belogrlih ptica koje su u najblžem krvnom srodstvu (belogrli otac x belogrla ćerka ili belogrla majka x belogrli sin) većina potomaka će biti belogrle ptice. Ali se može očekivati i po koji potomak sa više beline pod kljunom od oba roditelja.

Ajd, da i ja dam moje zakljucke!

Par sastavljen od stiglica sa malo beline ispod kljuna daje:

-  25% normala
-  50% belogrli manje ili malo vise od roditelja
-  25 % belobradih

Normal nosioci ne postoje kod belobradih!

Par sastavljen od stiglica normal x belogrli sa malo beline

- 75 % normala
- 25 % belogrlih sa malo beline

Par sastavljen od belobradog stiglica i normala

- 75 % normali
- 12, 5% belogrli
-12,5 % belobradi

Mico napisao sam da je zenka.....c.c x c.c(sa malo beline ispod kljuna)
U svakom slucaju hvala,a dobiti bilo kakve mlade je uspeh u svakom slucaju)))
Belobrade stiglice nisam nikad mogao da izlezem,nije mi se dalo,pa me interesuje unapred sta bih dobio od takvog para,a normale sam legao do 2007 godine i nazalost nikad nisam uspeo od te prve generacije da izvedem nesto,uvek su mi crkavali....


Marjane kad bi dobio ovako ja bih bio prezadovoljan

Par sastavljen od stiglica normal x belogrli sa malo beline

- 75 % normala
- 25 % belogrlih sa malo beline

belobradi stiglic x normal daje 50% belobradih i 50 % normala tj na minimalno 4 izvedene ptice trebalo bi dve da budu bele brade...belobradi su mi nezanimljivi pa nemam licna iskustva sa njima ali ovo napisao po tabeli holandskih odgajivaca

kima ::

belobradi stiglic x normal daje 50% belobradih i 50 % normala tj na minimalno 4 izvedene ptice trebalo bi dve da budu bele brade...belobradi su mi nezanimljivi pa nemam licna iskustva sa njima ali ovo napisao po tabeli holandskih odgajivaca

O terminologiji beline pod kljunom štiglića već je ranije pisano i slikom pokazano.  Kod nas se ptica sa malo beline pod kljunom smatra belogrlom a sa više beline koja potpuno  ,,seče,, crvenu masku  belobradom.
belobrada
belogrla

Logično je da će ptica sa većom belinom davati veći broj potomaka  sa belim perjem pod kljunom.  Belobrada ptica parena sa normal pticom može dati 50% belobradih potomaka.  Parenje belogrle ptice sa normal pticom daje daleko manji broj potomaka sa belim perjem pod kljunom.  O ovome ne pišem na osnovu onoga što sam pročitao, već na osnovu ličnog zapažanja u radu sa belogrlim i belobradim štiglićima.
Šema nasleđivanja koju je Marjan pokazao u velikoj meri se poklapa sa onim što sam u praksi zapazio. Naravno da su uvek moguća odeđena odstupanja ali  su ona neznatna. Tako da gornju šemu nasleđivanja trebamo smatrati ispravnom.

Ova tema je izuzetno zanimljiva ali se pretvorila u mnogo priče u prazno, previše filozofiranja i to od ljudi (sami će se prepoznati) koji nisu izlegli ni jednog jedinog normala štiglica a da ne govorimo o mutacijama.

Smatram da forum i ovakve teme treba da nam svima posluže da razmenimo iskustva i znanja ali i da nešto naučimo. To je vrlo teško ako se čuje samo kontriranje, nemamo šta da čujemo i vidimo od ljudi koji su sami sebe ubedili da nešto znaju, prepisuju informacije sa drugih foruma i sajtova i propagiraju ih kao svoje lično iskustvo.

Na prste jedne ruke se mogu izbrojati vrsni odgajivači štiglica i to ne samo na ovom forumu već uopšte.

Našom srećom jedan od tih vrsnih odgajivača piše na ovom forumu, svaka čast ostalima ali svako ko je i malo realan mora da prizna da doktor Mića apsolutno "štrči" kako znanjem tako i željom da podeli to svoje nesporno znanje, dokumentovao je i fotografijom i video zapisom kompletan proces "proizvodnje" štiglica u "kućnoj radinosti".

Svako od nas ima neki svoj sistem rada sa štiglicima ali ljudi dozovite se pameti i otvorite oči i uši i naučite nešto od čoveka kad nam sve lepo servira na tacni.

Posebno tu podvlačim Mićin rad sa "šarenim" štiglicima - belobradim i belogrlim.

Gde ste bre videli ovoliko izleženih šarenih štiglica na jednom mestu??!!







Sa ovim parom sam pokušao i nisam imao sreće, nisu bili par i koliko god ja pokušavao da im nametnem svoju želju da se upare, nije išlo. Čim sam sklonio mužjaka i pustio drugog (normala) za kratko vreme je ženka počela da pravi gnezdo, snela je pet jaja ali su su svi ptići uginuli ubrzo po izleganju. To mi je bio prvi pokušaj sa belogrlim i belobradim.
Za predstojeću sezonu ću pokušati sa nekoliko parova, doduše većinom belogrlih štiglica da nešto uradim što ću naravno dokumentovati slikama. Pozdrav svima

drvetmed ::

Na prste jedne ruke se mogu izbrojati vrsni odgajivači štiglica i to ne samo na ovom forumu već uopšte.

S ovim se u potpunosti slažem...... I sam znam kako je teško naći pravih uzgajivača štiglića kada trebaš sve regularno s papirima, znači, baš iz uzgoja. Svi imaju i legu, ali kada hoćeš par ptica s kojima želiš prijaviti uzgoj, onda nastaje muk.
U Hrvatskoj znam dvojicu pravih uzgajivača kod kojih možeš nabaviti štigliće, a ostalo su sve samo....rekla-kazala.

Prelepe ptice

Nije ovo tema ali cisto da pitam .. Kad krecu ptice da se mite ?

U proleće,u toku mitarenja ptice odbacuju svoje perje i na tom mestu izrasta paperje.U tom periodu treba davati što više vitamina pticama.

ma znam ja da je u prolece ... pa sad je prolece ali jos se ne mite .. konkretno mislim za stiglice .