Razmnozavanje štiglica u avikulturi

Carduel, pozlatile ti se riječi.

[quote="mica"]Re: drvetmed

Tvoj odgoj štiglića vredan je pažnje i pohvale.  Ne samo da ih odgajaš već i prikazuješ svoj rad javnosti, što je jako bitno.  Postao si ozbiljan odgajivač štiglića i to je van svake sumlje.
Ko radi taj ima šta i da pokaže.

Re: mića

Hvala Vam Mićo na ovim rečima    mogu samo reći da se trud i rad isplatio. Konačno mogu da kažem da sam zadovoljan radom sa štiglicima i da se rezultati vide. Smatram da ste na ovim prostorima a i šire daleko najkompetentnija osoba za bilo kakvu temu o štiglicima pa mi Vaša podrška izuzetno imponuje.
Ono što sam kod Vas video i od Vas čuo, me je i podstaklo da nastavim rad sa štiglicima i da kanališem tu ljubav i želju na njih. Moj uzgoj štiglica polako dobija svoj pravac a to je uzgoj štiglica u kavezima, za sad su to normali ali mi je cilj da krenem sa mutacijom. Sada konačno imam osnovu, dovoljan broj svojih leženih štiglica,različite krvi, uživanje može da počne.      

Pozdrav kolegama uzgajivačima!

Kao velikom zaljubljeniku u štigliće, želja mi je bila da uzgajam ove predivne ptice. Na početku je bilo jako teško pošto nije bilo mnogo informacija o uzgoju ali vremenom su se popunile te praznine i faza "porođajnih" muka je sada daleko iza mene. S vremena na vrijeme pojavi se kakva novina ali se brzo iskorigira. Prve štigliće sam izlegao u parilici 120 x 80 x 60 cm pa sam se kasnije prebacio na volijeru 150 x 240 x 120 cm u kojoj sam napravio prve prave rezultate. Sezona bi znala izbaciti preko 20 mladih sa 2 para štiglića.

Nakon volijernog uzgoja smanjio sam veličinu prostora za uzgojne parove (79 x 35 x 30 cm) i bez problema napravio rezultat bez isključivanja mužjaka u uzgoju.

Ove godine sam prepolovio veličinu prostora za uzgojne parove (39,5 x 35 x 30 cm) i mužjaka sam nakon 4 snešenog jajeta izvadio. Naravno, jaja sam vadio svako jutro i stavljao sam plastična. Ženka je počela da leži na drugom jajetu a nalegao sam je kad je snijela 4 jaje. Za dva dana ću znati rezultate ovog malog eksperimenta. Ženka samostalno leži i nije u vidljivom kontaktu s mužjakom. Može ga samo čuti.

Ako ovaj eksperiment završi uspješno iduću godinu planiram povećati broj ženki (5 - 10) jer je to neki optimum za ozbiljnije bavljenje uzgojem štiglića. Živjeli!   



Širina parilice: 39,5 cm. (visina: 35 cm, dubina: 30 cm)

Pozdrav i Tebi CARDUEL

Vrlo slično razmišljamo i čini mi se da idemo istim pravcem, i meni je cilj da razmnožavam štiglice u kavezima,što manjim, za sada je to varijanta sa drvenim kavezima 120 x 40 x 40. Ovi kavezi su se pokazali odlično,ptice imaju dovoljno prostora, mužjaka nisam odvajao od ženke ali sam jaja sklanjao i vraćao kada ženka snese četvrto jaje.
Istakao bih da je Sizifov posao planirati uzgoj štiglica u kavezima na bazi matičnih parovaa koji nisu izleženi u volijarima i kavezima već uhvaćeni u prirodi.
Muku sam mučio dok nisam dobio prvi izleženi par štiglica od doktora Miće, kome sam da neba zahvalan ne samo na tom poklonjenom paru već i na svim savetima baziranim na dugogodišnjem iskustvu kao i pruženoj prilici da uživo vidim sve ono što on radi sa štiglicima   

Sada je sve krenulo kako treba i rezultati su tu. Prvi izleženi štiglici su poklonjeni prijatelju koji ih školuje, a ostali rastu i razvijaju se.
Ima i uginuća, kiša i vlaga uzimaju danak ali o tome kada budem sumirao rezultat za ovu sezonu.
Evo i novih mališana koji su se pre par dana izlegli a i tri jaja od ženke koja je krenula udrugu turu.







A evo i školice.

Re: carduel

Drago mi je da posle dužeg vremena neko napiše opširnije o tome šta radi ove odgojne sezone. Ti si u samom vrhu odgajivača štiglića na ovim prostorima, tako da tvoja reč ima težinu.
Volim da razmenjujem mišljenje sa ljudima iza kojih stoje rezultati u odgoju štiglića.
Poznato mi je da voliš da eksperimentišeš u odgojnom procesu i ne sumljam da ćeš uspešno odgajati štigliće u malom prostoru bez kompletnog roditeljskog para.
Tvoj uspeh podstaći će mnoge da pokušaju na isti, ili bar sličan način da odgajaju autohtone nedomestifikovane štigliće.  Malo je onih koji će u tome imati  rezultate. Mnogi će izgubiti silno vreme, pa i živce. Netreba zanemariti ni materijalne troškove, a rezultati će biti slabi ili ih uopšte neće biti.  Svako ko ima mogućnost, treba da odgaja štigliće u što većem prostoru. Puno je lakše, lepše a zadovoljstvo je veće odgajati štigliće u volijersim uslovima,  generalno gledano, rezulrtati su bolji, jer je broj odgajenih ptića u sezoni veći.
Domestifikacija autohtonih štiglića je neizvodljiva bez njihovog volijerskog odgoja. U tom procesu, koji će biti dug, jako važno je, da što veći broj odgajivača odgaji što veći broj štiglića.
Ako 100 odgajivača odgaji u proseku po 50 štiglića u sezoni, cifra od 5000 odgajenih ptica je ozbiljan rezuiltat u procesu domestifikacije.
To je moguće postići samo volijerskim odgojem štigliće. To je jak razlog, da već godinama uporno popularišem i preporučujem volijerski odgoj.
Ne sporim pravo da svako odlučuje o cilju/ciljevima svog odgajivačkog rada. Dobro je da postoje  različiti ciljevi. Ciljevi se određuju na osnovu onoga što se želi postićistići kao krajnji rezultat. Smatram da je domestifikacija autohtonih štiglića cilj vredan napora svakog odgajivača štiglića.
Lični  izbor je ko će u tom procesu da se uključi i na koji način.
POZDRAV.

Re: drvetmed

Veoma me raduje Tvoj uspeh u odgoju štiglića. Što se gubitaka tiče (uginuća mladih štiglića) oni su prisutni kod svakog odgajivača. Stvar je iskrenosti hoće li to neko da prizna ili ne.
POZDRAV.


Ova godina ne pogoduje pticama zbog velikih klimatskih oscilacija tako da su kod mene uginuća mladih veća nego ranijih sezona.  
Kako sezona još traje, rezultate ovogodišnjeg odgoja sumiraću tek po mitarenju svih mladih iz ove sezone.
Presek stanja  je, da sam juče alkirao 102-og mladunca. Živih je 84 a uginulih 18.
Kako sezona još traje biće i novorođenih ali i uginulih.
Popis je početkom Novembra, kada ću utvrditi definitivno stanje broja odgajenih štiglića ove godine.

Poz svima,ja sam Borko,nov sam na ovom forumu mada sam se sa vecinom ovde druzio na drugim forumima,evo i mojih kratnih klipova mladunaca i pilica,na jednom snimku su mladunci starosti 22 dana,5 ih je,zdravi su i veseli,a na drugom su dva pileta od ukupno 4 koja su izasla od drugog para,dva su nesrecnim slucajem nastradala,zenka ih samostalno hrani jer sam muzjaka nekoliko dana pre nasadjivanja zenke poklonio prijatelju misleci da je nije gazio,moja greska..snimci su losiji ali bolje nemamo   ,zivi bili

[quote="bortes"]Poz svima,ja sam Borko,nov sam na ovom forumu mada sam se sa vecinom ovde druzio na drugim forumima,evo i mojih kratnih klipova mladunaca i pilica,na jednom snimku su mladunci starosti 22 dana,5 ih je,zdravi su i veseli,a na drugom su dva pileta od ukupno 4 koja su izasla od drugog para,dva su nesrecnim slucajem nastradala,zenka ih samostalno hrani jer sam muzjaka nekoliko dana pre nasadjivanja zenke poklonio prijatelju misleci da je nije gazio,moja greska..snimci su losiji ali bolje nemamo   ,zivi bili

Podržavam tvoj način odgoja štiglića (volijerski odgoj).  Važno je da mališani budu dobro. A snimci će biti bolji, vremenom.

Danas sam prestenovao ova 4 mladunca. Do stotke fali još 12.
Biće još novorođenih ali verovatno i uginulih. Za sada na klackalici rađanja i umiranja život ubedljivo pobeđuje.
Ako se ne ponovi jedna katasrofalna nedelja, kada sam za 7 dana izgujbio 8 mladih, nije nemogujće dostići stotku.
Te kobne nedelje kiša je padala dan za danom. Izlazak u polje po prirodnu hranu bio je nemoguć.  Ptičarnik je prenaseljen. Održavanje higijene otežano. Sve je to doprinelo naglom širenju bolesti među mladim pticama.
Morao sam da primenim antibiotike kao bi prekinuo kolo smrti. To neradio činum u sezoni reprodukcije  ,,ali nužda zakon menja,,
Masovno uginuće je prestalo.  Trenutno su svi mladunci zdravi.

Matematika: 108 prstenovanih, 90 živih, 18 uginulih. Alkice su pri kraju tako da novorođeni ,,nasleđuju,, alkice od uginulih.

Maksimalno moguća kvalitetna hrana i dalje se podrazumeva. Mladunci su u različitim fazama mitarenja, tako da im je neophodna sveža hrana iz prirode.

Ma koliko pazio kakav matrijal stavljam pticama za izgradnju gnezda, već godinama gubim određeni broj mladih zbog ovog problema:
Nemoguće je kontrolisati svakodnevno svako gnezdo.  Končić koji se obmota oko nogice mladunca za par sati može mlado načiniti invalidom.  Ove sezone izgubio sam dva mladunca zbog amputacije noge materijalom za gnezda.  Gotovo isključivo dolazi do ove pojave po prstenovanju mladih i najčešće se končić obmota oko nogice koja je sa alkicom.
Mladunca na slici uspeo sam da spasem, jer končić nije u potpunosti prekinuo cirkulaciju krvi u nozi.

Sa ovih 8 mladih u gnezdima, trenutna računica je: 116 prstenovanih, rashod 21, prihod 95.

Reproduktivna sezona je pri kraju.   Za konačno sumiranje rezultata je ipak rano.  Crta se podvlači kada se stigne na cilj.  Treba uložiti napor da se svaki izlegli štiglić  izmitari. Kada se završi mitarenje i poslednje ovogodišnje ptice odgajivač može da odahne.  Može da sedne isped kompjutera i da sumira rezultate ovogodišnje sezone odgoja štiglića.
Velika većina štiglića, gotovo celo jato je u fazi intenzivnog menjanja perja.  Da bi se proces mitarenja obavio sa što manje gubitaka, kako među mladim tako i među starim pticama,  nega i ishrana ptica mora biti  jednako kavlitetna, kao  za vreme intenzivnog razmonžavanja.
Što raznovrsnija hrana u što većim količinama se i dalje podrazumeva.  Za mene je to zlatno pravilo odgoja štiglića.  Pticama treba omogućiti izbor po cenu da razbacuju hranu.  To je veoma važno, jer će svakoj ptici dati mogućnost da izabere vrstu i količinu hrane koja joj trebna u datom trenutku.  

Sem velikih letnih pera u krilima mladi štiglići u prvom mitarenju menjaju sva ostala pera.  Dugo se verovalo da štiglići u prvom mitarenju ne menjaju repna pera. Pojavu pratim i posmatram duži niz godina. Svi mladi štigliči menjaju repna pera sa špilerima i to simetrično (i najčešće istovremeno) sa obe strane repa.  Većina mladih štiglića u prvom mitarenju promeni sva repna pera. Promena repnih pera ide od bočnih ka unutrašnjim, sa obe strane repa. Repna pera se menjaju postepeno dva po dva, simetrično, tako da odgajivač može pojavu primetiti tek kada uhvati i pregleda iz ruke mladu pticu:


Da li je to pravilo ili ne pokazaće vreme. Potreban je izveštaj velikog broja odgajivača, kroz više godina, kako bi se moglo utvrditi menjaju li svi štiglići repna pera u prvom mitarenju, ili je to samo sporadično, kod manjeg broja odgajivača.

Na netu postoji priličan broj foruma koji imaju za teme  odgoj ptica pevačica.  Prvi  forumi te sadržine pojavili su se u nekim državama Evrope pre više od 20 godina.  Poznati i priznati odgajivači štiglića  pisali su o svojim iskustvima u  odgoju.  Manje ili više detaljno ali takođe manje ili više iskreno. Koko god, ne treba zaboraviti da se njihova iskustva odnose  uglavnom na odgoj domestifikovasnih štiglića.
Primena tih iskustava u odgoja naših autohtonih nedomestifikavanih štiglića imaju prilično ograničen domet.  Postoji znatna razlika u odgoju već domestifikovanih štiglića i jata koja su u procesu domestifikacije.
Tu činjenicu ne smemo zanemariti ako želimo uspeh u odgoju autohtonih štiglića.  Domestifikovani štiglići bolje su prilagođeni hrani koju odgajivač može kupiti u pet šopovima. Njihova zavisnost od hrane iz prirode je manja.  Domestifikovani štigliči se lakše pare i uopšte bolje reprodukuju od nedomestifikovanih u veštačkim uslovima. Domestifikovani štiglići nisu previše zahtevni u pogledu prostora za reprodukciju. Tako da njihovo razmonoževanje može biti dosta uspešno u malom prostoru (kavez parilica)
Zdravstveni problemi domestifikovsnih štiglića su manji od nedomestifikovsnih pa su samim tim i gubici manji.
Sledeća zapažanja  odnosiće se isključivo na iskustva u radu sa nedomestifikovanim, autohtonim štiglićima  koji se čuvaju i odgajaju volijerski,  kolonijalnom metodom.
Osobine koje su  štiglići sticali-formirali kroz vreme koje se meri sa više desetina hiljada   godina nemoguće je promeniti  za nekoliko decenija, koliko traje prosečan odgajivački vek.  Mudrije je prilagođavati se štiglićima, nego štigliće prilagođavati sebi. Na taj način  prevariti će te ptice da rade u korist vaših ciljeva.
Što je metod rada sa štiglićima bliži njihovom životu u prirodi to će i uspeh u odgoju biti veći.  To pre svega podrazumeva  ishranu štiglića koja neće bitno odstupati od njihove prirodne ishrane.
Daleko je dan kada će neki budući odgajivači moći da kupuju hranu za svoje ljubimce u pet prodavnicama i da ih na toj hrani uspešno odgajaju.  Trenutno uspešan odgoj naših štiglića velikim delom je zavistan od hrane koju odgajivač mora da donosi iz prirode. To je pre svega poluzrelo semenje korovskih biljaka bez koga nema uspešnog odgoja naših autohtonih štiglića.
Generalno,  semenje koje dajemo našim pticama može se podeliti na vlažno i suvo semenje. U periodu razmnožavanja vlažno semenje mora biti zastupljeno u ishrani štiglića čak do 90%.
U vlažno semenje ubrajam svo poluzrelo semenje sezonskih korova ali i klijalo semenje,  koje priprema sam odgajivač.  Bez klijalog semenja  odgoj štiglića skoro da nije moguć. Niko ne može obezbediti dovoljnu količinu poluzrelog semenja iz prirode, tako da je klijalo semenje dobra  zamena  za poluzrelo sezonsko semenje korova.  
Bez obzira  na veliku biološku vrednost klijalog semenja,  ono je ipak  samo dopuna u ishrani naših štiglića ali ne i apsolutna  zamena za poluzrelo semenje sezonskih korova.
Kombinacija  obe vrste vlažnog semenja  čini veliki deo u ishrani štiglića u peridu razmnožavanja.
Lično klijam više vrsta različitog semenja  i tako omogućavam štiglićima da sami naprave svoj izbor.  Kao je sezona razmnožavanja završena a sezona intenzivnog mitarenja u toku, to zahteva i promenu načina ishrane štiglića.  Promena načina ishrane je postepena kroz duži vremenski period.  Podrazumeva postepeno smanjivanje količine vlažnog semenje uz istovremeno povećavanje količine suvog.  Vlažno semenje se daje jatu sve do prvih jutarnjih mrazeva, naravno uz postepeno smanjivanje njegove količine i povećanje količine suvog semenja.  Sa pojavom prvih jutarnjih mrazeva  daje se isključivo suvo semenje. To je u stvari ista vrsta semenja koje ste ranije potapali da bi klijalo. U zimskom periodu  daje se suvo, zrelo, raznovrsno semenje sa nešto većim procentom Suncokreta u mešavini semenja.  Sa prestankom jutarnjih mrazeva, početkom Proleća, počinje se sa davanjem vlažnog semenja (klijalo semenje a kasnije i poluzrelo semenje maslačka čim se pojavi u prirodi) postepenim povećavanjem količine uz istovremeno smanjivanje količine suvog semenja. Pred samu sezonu parenja, količina vlažnog semenja treba da bude zastupljena u odnodnosu na ukupnu količinu semenske hrane u odnosu 9:1 u korist vlažnog semenja.
Postepena promena vrste hrane po kvalitetu i količini je bitna u odgoju i čuvanju štiglića. Svaka nagla promena, naročito u ishrani štiglića veoma nepovoljne se odražava na njighovo zdravlje opštu kondiciju i reproduktivnu sposobnost.
Generalno uvođenje nove vrste hrane  treba da je postepeno uz povećavnje njene količine iz dana u dan. Ali i izbacivanje neke hrane treba da je postepeno  uz smanjivanje njene količine kroz određeni vremenski period.  
Nagle promene  bilo u ishrani,  temperaturi, vlažnosti vazduha,  nagla promena svetlosnog režima u ptičarniku, transport, promena ptičarnika,   deluju  stresno na svaku jedinku ali i jato u celini.  Ne reaguju svi štiglići isto na nagle nepovoljne okolnosti.   Pojedine ptice dobro podnose stresove ali ima jedinki koje zbog naglih promena obole, a neke i  uginu.

Jesenje sunce je  blagotvorno  za zdravlje štiglića. Ptice znatan deo dana provode sunčajući se i sređujući perje.  Bez izlaganja ptica direktnoj sunčevoj svetlosti  nije moguće da se uspešno okonča proces mitarenja.  Ptice koje menjaju perije isklučivo pod uticajem veštačkog svetla ili prirodnog svetla ali bez direktne insolacije, imaju perije lošijeg kvaliteta, lošijeg izgleda a i same ptice su lošijeg zdravlja i ukupne kondicije.  Ne retko, u procesu mitarenja dolazi do bolesti, pa čak i uginuča ptica koje se mitare bez izlaganja direktnoj svetlosti sunca.
Topli jesenji dani izuzetno pogodiju mladim štiglićima koji su u procesu intenzivnog mitarenja:
Da su dana hladni i vlažni ova mala družina mladih štiglića bila bi u velikom problemu.  Mitarenje bi bilo produženo a izraslo perije nekvalitetno.  Ako hladno i vlažno vreme zatekne štigliće u vreme mitarenja moguća su i uginuća mladih ptica.
Raznovrsna, kvalitetna hrana, dostupna pticama u velikim količinama i toplo jesenje vreme, povoljno se odražavaju na zdravlje i izgled čitavog jata:

Tu ima preko 200 jaja...i koliko mladih imate na kraju ove godine?

Бане ::

Tu ima preko 200 jaja...i koliko mladih imate na kraju ove godine?

Prstenovano = 117
Nastradalo nesrećnim slučajem = 4
Uginulo prirodnom smrću = 23
Živih = 90

Još 4 mlada su u procesu mitarenja ali pri kraju. Vitalni su.  Ne očekujem da će biti više gubitaka.
Za ovu sezonu  to bi bila konačna brojka. Nadao sam se da će ove sezone biti  preko 100 mladih.  Raučnica je ipak nešto drugačija.
Možda su moja očekivanja bila nerealna i malo precenjena.

Prosto neverovatno,svaka cast bata Mico

lepotica cana ::

Prosto neverovatno,svaka cast bata Mico

Na slikama 15 i 42 je isto gnezdo. Greškom. Pokušao sam da ispravim ali nisam uspeo.  Umesto jedne od tih slika trebalo je da se nalazi ovo gnezdo:
Ono je interesantno jer je ,,otvorilo,,  odgojnu sezonu ove godine, početkom Aprila (04.03.) Ženka je napravila gnezdo bez mog znanja i pristanka. Od oskudnog materijala koji je našala u ptičarniku. To je bila polusasušena mišja trava.  U gnezdu su se ispilila 5 madunca.

Kada se odgojni rezultati prebace na brojke slika je malo drugačija. Od planirana 34 para uparila su se 28. kada se broj parova koji su ,,radili,, podeli sa brojem mladih (90:28= 3.21) dobija se prosek od 3 mladunca po paru. To je dobar rezultat ali nije odličan.

Lepo,

Pitanje da li odvajas parove zasebno, u posebnim volijerama?

Marjan ::

Lepo,

Pitanje da li odvajas parove zasebno, u posebnim volijerama?

Matični parovi su odvojeni u tri dela.  U svakom je  približno jednak broj parova.  To je kolonijalni tip odgoja za razlku od separatnog kada je svaki par posebno.  Takav način praktikujem od samog početka odgoja štiglića.  Mada su štiglići uvek spremni na svađu stepen tolerancije u kolektivnom odgoju je za divljenje.  Nije se dogodilo da rasturaju gnezda ili uništavaju nasad jedni drugima.  Neka gnezda su bila   na razdaljini jedno od drugog  ne većioj od  25-20 cm.  Ove godine je u jednoj Tuji visine 130 cm bilo 4 gnezda, naravno sagrađenoh po vertikali drveta. Nije bilo moguće slikati sva četiri gnezda ali na fotografiji  broj 17  vide se mladunci u gornjem  gnezdu i jaja u donjem gnezdu od različitih parova.
Svake godine  formiram novu maticu od mladih prošlogodišnjih ptica.  Približno  80%  matice je uvek od mladih parova. To ima i svoju cenu.  Neiskustvo mladih roditelja i mali ,,prinos,, mladunaca  po paru. Takva parenja praktikujem da bi se što više u što kraćem vremenskom periodu udaljio od genotipa njihovih divljih predaka.

Interesantno,

Znajuci da su štiglici jako teritorijalni u sezoni gnežđenja!

Kako znas tacno oca mladih ptica, i kako kazeš poreklo?

Marjan ::

Interesantno,

Znajuci da su štiglici jako teritorijalni u sezoni gnežđenja!

Kako znas tacno oca mladih ptica, i kako kazeš poreklo?

I u ljudskoj zajednici se po nekada ne zna ko je otac deteta. Desi se da dete liči na komšiju  

Mužjaci su prilično ljubomorni. Od momenta sparivanja mužjak  prati ženku i neprestalno je u njenoj blizini,  sve dok ženka ne počne da polaže jaja.  Mala je mogućnost da mužjak nije otac svojih mladunaca.
Ornitolozi su posmatranjem parova u prirodi došli do saznanja da mužjak štiglića brani teritotiju od 10 metra kvadratnih oko gnezda.  Naravno da to pravilo ima izuzetaka i u prirodi. Ako je  vegetacija povoljna za svijanje gnezda i ako u blizini ima obilje hrane i vode, na malom prostoru može se naći veći broj parova. Čak i nekoliko gnezda u krošnji istog drveta.
U veštačkom odgoju  u koliko parovi imaju dovoljno pogodnih mesta za gnezda, dovoljno dobre hrane,  postaju tolerantni jedni prema drugima.  Ako im nedostaje prostora ili hrane nervozni su i skloni svađama. U lošim uslovima odbijaju da se reprodukuju.
Zato princip da štiglićima uvek treba obezbediti raznovrsnu hranu u velikim količinama ima opravdanja.  U volijeru mora biti dovoljan broj hranilica kako se ptice ne bi tukle ali u hranilicama treba da bude i dovoljna količina hrane. Hranilice ne smeju biti prazne.
Ne postoji bojazan da se štiglići ugoje u volijru. Oni su neprestano u pokretu. Lete ili skakuću. Višak energije pretvaraju u pesmu.
Na klipu koji nije dobrog kvaliteta, čuje se cvrkut mnogobrojnih štiglića. I ženke pevaju. Razlog je u  bogatoj trpezi. Još uvek dajem svojim štiglićima klijalo semenje, brašnare i kuvano jaje.  Zdravi štiglići višak energije troše pevajući. Onima koji se mitare, neophodna  je jaka i raznovrsna ishrana. U velikim jatima uvek se nađe i po koja ptica slabijeg zdravlja. Bolje je jakom hranom izvući pticu iz bolesti nego antibioticima.  Ugine li ptica, to znači da je u biološkom smislu bila manje vredna i ne treba žaliti za njom.  Retko dajem antimikrobne lekove. Dozvoljavam neku vrstu prirodne selekcije. Samo njotporniji i najvitalniji zaslužuju da se reprodukuju.  To možda izgleda surovo ali na tome se bazira evolucija  i prirodni odabir jedinki.  Jake jedinke daće jako potomstvo.  Jake, u smislu opšte vitalnosti i sposobnosti preživljavanja.

Zelje svakog odgajivaca ptica- stiglica je da od zeljeni par dobije potomke!

- par sastavljen za pesmu
- par sastavljen za boju

1. Kod sparivanja stiglica, koji trebaju da daju potomke koji ce pevati zeljene ture- Sta nam je ciniti?
2. Kod sparivanja stiglica, koji trebaju da daju potomke zeljene boje- Sta nam je ciniti?

Pitanja za sve clanove feruma( ali bih voleo da cujem odgovor mice, jer njegov nacin odgoja stiglica je jedinstven to jes dozvoljava svojim pticama- stiglicima da se sparuju po svojoj volji. Iz toga proistice pitanje kako izbegava parenje u krvnom srostvu?)


Znaci cilj svakog odgajivaca ptica- stiglica je da od zeljenih ptica- stiglica dobije potomke. I svoje zelje priblizi stvarnosti.