Ishrana stiglića uopšteno....

Pozdrav Žako, što se tiče te hrane nemam ličnog iskustva, ali imam predlog, tu hranu pomešaj sa običnom kanarinskom u odnosu 1:1 i malo je pojačaj sa semenom lana i suncokreta al ne više od 5%, tako će ptice i budžet biti zadovoljni.

Minijaturni suncokret, bogom dat za ishranu ptica!

Ovaj bi suncokret mozda mogao i za egzote

ove godine je bila jaka susa tako da sav suncokret izgleda kao na onu marjanovu sliku stalno citam po forumu kako se suncokret treba davati u malim kolicinama ili uopste da se ne daje. mislim da im ne smeta prvise samo treba da imaju malo vecu volieru gde ce moci da lete i trose visak energije a svi znaju da fe obozavaju suncokret ja im ga djem i to ne bas u malim kolicinama 1x1
pozdrav

Ovo nije obican suncokret vec micro ili tzv italijanski suncokret, i sa najboljom negom i paznjom njegova glavica nece biti veca od ove na slici i namenjen je ishrani ptica,karakterise ga izuzetno meka kora i svaka semenka je pojedena, moze se naci u specijalizovanim mesavinama za zebe, cena ovog suncokreta je paprena. Cena je kao ovaj obican zejtinac na kvadrat, ja sam takodje za sebe imao 15ak stabljika 2/3 su mi pojeli vrapci jedva sam nakupio za seme za sledece godine.Ne znam kakvu nutritivnu vrednost ima, ali verujem da se razlikuje od zejtinca.

Bogdanik ::

Ovo nije obican suncokret vec micro ili tzv italijanski suncokret, i sa najboljom negom i paznjom njegova glavica nece biti veca od ove na slici i namenjen je ishrani ptica,karakterise ga izuzetno meka kora i svaka semenka je pojedena, moze se naci u specijalizovanim mesavinama za zebe, cena ovog suncokreta je paprena. Cena je kao ovaj obican zejtinac na kvadrat, ja sam takodje za sebe imao 15ak stabljika 2/3 su mi pojeli vrapci jedva sam nakupio za seme za sledece godine.Ne znam kakvu nutritivnu vrednost ima, ali verujem da se razlikuje od zejtinca.

Cena mini ili micro suncokreta je 3.90 evra odprilike.. stavlja se u mesavinu za stiglice i cajzlane, vec za majore ide krupniji suncokret ili kako ga svabe zovu kleine.

Pozdrav svima i ovim javljanjem zelio bi da se ukljucim u ovu temu koja je kako se moze primjetiti puno informacija ali u sustini covjek koji zeli da se informise vise dobija nedovoljne informacije vezane za temu uzgoj i ishrana stiglica.Masu informacija mozete dobiti jednostavno preko ovog foruma citajuci literaturu i pregledavajuci internet.Za ishranu stiglica je najbitniji kvalitet sjemenki samih ako pricamo o sjemenskoj hrani a na trzistu postoji gomila proizvodjaca sa gomilom sjemenske hrane.No to uopste ne znaci da takva hrana daje neku garanciju za zdravlje i formu vasih ptica.Jako je bitan balans davanja hrane i balans davanja suplemenata kojih ima ne znam ni sam koliko vec na trzistu.Ja licno kao osnovu kupujem zrnastu hranu za kanarince koju dopunim sjemenom po zelji .U sustini ishrana stiglica je na vlasniku a ne na ptici i to je proces navikavanja ptice na odredjenu hranu, koji traje malo duze a ne sipajuci sjeme u hranilicu sa idejom ptica ce to sve za jedan dan pojesti.

Divlje sjeme je odlicno ali dobrog kvaliteta a pod divljim sjemenom ce te naci sjeme maslacka koje vase ptice uopste nece ni pojesti.Balans svijetlog i crnog sjemena je jako bitan a crno sjeme je uljano sjeme i kao takvo se ne preporucuje u velikom omjeru davati pticama jer sa vremenom ostecuje rad jetre i samim tim dovodi do oboljenja ptica.Isto tako davanje nekontrolisano i duzi period vitaminskih preparata pticama apsolutno nije zdravo i tako trujete svoje ptice.U sustini se radi da sjemenska hrana daje ptici do 14% proteina sto ptici u vrijeme parenja apsolutno nije dovoljno za parenje,nosenje jaja jer za to proteinska vrijednost mora biti 18 do 21 % proteinske vrijednosti.Zato je pticama u tom periodu potrebna hrana zivotinjskog porijekla ili meka hrana.Meka hrana je i obicno zumance od jajeta zatim crvi kojih na moju srecu u Holandiji mogu da kupim i nisu skupi a jako su potrebni u fazi pripreme za parenja a pogotovu hranjenja mladih.Crvi su i crvi brasnjari ako sam se izrazio kako treba jer koristim vecinom Holandske termine.Ja dajem bufalo crve i pinkis.Ne mogu se sjetiti nasih izraza a mozete prevesti preko interneta .Klijalo sjeme dajem isto ali se dobro pazite procesa klijanja jer ako ne klijate kako treba otrovati ce te svoje ptice.Klijalo sjeme ima dosta vitamina E jako je probavljivo ali se ne daje u pretjeranim kolicinama kako ne bi prouzrokovalo vodenu stolicu.Klijalo sjeme je samo sjeme koje ima bijelu klicu velicine do 3 mm ostalo je nista drugo nego li zelena hrana .

Najnovije trenutno na trzistu je zamjena sjemena za paletsku hranu a to je u sustini hrana gdje prizvodjac umjesto sjemena daje pripremljene bobice bez opne,vjerovatno industrijski se odvaja sjeme od opne dodaju se potrebni suplementi i kao takvo se plasira na trziste.Tu vise nema biranja ptici jede se 100 sve jer sve bobice hrane imaju istu formu i ukus.Znaci ishrana je stvar navikavanja ptice na hranu.Ja licno ne dajem pticama jer nemam toliko slobodnog vremena a i skeptican sam sa tako preradjenom hranom mada masa Holandskih odgajivaca ima dobro iskustvo sa istim.U kratkom najznacajnije je da su vam ptice zdrave i ako je to tako onda nemate potrebu za tolikim eksperimentisanjima.Sa druge strane ce te ustediti dovoljno novaca jer ako krenete davati sve i svasta potrosit ce te nepotrebno svoj novac i mozda upropastiti vlastite ptice.Nedostatak vitamina nije fatalan za pticu koliko je fatalan obrnut proces predoziranje ptica sa svim i svacim.Ako budem imao malo vise vremena mozemo jednostavno izmjenjati dobra iskustva sa odredjenim receptima koji su se pokazali dobrim a istovremeno upozoriti na opasnosti nekontrolisane upotrebe raznih suplemenata u ishrani stiglica.

Odgajanje faune Evrope  je dvosmerni proces prilagođavanja.Prilagođavanje odgajivača pticama koje odgaja i  prilagođavanje ptica,  zahtevima (ciljevima) odgajivača.
Ako nema usklađenosti  u procesu uzajamnog prilagođavanja nema ni očekivanog uspeha u odgoju. To naročito važi za ptice koje su u procesu domestifikacije. Za bitne , korenite promene u navikama ptica koje se domestifikuju potreban je dug vremenski period.  Zbog toga svaki ambiciozni odgajivač mora da se naoruža strpljenjem.  Neročito su nepoželjne nagle promene u nutritivnim navikama ptica.  Ne mogu se u kratkom vremenskom roku menjati  navike ptica u ishrani a da ne dođe do neželjenih,  neočekivanih posledica.  Prilagođavanje jata ptica koje se domestifikuje, na novi obrazac u ishrani,  mora ići postepeno  u pogledu količine i u pogledu kvaliteta hrane.  Ptice će jesti ono što im ponudimo.  Od  kvaliteta ponuđene hrane i količine u ogromnoj meri zavisiće  odgojni rezultati.    U genima  ptica, koje se domestifikuju, postoji upisan tekst , koji nije lako i jednostavno izbrisati.  
To saznađe, jasno će pokazati put odgajivaču kojim treba ići da bi imao zadovoljavajuće rezultate u odgoju.  Sezonsko praćenje i posmatranjem ptica u prirodi,  načina njihove ishrane  od pomoći je u određivanju šta i kada davati pticama u veštačkom uzgoju.
Počerkom Proleća i kasnije  u fazi intenzivne reprodukcije  priplodni parovi imaju veliku potrebu za  zelenilom,  konzumiranjem mladih tek izniklih izdanaka biljaka.  Te vrste hrane uma u Proleće i Leto u prirodi u izobilju.  Sa završetkom reproduktivnog procesa, volja ptica za mladim izdancima tek izniklih biljaka jenjava, da di se sredinom Jeseni potpuno izgubila.   Potreba za zelenilom se smanjuje ali nikada ne prestaje u potpunosti.
Ptice u Jesen svoju potrebu za zelenilom zadovoljavaju  kljucanjem  listova  biljaka koje su u tom periodu u punoj vegetaciji.  Taj obrazac ishrane u odnosu na zelenilo štiglići zadržavaju u veštačkom uzgoju.  Mada imaju  na raspolaganju  mlade izdanke biljaka, ne pokazuju intresovanje za njih. U reproduktivnom periodu  ovakva porcija kao na slici  nije mogla da  opstane da je ptice ne pojedu ni tri dana:
Sada, tek po koja ptica  otkida po neki mladi listić.  Bez obzira na nedostatak interesovanja za mlade tek iznikle biljke, štiglići se nisu u potpunosti odrekli zelenila ali ga radije uzimaju kljucajući listove biljaka koje su u razvijenoj vegetaciji.
Ishrana štiglića je u prirodi  tesno sezonski uslovljena i zavisna. Reproduktivni ciklus štiglića je prilagođen sezonskoj hrani.  Početkom perioda razmnožavanja priroda je prepuna poluzrelim semenjem raznih korova.  To je osnovna ali ne i jedina hrana štiglića u prirodi  u vremenu Proleće -Leto.  Jesen  donosi sazrevanje  skoro svog semenja u prirodi pa se i štiglići prilagođavaju  konzumirajući raznovrsno zrelo semenje korova.
Taj model ishrane štiglića treba primeniti i u veštačkom odgoju.
Svako pravilo ima  izuzetke. Aktivnošću čoveka  (košenjem detelina i livada) u prirodi ima poluzrelog semenja maslačka tokom cele godine pa čak i Zimi. Za vreme slabijih Zima.
Interesantna je, ali i razumljiva pojava, da štiglići mnogo revnosnije posećiju livade i travnjake malačka u Proleće nego u Jesen.  
U veštačkom odgoju, štiglići će se uvek obradovti maslačku, kad god ga budu imali na meniju:

Jako dobar i kvalitetan prethodni tekst o ishrani stiglica.No savremeni odgoj i drzanje stiglica se ogledavaju u ogromnoj ponudi proizvodjaca hrane za divlje ptice i u finansijskoj moci ljudi da to sve i kupe a na kraju da budu zadovoljni i imaju odredjene rezultate u istom.Savremeni nacin zivota se odlikuje pomanjkanjem slobodnog vremena a to znaci malo i skoro nikako slobodnog vremena da bi se po prirodi cupalo i donosilo sve ono sto je potrebno stiglicima u vidu prirodne hrane.radi se vise,pogotovu ako zivite u velikim gradovima,kako izabrati i kupiti dobru zrnastu hranu odredjenog proizvodjaca ili dobru i kvalitetnu meku hranu...A onda milion suplemenata pocev od vitamina,minerala,probavnih pomagala,suplemenata za obojenost...... i da ne nabrajam.Ne znam kako je trenutno na trzistima bivse Jugoslavije ali u Holandiji gdje ja zivim je ponuda enormna.Citajuci iskustva poznatih odgajivaca i uporedjivanja hrane koja se mogu naci na trzistu omoguceno je na dosta laksi nace drzanje i razmnozavanje stiglica nego sto je to nekad bilo.No ponavljam sa time ide i opasnost pogresnog izbora hrane davanje svega i svacega gdje ljudi pocinju praviti katastrofalne greske i tako upropascavaju svoje jedinke.Ove jedinke kod Mice govore vise od svega.Ptice su fantasticne,zdrave,dobro obojene i ja bi ga zamolio da otkrije njegovo iskustvo polako korak po korak.Koju sjemensku hranu daje u kojoj mjeri,zatim vrijeme pripreme za parenje koju meku hranu koristi i u kojoj mjeri,vrijeme mitarenja da li daje ekstra za energiju i.t.d

Ovaj dio Micin sto se tice maslacka ili poluzrelog sjemena mogu se donekle resiti i branjem maslacka ili poluzrelog sjemena i zamrznuti u zamrzivacu.No imate i masu ekstrakta od maslacka i to mozete kupiti i tako upotrebljavati.Ja sam vise za ovaj Micin nacin sto prirodnije ako se moze.Poluzrelo sjeme koje je zaledjeno se odledi u frizideru nikako na sobnoj temperaturi.Maslacak u doba parenja je neizbjezan i koliko malo vremena imam pobrinem se da ga uberem u dovoljnim kolicinama.Tada ga i zamrzavam i dajem pticama kada ga u prirodi nema pogotovo u vrijeme parenja i dizanja mladih.

senjin ::

Pozdrav svima i ovim javljanjem zelio bi da se ukljucim u ovu temu koja je kako se moze primjetiti puno informacija ali u sustini covjek koji zeli da se informise vise dobija nedovoljne informacije vezane za temu uzgoj i ishrana stiglica.Masu informacija mozete dobiti jednostavno preko ovog foruma citajuci literaturu i pregledavajuci internet.Za ishranu stiglica je najbitniji kvalitet sjemenki samih ako pricamo o sjemenskoj hrani a na trzistu postoji gomila proizvodjaca sa gomilom sjemenske hrane.No to uopste ne znaci da takva hrana daje neku garanciju za zdravlje i formu vasih ptica.Jako je bitan balans davanja hrane i balans davanja suplemenata kojih ima ne znam ni sam koliko vec na trzistu.Ja licno kao osnovu kupujem zrnastu hranu za kanarince koju dopunim sjemenom po zelji .U sustini ishrana stiglica je na vlasniku a ne na ptici i to je proces navikavanja ptice na odredjenu hranu, koji traje malo duze a ne sipajuci sjeme u hranilicu sa idejom ptica ce to sve za jedan dan pojesti.

Ti sto zivis u Holandiji barem trebas da znas da imaju specijalne smese bas za svaku vrstu ptice. Tu udji na sajt kod Koeningsa i uzmi hranu koja ti je potrebna...Na zalost je sama sto ta visoko kvalitetna je jos uvek duplo skuplja kod nas nego u zemljama zapada.

.

nemam pojma...

Koeningsa,pa ne radi se o tome da jedan proizvodjac a u ovom slucaju gospodin Koenings zaista moze da garantuje sami vrh kvaliteta sjemenske hrane.Ne razumijemo se u startu.Naravno da doticna firma ima odredjen kvalitet a bogami i cijenu sto ne znaci da je za odredjene novce i najbolji na trzistu.Ja pokusavam ljudima da hranu za nase stiglice prestavim u svjetlu sto manje novca za sto bolji kvalitet sjemenske hrane.Versela Laga je isto na trzistu sa Njemackim receptom zrnaste hrane ali ja osobno imam slaba iskustva sa istom.Milion sjemenki korova gdje vam ptice u najboljem slucaju nece pojesti ni 30% ukupnog sjemena a da ne pricam o vremenu potrebnom za prilagodjavanje iste za konzupciju nasih ptica.Corona je po meni mnogo bolja ali isto papreno skupa pa prema tome kad uporedite sastav sjemena mnogo pametnije je kupovati zasebno sjeme i dodavati u bazicnu hranu za kanarince.Ne znam koliko imate stare jedinke ali ja imam ptice 6 do 7 godina stare koje nikad nisu bile bolesne.

I za meku hranu ista prica od Versela Laga,Ce De ....Sto ne znaci da morate to da samo dajete.Mozete kao bazu davati biskvit sa obicnim skuvanim tvrdim jajetom pa dodati Breed max,ili ako nemate breed max onda ferti vit....Bitno je da su vam ptice zdrave da u vrijeme parenja dajete adekvatnu proteinsku hranu a sta ce te upotrijebiti to je na vama samima.Ja bih najradje davao prvenstveno ovo sto daje Mica kad bih mogao jer njegove ptice pucaju od zdravlja.Ako vas zanimaju hrana koja se moze kupiti na trzistu mogu vam poslati sajt sa hranom suplementima i cijenama koje su u Holandiji.

Cijena kupovne smjese meke hrane se krece od 4 do 6 e po kg.Ako pravite sami meku hranu i upotrebljavate dodatke kao sto je breedmax ili ferti vit ili slicne suplemente ustedit ce te znatno na novcu.100 gr Breedmax se daje na 1 kg same spremljene meke hrane.cijena breedmax je negdje oko 13 e a pakovanje je ako se ne varam 750 gr.U to ubrojite par jaja i dvopek i sta jos tu stavljate pa ce te sami vidjeti koliko je jeftinije za vas dzep.I drugo nije bitno koji je proizvodjac nego da li i kako vase ptice to konzumiraju i na kraju kakav imate rezultat od svega toga.Da i jos morate sve da sracunate i da vidite koliko novaca vas dodju vasi ljubimci.Uvijek ostaje pitanje moze li to bolje a sa manje ulaganja.

http://www.birdcenterjonker.nl/webshop/supplementen/de-imme

Nadam se kad pogledate ovaj gore sajt dobit ce te malo bolju sliku te ponude o kojoj ja govorim a ovdje se ne radi uopste o godpodinu Jan Koenings i njegovom biznisu.

Mislim da hrana na zapadu uopste nije skupa.. Od 40 do 50 eura za dzak 20 kg. Sto se tice Koeningsa on je ne bitan ima puno takvih firmi koje se bave pravljenjem smesa, a Jonker i njegov birdcentar ne prave takve smese vec kupuju i preprodaju. Kod njega treba uci u petcentar ima svacega, od krvavih podova posto hrani sokolove i jastrebove pticama i misevima, do milion drugih ptica koje je kupio ne bi li preprodao. Bredmax su inace pakovanje od 500gr ili 3kg. Jedina bitna cinjenica je da bi se nahranile pevacice u Srbiji kvalitetnom hranom treba odvojiti i do 1000 dinara po kg, e to nije normalno a bilo bi puno i za zapadnjake..

Generalno se hrana za naše ptice može podeliti u dve velike skupine.  Jedna vrsta hrane je  sveža, živa, neprocesuirana hrana a druga je procesuirana, industriska neživa hrana.
Štiglići prvu vrstu hrane konzumiraju od svog nastanka pa do dana današnjeg.  Metabolizam ptice je apsolutno prilagođen živoj neprocesuiranoj hrani, koja, ako je dovoljno raznovrsna, sadrži sve što je  ptici potrebno za normalno funkcionisanje organa, organskih sistena i organiznma u celini.
Odnosi nutritijenata (hranljivih materija ) u živoj, presnoj, neprocesuiranoj hrani je   izbalansiran tako da obezbeđuje organizmu ptice sve što joj je potrebno.
Druga vrsta hrane po biološkoj vrednosti  daleko je iza prve vrste.  Predstavlja tek manje ili više uspešan pokušaj imitacije  prirodne hrane.
Prirodna neprocesuirana hrana održava imuni sistem štiglića  na neophodnom nivou zaštitie od mnogih štetnih uticaja životne sredine.
Uz procesuiranu hranu potrebno je pticama davati brojne suplemente  a ne retko i antibiotike radi očuvanja zdravlja ptica.
Reproduktivna svojtva štiglića koji se hrane svežom neprocesuiranom hranom su na optimalnom nivou.  Mladunci su vitalni  i retko obolevaju i ugibaju.  Mitarenje štiglića koji se hrane  svežom hranom  teče  bez  zastoja i poremećaja.
Prirodna sveža hrana je  zrelo semenje  biljaka kojim se štiglići hrane  kada su na slobodi.  Zrelo semenje  korovskih biljaka  koje nije  konzervirano toplotom, smrzavanjem hemikalijama ili na drugi način je takođe prirodna hrana štiglića.  Poluzrelo semenje  biljaka  je  izvanredna prirodna hrana štiglića. Klijalo semenje je u rangu poluzrelog semenja po biološkom potencijalu.
Zeleni listovi i ostali delovi biljaka kojim se štiglići hrane, jesu hrana prvog reda po kvalitetu za naše ptice.  To su salata, blitva,  brokul, mišja trava...  
Svež  ali ne i prezreo krastavac spada u  neprocesuiranu hranu  koja je izvanredna za naše ptice mada nije prirodna hrana štiglića.  Seme  paprike, domaće crvene,   je  naročito potentna hrana u vreme mitarenja štiglića. Takođe nije prirodna hrana štiglića i potrebno je malo vremena i strpljenja odgajivača, dok se štiglići ne naviknu na njeno konzumiranje.

Kakvo je vase iskustvo sa Manitobinim blatnerom,u kom periodu ga koristite?

lepotica cana ::

Kakvo je vase iskustvo sa Manitobinim blatnerom,u kom periodu ga koristite?

Opisaću kratko, ali detaljno ishranu svojih štiglića ove reproduktivne sezone.

Od  samog početka odgoja štiglića  trudio sam se da svojim pticama obezbebim   prirodnu hranu.  
Davao sam štiglićima hranu koju njihovi srodnici imaju  u prirodi. Koliko god je to bilo moguće.  Ornitolozi tvrde, da štiglići u prirodi jedu oko 150 vrsta semenja.
I pored njajbolje volje  maksimalno mogu svojim štiglićima da obezbedim negde oko 15  vrsta različitog semenja.
Osnovna semenska hrana sastoji se iz mešavine:
1. Suncokreta, Konoplje. Nigera i Uljane repice.
    Tom semenu dodajem kanarinsko seme.

2. Iz prirode  štiglićima donosim seme Maslačka,  Mlečike, Vodopije i Češljuge.
Prvu grupu semenja dajem u dva oblika.  Zrelo i kljijalo. Naravno da se te mešavine semenja daju pticama odvojeno ali u istom obroku.  

3.Posebna vrsta hrane  je  kuvano rendano kokošije jaje, koje dajem samostalno u posudi ne mešajući jaje sa bilo kojom drugom hranom.

4.Ovu grupu hrane čini zelenilo.  Salata, Zelje, mlad list Rena, Blitva,  Brokul i Mišja trava.

5.Peta grupa je takođe zelenilo ali je odvojeno u posebnu grupu jer ga čine mlade tek iznikle bilje koje izrastaju od ostatka klijalog semenja koje, pošto preklija ne bacam, već ga zasadim.  Kada izniknu mladi izdanci, celu posudu sa mladim biljkama unesem štiglićima u volijer.  U doba reprodukcije kada imaju mladunce  jedu  mlade zelene izdnake biljaka u znatnoj količini.
Pri kraju mitarenja, štiglići i maldi i stari, prestju da se interesuju za mlade izdnke biljaka.

6.Krastavac isečen na četiri dela  po dužini dajem pticama od proleća pa skoro do kraja jeseni.

7. Seme paprike  dajem kad god  se u kući nešto sprema sa paprikom.
 
8. U fazi reprodukcije i mitarenja štiglići imaju na raspolaganju svakodnevno multivitamine  rastvorene u vodi ( u malim količinama).

9.Antimikrobne lekove  (antibiotike, antimikotike)  preventivno dajem pticama 4-5 dana pre sezone parenja i po završetku sezone u vreme mitarenja.

10. Minerale dobijaju preko raznih gotovih mineralnih smeša koje kupujem. Tim mineralnim smešama dodajem sipinu kost (mlevenu) ljuspe kokošijeg jajeta ( mlevena) sitan rečni pesak i zemlju ( krtičnjak)

To je način ishrane i tretmana ptica, ove, već protekle reproduktivne sezone .  Taj  način ishrane štiglića ne razlikuje se bitno od  ranijih godina.
Razlika je u tome što sam ranijih godina  štiglićima u fazi reprodukcije  davao  larve brašnara (crvi)
Ove godine  nisu imali crve brašnara i ushrani ali nisam primetio  nikakvu razliku u procesu reprodukcije.
Naravno da postoje izuzeci.  Imam par štiglića koji neće da odhrani niti jednog mladunca ako  im po izleganju mladih ne obezbedim prvih  6-7 dana zelene biljne vaši.
Srećom, ostali parovi  ne traže tu specijalnu vrstu hrane  već relativno doro odgajaju mladunce  na šemi ishrane koju sam opisao.
Ništa više ne dajem štiglićima od ovoga što sam napisao.  Napominjem da  ovaj način odgoja štiglića, sa ovom vrstom hrane, primenjujem odgajajući ptice u prostranom, dobro  osunčanom volijeru.  
Da je to način ishrane koji daje rezultate, može se videti  na sledećih nekoliko fotografija:
Na fotografijama su mladi štiglići iz ove reproduktivne sezone.  To nije njihov definitivni izgled.  Crvene maske još nisu dovoljno zrele. Potrebno je, bar još 60 dana, da ove mlade ptice uobliče svoj  konačni izgled. Biće najlepši tek krajem Zime.

Ja svojim stiglicima dajem suncokret,konoplju,niger perilu,gologuzu i mesavinu za divlje ptice VL,uz to klijam suncokret i niger koji obozavaju i jajcanu hrannu VL koju pojacavam sa domacim jajetom,ptice,naravno tu je i list maslacka iz svog dvorista:D i hvala bogu ptice su zdrave i vesele,
Sto se tice vasih ptica Mico svaki ljubitelj stiglica bi voleo da ima takve ptice:cheers: