Ishrana stiglića uopšteno....

Pozdrav Mici i od ovoga sto procitah o ishrani ne razlikujemo se uveliko sto se tice hrane za stiglice.Ja samo jos u meku hranu dodajem spirulinu koja je ako nista dobra zbog antibakterijskih svojstava i kao takva meku hranu zasticuje ,zbog manjka slobodnog vremena,dnevno jako dobro.Jedino sto ja jos dodajem zbog crvene maske je suplement za pojacavanje crvenila gdje zaista maska postaje jako crvena ali je mana sto zuta boja koja je na krilima takodje dobije narandzastu boju.Sami zakljucujete da ptica nije obojena kako treba ali za sada posto volim jako crvenu boju zazmurim lagano na jedno oko.Ne znam sta Mica daje za crvenilo maske ali njegove ptice su obojene na zavidnom nivou.I jos jedna bitna stvar je da ja ne dajem preventivno nikakve ljekove iako ih imam kod sebe,jedino ako je primjerak neobicno bitan po zeljenim osobinama tada upotrebljavam.Pokusavam da stvorim prirodno zdrave jedinke kojima ljekovi nece biti potrebni.Za sada mi polazi za rukom.Znaci volio bi da cujem iskustva odgajivaca u vezi intezivnog crvenila na glavi.Znam da je taj faktor nasljedan ali ipak ako neko zna dobre recepte samo naprijed i unaprijed se zahvaljujem istim.

Zaboravih da kazem u stvari upozorenje za ljude koji klijaju sjeme suncokreta.Naime navedeno sjeme je jako podlozno na razvoj mikroorganizama koji su zivotno opasni za zdravlje nasih ptica,i ako ga klijate obratite narocito paznju na svako sjeme pojedinacno.Citao sam savjete u vezi klijanja gdje se preporucuje ispiranje sjemena gdje je voda zagrijana do 60 stepeni celzijusa.Cesto ispiranje sjemena i u periodima kada stoji potopljeno u vodi dodati jabukovo sirce zbog ph faktora vode same kako bi se izbjeglo napredovanje bakterija.

senjin- ,,I jos jedna bitna stvar je da ja ne dajem preventivno nikakve ljekove iako ih imam kod sebe,jedino ako je primjerak neobicno bitan po zeljenim osobinama tada upotrebljavam.,,

- Potpuno se slazem po pitanju antibiotika! Jer, pijemo li antibiotike mi ljudi kada smo zdravi.

senjin- ,,Pokusavam da stvorim prirodno zdrave jedinke kojima ljekovi nece biti potrebni.Za sada mi polazi za rukom.Znaci volio bi da cujem iskustva odgajivaca u vezi intezivnog crvenila na glavi.Znam da je taj faktor nasljedan ali ipak ako neko zna dobre recepte samo naprijed i unaprijed se zahvaljujem istim.,,

- Sto se tice crvene maske, evo i mog nacina





a rezultat

Pozdrav Marjane,
Ne mogu a da vam ne komplimentiram na citavom pristupu ovom hobiju.Ne samo da pruzate masu informacija nego istovremeno govori o sebi koliko ste pedantni i organizovani.Naravno i krajnji rezultat mi se jako svidja ,jako lijepa jedinka.U ovoj semi sto sam povrsno vidio a analizirat cu je kasnije malo bolje,nalazi se citava strategija i jedno iskustvo odgajivaca koji radi sistematski.Ako ptice u citavoj godini,kao sto je ovdje prikazano,uspjesno odrade godinu i nema razloga za mijenjanja.No da pocnem malo o vasoj semi bar sto se tice pripreme jedinki za parenje.Za razliku od vas ja pocinjem jos u januaru sa mekom hranom i to sedmicno jednom ili dva puta kako bi se ptice a pogotovo mlade zenke naucile da jedu i meku hranu i insekte sto ce sto vrijeme bude odmicalo biti krucijalno u periodu parenja i izvodjenja mladih.Svaki mjesec do mjeseca parenja podizem broj datih porcija sedmicno kako se primice krucijalni mjesec.I zadnji mjesec svaki dan do nosenja jaja.Takodje poluzreli maslacak zadnji mjesec do parenja svaki dan.Ostatak cu iskomentarisat kad budem imao malo vise slobodnog vremena.U svakom slucaju jos jednom se zahvaljujem na ovim fantasticnim informacijama.

Da sto mi je jos palo u oci je upotreba ferti vit,ne dajete ga 4 sedmice svaki dan nego ga kombinujete u periodu kad ne dajete meku hranu.Zanimljiva kombinacija ali proizvodjac propisuje 4 sedmice svaki dan.Mislim na zadnji mjesec pripreme parenja.

Mak,susam i kim upotrebljavate vjerovatno zbog proteina ali ne vidim konoplju ili niger da je naglasena u ovom periodu.Moji izbjegavaju susam i ne jedu ga apsolutno rado pa zato dajem vise nigera nego uobicajeno.A za meku hranu koristim vecinom sam spremljenu sa dodatkom kupovne jajcane i u zadnje vrijeme koristim Versele Laga NutriBird A21 koji je u stvari napravljen za rucno odhranjivanje mladih ptica ali po proteinskoj vrijednosti je idealan za stiglice.Zenke brzo od ove hrane koja je u kombinaciji sa ostalim pocnu da nose jaja.

Za crvenu masku koristim (po preporuci drugara iz mog udruzenja)crvenu papriku nizacu,sargarepu i cveklu rendanu,trenutno su pticama narandzaste maske videcemo na dalje nadam se da ce se vratiti crvena boja,pa i ako ne najbitije da su zdrave i vesele:D 

U odgoju štiglića i u odgoju ptica uopšte,  javlaju se gubici u vidu uginuća, kako među mladim tako i među starim pticama.  Izreka da nema generala koji je dobio rat, a da nije gubio vojnike,  u prenosnom smislu važi  i kod odgoja štiglića.
Samo je stvar iskrenosti odgajivača da li će tu činjenicu priznati ili ne.
Gubici su varijabilni i zavise od mnogih faktora.  Ako u populaciji ptica na godišnjem nivou odgajivač ima ugunuća koja ne prelaze 10%  od ukupnog broja ptica, može biti zadovoljan.
Kolonijalno odgajanje štiglića sa većim brojem parova u jednom volijeru (10 parova ili više)  ima za posledicu stalno prisutnu, latentnu opasnost od  pojave infekcija, koje se brzo šire u jatu.
Kontakt među jedinkama je svakodnevni i intenzivan. Ostvaruje se preko hrane, vode, vazduha,  direktnim kontaktom (tuča, ljubljenje, ishrana mladih, međusobno hranjenje odraslih).
U tim kontaktima štiglići razmenjuju mikroorganizme. Kako apatogene (koji ne izazivaju bolesti ) tako i patogene.  Povremeno obeskličenje  jedinki jata,  davanjem antimikrobnih lekova je neophodno.  Naročito je to potrebno  pred sezonu parenja, da bi novoizleženi mladunci  bili zaštićeni od mogućih infekcija i uginuća.  Kao i za vreme mitarenja, koje iscrpljuje organizam ptice, obara imunitet i može da dovede po fatalne infekcije i uginuća .


Crvena maska je sezonski promenljiva što se tiče intenziteta  boje.  Najlepše maske štiglići maju pred početak predstojeće sezone prenja, krajem zime i početkom proleća.
Na slikama je  nekoliko štiglića slikano  početkom proleća ove godine:
Razlika u intenzitetu  boje maske između prolećnih štiglića ove godine i jesenjih štiglića je više nego uočljiva.  
Ne treba zaboraviti da je intenzitet boje maske uslovljen i polnim hormonima štiglića. Zbog toga su maske pred sezonu parenja najlepše.

Upotreba prevencije je diskusija koja se i ovdje na zapadu svakodnevno proteze.To je na odgajivacu samom koji na kraju odluci sta ce i kako ce da sve to odradi.Micini razlozi su jasni i dobro obrazlozeni sa napomenom da se bar sto se drzanja ptica u volijerama odgajivac moze odluciti da svoj sistem volijere prilagodi potrebama ptica.Grupno drzanje jedinki ima i dobre i lose osobine.Narocito kada je u pitanju parenje koje nije kontrolisano i tako dolazi do srodnog parenja i losih rezultata.Ako se volijera izdjeli tako sto se napravi mjesto za svaki par kontrola je 100%.Naravno za tako nesto treba imati uslove,prostor i novac .Ja sam konstruisao moju volijeru tako sto mogu iznutra preko vrata koje se otvaraju i zatvaraju da napravim zasebne boksove za svaki par a kad prodje sezona parenja jednostavno imam otvorenu volijeru za sve jedinke.Duzine je 5 m visine 2m i dubine 1m.Tako bar za sada imam mjesta za 4 para i pregradu za hranu i materijal.Mana je sto bih ovim principom ako bih zelio da imam vise odgojnih parova morao citavo dvoriste da upotrebim za takvu ili slicne volijere.

Štiglići  vole da  gule koru sa grančica drveća.  Verovatno to ne čine iz dosade.  Mehaničkim  radom  sprečavaju preterano i nepotrebno  izrastanje kljuna. Pretpostabljam da to nije jedini razlog njihog zanimanja za koru drveta. Činjenica, da ih  kora osušenih grančica ne interesuje, govori u prilog tome da u kori ima materija koje su im potrebne.  
Njihovo zanimanje za mlade grančice  Tuje naročito se pojačava u Jesen:

Čega ima u prirodi toga mora biti u ptičarniku. Ne postoji uspešna zamena za minerale i vitamine koji se nalaze u prirodnoj, zelenoj hrani.
Zelena hrana je izvor vitalnosti i zdravlja za štigliće. Bogata je prirodnim vitaminima mineralima i ologoelemenitima koji su  u najoptimanijim količinama i odnosima. Zelena hrana se daje pticama tokom cele godine koliko god ptice žele da je pojedu. Nema bojazni da će se prejesti, jer to nije njihova prirodna odlika. Uvek će jesti samo onoliko koliko im je potrebno.

sta kazete za chia sems

Ova Količina Vodopije biće dovoljna mojim štiglićima za tri dana. Da bi se održala u svežem stanju treba je potopiti u vodi. U ovom periodu godine Vodopija je veoma važna hrana iz prirode, kako za parove koji se reprodukuju tako i za mladunce koji se mitare.

Poz gospodine mico

Cijelo vreme te pratim da stalno pises da mladi stiglici se mitare u prvu godinu ..evo ja ko mladi pocetnik ti garantiram da mladi stiglici u prvu godinu se nemitare {ZAPAMTI }

POZ I SVAKO DOBRO

ĐEKO ::

Poz gospodine mico

Cijelo vreme te pratim da stalno  pises da mladi stiglici se mitare u prvu godinu ..evo ja ko mladi pocetnik ti garantiram  da mladi stiglici u prvu godinu se nemitare {ZAPAMTI }

POZ I SVAKO DOBRO

Dva mladunca u različitom stadijumu menjanja perja (jer su različite starosti) {ZAPAMTI }

Pet mladunca u različitom stadijumu menjanja perja {ZAPAMTI }


POZDRAV I SVAKO DOBRO I TEBI!

mica ::

Pet mladunca u različitom stadijumu menjanja perja {ZAPAMTI }

Ovu pojavu treba detaljno istražiti! Da li prvo mladalačko ruho ima sposobnost da nakon 50-ak dana "procvijeta" i tako promijeni svoj kolorit. Pošto u volijeru stavljam i ponešto zemlje, primjetio sam da se ptice često nakon kupanja uvaljaju u tu zemlju pa dobiju neku čudnu nijansu zemljane boje po leđima i prsima.

A ova Mićina slika pokazuje da su štiglići u mogućnosti, kao kamelon, da promijenu boju kože npr. nogu u odnosu na predmet na kojem stoje. Ovaj prvi, koji je uhvatio stabljiku maslačka, promijenio je boju kože. Isto tako i svi ostali.

Ptice nas stalno iznenađuju svojim sposobnostima.

Kada se unese Maslačak u pričarnik sva druga hrana se odmah napušta. I mlado i staro se sjati da uživa u poslastici.
Maslačak je hrana prvog reda u ishrani štiglića u periodu razmnožavanja. Nema ga uvek u dovoljnim količinama u prirodi. Ali kada odgajivač nađe maslačak obradovaće svoje štigliće:

Minerali se štiglićima daju neprekidno tokom cele godine:

Raznovrsna ishrana obezbeđuje pticama dobro zdravlje koje se ogleda u njihovom izgledu čak i kada menjaju perje.

Posto sad vadim ceo busen maslacka zajedno sa korenom sa kojeg otresem malo zemlje koje ostane na korenu i kada ga dam pticama primetio sam da prvo pocnu da jedu od korena pa tek onda list sto je za mene bilo vrlo interesantno jer sam im ranijih godina davao samo list i cvet

Ovaj period je vezan za intenzivno mitarenje  štiglića.  Ptice žure da promene odelo pre prvih mrazeva.  Mada je mitarenje fiziološki-priridan proces, ipak predstavlja stanje produženog stresa. Svaki dodatni stres mogao bi biti fatalan za pojedine štigliće.  U peridu mitarenja prtice se ne uznemiravaju. Ne hvataju. Ne transportuju.  Ne menja se naglo vrsta i količina hrane. Ne menja se svetlosni program.  Ne premeštaju se iz jednog prostora u drugi.  Nepoželjno je prisustvo novih, nepoznatih lica u njihovoj blizini. Ne primenjuju se antibiotici niti drugi antimikrobni lekove, sem ako to zaista nije neophodno.
Blagotvorno deluje na mitarenje Sunce. Voda. Pticama treba omogućiti vodu za kupanje svakodnevno i neprestano u toku mitarenja.  Naravno MINERALI. Što raznovrsniji u što većim količimama.

Omiljena hrana štiglića.  Može se davati pticama tokom cele godine.  Količina nije ograničena.  Najbilje je davati štiglićima svež tek obran maslačak. Biloška vrednost  maslačka tada je najveća.  Ali ako se čuva na hladnom i tamnom mestu, ostaje u svežem satanju nekolio dana.  Smrznut pa odkravljen maslačak, nije hrana visoke biološke vrednosti.  Maslačka ima tokom cele godine. Zahvaljujuići delatnosti čoveka, koja se sastoju u košenju livada, travnjaka i detelina,  može se naći od proleća do zime. Za vreme blagih zima, ako topliji dani duže potraju,  nije retko naći maslačak u januaru ili februaru.  Kad god mogu i koliko god mogu berem malačak i dajem  svojim pticama.  Čim unesem maslačak u ptičarnik štiglići odmah ostavljaju svu drugu hranu i prekidaju sve druge aktivnosti.
Ne uništavati biljke pri branju. Nepotrebno je iščupati celu biljku iz korena i dati pticama. Najhranljiviji deo su glavice maslačka koje sadrže poluzrelo semenje.  Ako berete samo taj deo biljke ona će vam biti od koristi tokom cele godine.  Maslačak ima zadiljujuću moć obnavljanja i kada se pokosi skoro do samog korena ubrzo iznikne nova biljka.

Generalno, hranu koju dajemo našim štiglićima možemo podeliti  na živu i mrtvu hranu.  Živa hrana je ona koja sadrži enzime i koja nije procesuirana nijednom metodom konzerviranja.
Mrtva hrana je konzervirana na bilo koji način  (toplota, sušenje, smrzavanje...)   Ne sadrži enzime u sebi ali ni mnoge vitamine .
Štiglići se ne mogu reprodukovati sa mrtvom hranom.  Ona se može koristiti kod ptica koje se čuvaju ali ne i reprodukuju. Takođe se može u manjim količinama davati pticama van reproduktivnog perioda.  Procesuirana-konzervirana hrana je hrana male nutritivne vrednosti. Ako se samo ta vrsta hrane daje štiglićima, ptice će ubrzo oboleti a neke i uginuti. Procesuirana hrana nije prirodna hrana štiglića. Njihov metabolizam ne može u dužem vremenskom periodu podneti mrtvu hranu. Obavezno će doći do pada imuniteta i pojave bolesti kod pojedinih primeraka pa čak i čitavog jata.
Živa hrana se prevodu i mrtvi oblik ne zbog  popravljanja kvaliteta, već da bi se duže očuvala. Komercijalni razlozi opredeljuju proizvođače  da procesuiraju hranu.  Konzervirana hrana se sporije kvari (ima duži rok trajanja ) i to je jedina prednost procesuirane hrane nad živom hranom. Ako se hrana za štigliće dehidria,  ona time ne gubi samo vodu, već i enzime i neke vitamine.  Kvašenje takve hrane pre davanja štiglićima neće popraviti njen kvalite, već služi da se ptice prevare, kako bi je konzumirale.
Ranijih godina davao sam štiglićima  5%  procesuirane hrane u ukupnoj količini hrane. Prošle godine jedva da je ta količina bila 3%. Ove  reproduktivne sezone u ishrani mojih štiglića nije bilo niti 1% procesuirane hrane.
U ishrani štiglića (naročito u reproduktivnom periodu) belančevine životinjskog porekla su  neophodne. Štiglići ih dobijaju  preko biljnih vaši ili živih crva brašnara. Dehidrirani crvi, lutke brašnara  razni dehirdirani insekti , njihove larve ili lutke, predstavljaju  hranu veoma niske biološke i hranljive vrednosti za štigliće u periodu reprodukcije.  Larve ili lutke insekata koje su procesom sušenja lišene životnih sokova  u kojima su rastvorene hranljive materije (enzimi, vitamini) ne treba davati štiglićima u reproduktivnom periodu, u periodu rasta i rarvoja mladih kao ni u periodu mitarenja.  
Procesuirana hrana gde spadaju različite idustriske smeše (jajčana , voćna, hrana sa većom ili manjom količinom sasušenih insekata i/ili  njihovih larvi)  u skali namirnica za štigliće je na poslednjem mestu po nutritivnoj vrednosti.  Može se davati štiglićima kada su u fazi ,,mirovanja,, van ciklusa parenja, odgoja mladih i mitarenja.  I tada se daje u manjim količinama kao dopuna  semenskoj hrani.
Jedina vrsta procesuirane hrane koja se daje štiglićima u fazi parenja raznožavanja, rasta, i mitarenja je sveže kuvano kokošije jaje.  To je  lako dostupna namirnica koje ima u svakoj kuhinji.  Kuvanje  dovodi do denaturacije belančevina jajeta. Sreća je da temperatura pri kuvanju ne prelazi  100 sterpeni i jaje se ne izlaže dugo toj temperaturi.  Štiglići u velikoj meri lako usvajaju belančevine jajeta pod uslovom da je jaje sveže i da se danas skuva za sutrašnji obrok. Tvrdo kuvano i narendano kokošije jaje je važan izvor belančevina za štigliće, ali nikako ne može biti i jedini. Uz žive crve brašnare  odgajivač dobija  kombinaciju  belančevina koja je neophodna štiglićima  za uspešno razmnožavanje, rast i razvoj mladih i mitarenje.
Belančevine životikog porekla  su deo belančevina koje je neophodno davati štiglićima. Dopunjuju se obavezno belančevinama biljnog porekla. Njih ima u klijalom semenju i poluzrelom semenju korovskih biljaka.

Ishrana štiglića u ovom dobu godine ne razlikuje se bitnije od ishrane u Proleće i Leto.  Razlikuju se samo razlozi zbog kojih  dajemo određenu vrstu hrane.  U Proleće ptice hranimo kvalitetnom i raznovrsnom hranom zbog parenja i predstojećeg  perioda  razmnožavanje. Istu vrstu hrane dajemo  Leti zbog reprodukcije.   Ishrana  štiglića u Jesen je jednako kvalitetna i raznovrsna ali  je to tada iz razloga mitarenja ptica. I ne samo zbog mitarenja. U Jesen, u jatu još uvek ima mladih ptica koje završavaju cirlus razvoja od mladunca ka odarasloj jedinki:
Praktično ishranu štiglića možemo podeliti na dva perioda. Zimska ishrana i ishrana  u Proleće Leto i Jesen.  Zimska ishrana se bitno razlikuje od ishrane ptica tokom ostalog perioda u godini.  Ali se ishrana štiglića od Proleća do Jeseni ne razlikuje.  U svakom od pomenutih godišnjih doba (sem Zime) štiglićima treba obezbediti što raznovrsniju i što kvaleterniju hranu u kojoj od hranljivim materija najvažniju ulogu imaju belančevine.  U zimskom periodu belančevine se povlače pred mastima i uljenim hidratima.
Jesenja ishrana  mora da sadrži kvalitetne belančevine i biljnog i životinjskog porekla.  Belančevine biljnog porekla ptice dobijaju ishranom klijalim semenjem, ali i poluzrelim semenjem korova koje još uvek možemo naći u prirodi.  To je u Jesen najčešće Maslačak. Životinjske belančevine pticama treba obezbediti dajući im  (žive) mlinske crve ili lutke:
Belančevine kokošijeg jajeta su veoma važne u ovom periudu godine naročito zbog aminokiseline cisteina.  Zelena hrana u vidu Blitve, Salate, Zelja, Brokula, Krastavca treba da je svakodnevno na meniju naših štiglića.  Sitna zemlja, (krtičnjak) sitan pesak, mlevana ljuspa jajeta i mineralne smeše kupljene u pet šopu su neizostavne, u količinama koliko god ptice žele da  uzimaju.
Od zrelog semenja, daje se seme suncokreta, konoplje, mešavina semenja za kanarince,  mešavina semenja za štigliće i druge  zebe.  Zrelo semenje daje se u manjim kličinama, ali takođe onoliko koliko ptice žele da pojedu.
Najmanje dva puta dnevno menjati vodu  i omogućiti pticama svakodnevno kupanje. Da bi jato bilo vitalno neophodno je da jedan period dana štiglići budu osunčani ( pod uticajenm direktne svetlosti sunca)

Pripada rodu biljaka iz porodice glavočika (asteraceae)  Semenje glavočika je omiljena hrana štiglićima u prirodi.  Kada se cvetovi sasuše i semenje sazri Kadifica se čupa ali se ne baca. Busen se daje štiglićima .  Verujem da ima  pozitivan učinak protiv crevnih prazita. Štiglićima nikada nisam davao  lekove protiv parazitoze creva i nikada nisam imo probleme sa crevnim parazitima kod ptica.  Imače  Kadfica se koristi u voćarstvu  da suzbije nematode (crve) u zemljištu voćnjaka.
To mi je dalo ideju da je upotrebim kod štiglićima kao svedstvo protiv crevnih parazita. Ima logike. Čak i da ne deluje na parazite creva kod ptica,  ne škodi njihovom zdravlju. Naprotiv.